Србија

ЧУВАРИ ВЛАШКЕ И СРПСКЕ ТРАДИЦИЈЕ: Одржано десето издање етно-фестивала "Бељајка" код Деспотовца (ФОТО)

З. ГЛИГОРИЈЕВИЋ

19. 07. 2022. у 06:47

БРДОМ изнад манастира Бела црква, из 14. века, последњег дана викенда се ширио мирис гулаша, пасуља, купуса са овчетином, печене јагњади и разних ђаконија - све са препуних штандова на којима су биле изложене и разноврсне рукотворине.

ЧУВАРИ ВЛАШКЕ И СРПСКЕ ТРАДИЦИЈЕ: Одржано десето издање етно-фестивала Бељајка код Деспотовца (ФОТО)

После две године паузе због пандемије, учесници и посетиоци Десетог етно-фестивала "Бељајка" су на отвореном уживали у храни припремљеној на старински начин, те допринели очувању традиционалне културе, односно материјалне, духовне и социјалне баштине српског и влашког народа овог краја.

- Током претходног Фестивала смо направили највећи качамак у Србији, пречника 120 центиметара, а ове године је био нешто шири од метра... Не можемо увек да будемо рекордери - шали се Илија Маргарановић из Бељајке, члан удружења грађана "Бела црква" које је са МЗ и Општином у Деспотовцу било организатор.

Што се такмичарског дела тиче, најбројнија и најмлађа је била екипа из села Ломница.

БОРАНДЕУ ОД ЦАРСКОГ МЕСА

ЗАПАЖЕН је био и влашки специјалитет борандеу, који се прави од царског меса, односно трбушине свиње, а некад се спремао само за Божић.
- Месо се ситно исецка и кува сатима, а онда се додаје пројино брашно које се меша чуркалом, тако што се врти међу длановима. То је наше старинско јело, а припрему учимо још као девојчице, одмалена - каже Јаворка Брандушановић.

- Наш гулаш је јединственог укуса јер смо убацили месо јазавца, које смо седам дана држали у пацу. Иначе, ми из "Моравских пустолова", те чланови екипа "Натуристик" из Београда и "Рајачке пивнице" из Неготина, најпре смо скували "заједничке основе", а онда зачињавали свако за себе - објашњава Душан Трифуновић.

POGLEDAJ GALERIJU

Будући кувари из Техничке школе у Деспотовцу су се подичили погачом, пројом и руским капама на ресавски начин, те парикама пуњеним сувим месом и старинским колачима.

РАЗНОВРСНА ПОНУДА

- СУПРУГ Петар и ја аронију узгајамо на 60 ари, па уберемо око тону и по. Син Зоран, снаја Драгана, те унуци Марко и Милош од ње производе хладно цеђени сок, слатко, џемове, ракију и ликер, а сертификат нам омогућава да снабдевамо и апотеке - каже Драгица Мишковић (на слици лево) из породичног пољопривредног газдинства у Медвеђи код Деспотовца, док је Оливера Давидовић (на слици у кругу, са унуком), из удружења "Златне руке Стењевца", на продају нудила декупаж и зимницу.

Мени је, каже ученица завршне године Ана Стојановић, настао у сарадњи са професором Дејаном Новаковићем, па никоме није било тешко да део распуста "потроши" на манифестацију са које су зараду од продаје ђаконија поделили на равне части.