И ШИПАК ЧУВА ДЕДОВИНУ: Млади саобраћајни инжењер из Параћина Ненад Стојковић не одустаје од породичног имања

КАД се после осмочасовног рада у Општинској управи у Параћину врати кући, у Голубовац, млади саобраћајни инжењер Ненад Стојковић (33), не зна шта ће пре. Са супругом фармацеутом, двоје мале деце, родитељима и баком, у вишегенерацијском домаћинству успешно одржава пољопривредно газдинство, чији је носилац.

Ненад Стојковић шипурак обрао први пут / Фото З: Рашић

Каже да у селу има све услове, до града стиже за двадесетак минута аутомобилом. А и ред је да остане неко код куће. Брат му је завршио медицину и ради у Немачкој, сестра живи у Београду.

Стиже све јер ради "25 сати дневно", а недавно је успешно окончао бербу шипурка. Дивљу ружу, шипак или шипурак - како ко воли, засадио је пре четири године када та биљка још није ни препозната као гајена култура. И данас плантажа шипурка јужно од Београда мало има.

- Поред пшенице, кукуруза и детелине, хтео сам да пробам нешто ново. Имамо близу седам хектара земље. У Лесковцу сам купио и на површини од једног хектара засадио хиљаду садница шипурка, али он тада није ни могао да се пријави у биљној структури регистрованог пољопривредног газдинстава. Сада је прва година пуног рода, морам бити задовољан. Имао сам проблем да нађем бераче па сам мало закаснио због тога са бербом, а и киша је прекидала посао. Али сам зато стекао драгоцено искуство за наредну годину. Још учим. А цео род отићи ће у кашу за прављење џема уз помоћ мог колеге Стојана Столића, који има још већу плантажу и пасирку за прераду - прича, за "Новости", Стојковић.

Због високе температуре десетак дана пред бербу плод се мало осушио и изгубио на тежини, па ће исплативост тек процењивати. Учинак берача би требало да буде педесетак килограма дневно да би било зараде, тврди Ненад. Додаје да је радну снагу једва пронашао јер берба дивље руже, са бодљама, за 2.500 динара није баш примамљив посао. Ретко ко то хоће да ради, посебно у конкуренцији паприкара који су у прекоморавским селима плаћали хиљаду динара више. Шипурак се може брати и машински, али он нема довољну површину за то. За машинско брање, објашњава млади Стојковић, треба бар пет-шест хектара, а он је, са површином, нешто између. Његова плантажа превелика је за ручно брање, а премала за машинско.

Кад је о одржавању реч, напомиње да шипурак после треће године не изискује велики напор осим борбе да се сачува лист од пламењаче. Кад се то деси, нема заштиту од сунца и плод се суши. Може, али не мора да се наводњава јер је то ипак дивља биљка, док су ставови стручњака о орезивању различити. Такође, док саднице не ојачају, током прве три године потребно је окопавање и фрезирање између редова. После се затрави и само коси.

Бераче није лако наћи јер до плода мора преко трња / Фото приватна архива

Пољопривредни послови су углавном сезонски, па млади инжењер, уз велику помоћ држећих родитеља, постиже све. Плантажа шипурка је на њему као његова идеја и новина, али највише га опушта рад у винограду. То му је за душу.

- Волим да живим на селу, међутим, да моја супруга и ја нисмо запослени, тешко да бисмо од пољопривреде добро живели - искрен је Ненад. - Ко има мање површине мора да сваштари, па тако и ми гајимо пшеницу, кукуруз, детелину, имамо виноград, башту, чувамо свиње... Да ми је пољопривреда основна делатност, свакако бих се другачије организовао. Рецимо, затворио бих комплетан производни процес за шипурак јер прерада увек доноси већи профит.

НАЈВИШЕ ПЛАНТАЖА У ВОЈВОДИНИ

ПЛАНТАЖА шипурка у Србији има највише у Војводини и у Јабланичком округу у околини Лесковца. У централном делу Србије их је свега неколико - у околини Параћина, Сталаћа, Зајечара и Ражња. Стојковић објашњава да већи произвођачи имају често органску производњу и извозе свеж плод. Откупна цена обичног шипурка је тренутно 80 динара, а органског око 120. Балон од пет литара каше за прављење џема продаје се за 600 динара. Купаца, према Ненадовим речима, увек има јер се мало која домаћица данас одлучује да сама од свежег плода прави тај џем. То је процес који изискује много времена, стрпљења и труда.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Србија

0 0

ДОБАР ЖИВОТ И ОД ЊИВЕ: Породица Малагић великим радом и трудом проширила дедовину у Хисарџику

26. 09. 2021. у 08:12

Србија

0 5

ЏИНОВСКО СРЦЕ ОБОРИЛО РЕКОРД: Пољопривредник Живојин Антић из Ћуприје, све успешнији у узгајању парадајза

17. 07. 2021. у 10:41

Србија

0 4

ПОЉОПРИВРЕДА СЕ БАШ ИСПЛАТИ: Николићи обрађују 40 хектара земље у Проштинцу, код Свилајнца

06. 06. 2021. у 07:13

Друштво

0 2

МАРЉИВИ ДОМАЋИНИ СА СЕДМИМ СТЕПЕНОМ: У Ваљевској Каменици четворо младих оформило јединствено газдинство, не користе ни трунку “хемије”

22. 04. 2021. у 12:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације