МАНАСТИР РУДЕНИЦА СВОЈЕВРЕМЕНО ОТКРИО ЧУВЕНИ ПУТОПИСАЦ ФЕЛИКС КАНИЦ: Порта препуна трагова зулума
МАНАСТИР Руденица код Александровца, светињу из 15. века, Европи је открио Феликс Каниц. Чувени путописац је, остављајући запис о цркви Светог Илије - унутар манастирског комплекса - напоменуо и да писаних података о градњи, једноставно, нема!

Foto:Dom kulture Aleksandrovac
- На основу осликаних портрета Стефана и Вука Лазаревића верује се да је црква настала између 1402. и 1405. - записао је Каниц о манастирском комплексу који је српским верницима и те како добро био познат.
Историју дугу шест векова обележили су стална борба за веру и бројни тајновити елементи прошлости. Тако су радници 1959, прекопавајући земљиште за манастирски виноград, случајно открили покољ верујућих Жупљана - пронашавши чак 18 ровова са костима.
Заслужници
РУДЕНИЦА је споменик културе од великог значаја. Више пута је обнављана, а последњих година за то су најзаслужнији монахиња Марта, мештани, верни народ и Епархија крушевачка.
Верује се да их има још, а монахиња Марта, која брине о манастиру, испричала је својевремено да се дешава да читав врт мирише, као да миомиришу мошти страдалника...
- У порти, источно од олтара, данас лежи велика камена плоча, чији текст обавештава да су овде сахрањене кости бројних жртава турског зулума, почињеног током неке манастирске свечаности - напомиње Адам Стошић, хроничар Крушевца и околине.
Више детаља о том страшном догађају дао је славни епископ жички Николај Велимировић, чијом заслугом је манастир обновљен, 1936. Штампа је извештавала о литургији поводом освештавања храма, спомињући да је владика посебно истакао догађај из прошлости, када су верници "протерани од Копаоника"...
- Турци су посекли сав тај народ: и жене, и нејаку децу, па су потом запалили цркву. Ретко је наћи гробље тако велико, као гробље код овог манастира - навео је у беседи епископ Николај.
Необична је и прича о ктиторству овог манастира. По сачуваним записима, подигао га је Вукашин, властеник деспота Стефана, заједно са супругом Вукосавом. Њихове фреске су на јужном зиду цркве, поред приказа деспота Стефана и његовог брата Вука, на западном зиду.
Још једна специфичност ове богомоље је у томе што су фреске посвећене деспоту Стефану, а не Исусу Христу. Грађевина, иначе, припада моравској школи, има сажети триконхос са једном куполом, те каменом пластиком на прозорима и порталу. Иако је манастир дуго био у рушевинама, многе фреске су очуване...
- Целокупан живопис радио је сликар Теодора, који је записао своје име на зиду у олтарском делу цркве - забележио је 1959. јеромонах Хризостом, тадашњи старешина манастира Руденица.

ЗАХАРОВА О УПОЗОРЕЊУ ВУЧИЋУ ЗБОГ ПОСЕТЕ МОСКВИ: Бандитизам и уцена, тако делују терористичке ћелије
ПОРТПАРОЛКА руског Министарства спољних послова Марија Захарова данас је назвала упозорења Европске уније председнику Србије Александру Вучићу у вези његове посете Москви за Дан победе, "бандитизмом и уценом''.
30. 04. 2025. у 16:55

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

ЗВАНИЧНО КРАЈ: Коме је припао дворац у Бечу? Развели се Тони и Драгана
ПЕВАЧИЦА Драгана Мирковић и бизнисмен Тони Бијелић званично су се развели након 25 година брак.
30. 04. 2025. у 12:32
Коментари (0)