Србија

ПОШТОВАЊА ВРЕДАН ОПУС: Изложба “Цртежи и скулптуре” Уроша Тошковића у модерној галерији у Ваљеву

Бранко Пузовић

14. 10. 2024. у 18:05

УРОШ Тошковић је својевремено рекао да је разлика између њега и једног лудака у томе што је лудак само лудак, а он је лудак и још нешто. Е то “нешто” је овде, пред посетиоцима.

ПОШТОВАЊА ВРЕДАН ОПУС: Изложба “Цртежи и скулптуре” Уроша Тошковића у модерној галерији у Ваљеву

Ово је рекао колекционар Ненад Радовић, на отварању изложбе Уроша Тошковића “Цртежи и скулптуре” у Модерној галерији Ваљево. Представљена су дела настала од 1954. до 1990. године, део приватне колекције Радовића, који је, посвећен стваралаштву овог јединственог уметника сакупио његове радове настале у Паризу, Њујорку, Лос Анђелесу, Београду и Подгорици.

- Уз епитете “мрачни самац”, “самотњак”, “особењак”, “неко ко није са овога света”, за својих 87 година Урош Тошковић прошао је величанствен уметнички пут и за собом оставио поштовања вредан опус – рекла је професор др Јасна Кујунџић Јованов, историчарка уметности и ликовни критичар. - Тошковићево стваралаштво је борба његовог потеза, линије оловком, тушем, угљеном бојом са папиром који се немилосрдно обрушава, пара, гребе, скида слојеве, на тај начин досеже својеврсни поступак енформелиста, без намере да се уклопи ни у њихову, нити у неку другу у историји уметности признату поетику.

Јасна Кујунџић Јованов нагласила је да Тошковић из најдубљих понора подземних слојева, из најмрачнијих кутова древног пећинског света, попут праисторијског шамана и призивача, таквим цртежом покорава свет око себе, спроводи магијски ритуал само њему знан. Под утиском ратних ужаса настају војници који могу припадати свакој сили разарања.

Стипендиста Француске

Од 1957. године Тошковић је боравио у Паризу, као стипендиста Владе Француске. Од 1977. до 1996. године живео је у Београду, потом се пресељава у Црну Гору. Преминуо је 2019. године у Подгорици. За седам деценија, имао је око 50 самосталних и толико групних изложби у земљи и иностранству.

- Чак и када црта аутопортрет, Тошковић перо држи као пушку – каже Јасна Кујунџић Јованов. - Као оруђе, којим се обрачунава с модерном цивилизацијом и призива исконски свет.

Тошковић је рођен 1932. године у околини Подгорице, у Црној Гори. Завршио је Средњу умјетничку школу у Херцег Новом, дипломирао на Академији ликовних уметности у Београду у класи професора Марка Челебоновића. Од детињства био је изложен ужасима рата, великом сиромаштву, што је утицало на његов живот и стваралаштво. Био је један од оснивача Друштва пријатеља “Балтазар”, које је прерасло у Медиалу.

- Обликовао је Тошковић јединствену галерију напоновљивих људских прилика, ликова и портрета, у карактеру јасно изнијансираних, подигнутих до патоса и психолошке драме, на граници апсурда – рекао је историчар уметности Здравко Вучинић. - Тошковић је у портретима налазио неисцрпне могућности за трансформацију облика, уздизао их до неслућених призора, наднаравне визуре којом је желео да овлада, неки пут засени и шокира.