Србија

ВАГОН ПОДСЕЋА НА ДАЛЕКИ ПУТ: У Кули је традиционално обележена 75. годишњица од доласка прве групе колониста из Црне Горе

З. Рајић

02. 12. 2021. у 17:28

У КУЛИ је, по традицији, последњих дана новембра обновљено сећање на досељавање колониста из Црне Горе, који су у ове крајеве стигли после Другог светског рата, пре 75 година.

ВАГОН ПОДСЕЋА НА ДАЛЕКИ ПУТ: У Кули је традиционално обележена 75. годишњица од доласка прве групе колониста из Црне Горе

Испред зграде "Житомедије" у којој је обележена годишњица постављен је стари железнички вагон, као симбол колонизације.

У спомен-соби "Житомедије", у којој је постављена изложба фотографија, докумената и етнографских експоната о животу досељеничких породица, "Удружење колониста и потомака из Црне Горе у Кули 1946" промовисало је монографију "Колонисти кроз време и простор" аутора Жарка Поповића и Миомира Ђукића.

- Први колонисти кренули су на далеки пут у фебруару 1946. Кула је тада била среско место, којем су припадали Стари и Нови Врбас, Бачко Добро Поље, Савино Село и Крушчић.

Као административно средиште, Кула није била предвиђена за пријем колониста. Међутим, они који су у фебруару пристигли из Бањана и Пиве нису на почетку имали смештај. Чак је повећа група колониста, незадовољна смештајем, дошла из Бачког Доброг Поља у Кулу - записао јe хроничар Веселин Аџић.

Према речима Жарка Поповића, коаутора монографије, у ову бачку општину је после Другог светског рата досељено више од 1.000 породица из ЦГ - у Сивац из пљеваљског и бјелопољског среза, у Црвенку из даниловградског, у Крушчић из колашинског, а у Кулу из свих срезова.

Колонисти су се уселили у напуштене швапске куће, у којима је, како сведоче учесници колонизације, остала извесна количина хране, што им је помогло да лакше преживе прву зиму у далекој непознатој земљи.

Удружење

Црногорска партија у Србији и Удружење Црногораца "Крсташ" у Ловћенцу су до пре неколико година упућивали захтев за увођење црногорског језика у службену употребу у општини Кула. Сада таквог захтева више нема, јер у Кули кажу да је удео декларисаних Црногораца у укупном становништву у овој општини пао испод 15 одсто, колико је по закону неопходно да би се у службену употребу увели језик и писмо националне мањине.