Србија

ФАНТАСТИЧНО ОТКРИЋЕ: Завршена археолошка истраживања локалитета Егета

Сузана М. Јовановић

07. 07. 2021. у 11:13

ОВОГОДИШЊА археолошка кампања на локалитету "Егета" код Брзе Паланке, недавно завршена, била је усмерена на истраживање североисточне куле утврђења које има око 55 квадрата површине, а налази се у такозваном "сектору пет".

ФАНТАСТИЧНО ОТКРИЋЕ: Завршена археолошка истраживања локалитета Егета

Радови су реализовани у оквиру пројекта који је подржало Министарство културе и информисања, а реализовали су га Музеј Крајине у Неготину и Одељење за археологију Филозофског факултета у Београду. Овогодишња истраживања помогао је сопственим средствима и неготински музеј.

- Радили смо са циљем да североисточну кулу утврђења припремимо за рестаураторско конзерваторске радове. Она има 55 квадратних метара и потпуно смо је очистили до дубине два и по метра, негде и ниже због пада терена. Сада се цела кула види са спољне и унутрашње стране, све је исцртано и сва је документација на терену за завршена. Наш циљ је, као и све ово што радимо на Лимесу, Шаркамену и свим нашим локалитетима, да се све то у једном тренутку конзервира и на прави начин представи јавности - каже археолог Гордан Јањић, музејски саветник Музеја Крајине у Неготину, уз др Перицу Шпехара, ванредног професора на Одељењу археологије Филозофског факултета у Београду руководилац пројекта.

Утврђење на локалитету "Егета" права је мистерија. Налази се на месту старијих налазишта из праисторијског и римског доба. Баш ово брзопаланачко утврђење је и једини утврђени византијски споменик на десној обали Дунава.

- То је фантастично откриће. Ми смо тражили антику са намером да објединимо локалитете из периода Лимеса, а добили смо средњевековну грађевину из 11. века са налазима који то потврђују. У једном делу имамо праисторијске слојеве што значи да је неки континуитет живљења ту био. Оно што је велики проблем, тај локалитет је прекопаван војним вежбама ЈНА пре 40 – 50 година и добрим делом је девастирана источна страна утврђења, источни бедем, једним делом и због позајмишта песка на западној страни, али ми полако радимо са циљем са то презентујемо на прави начин – додаје Јањић.

Намера је археолога да археолошку кампању прате и конзерваторски радови. Овај мултикултурални локалитет са слојевима праисторије, антике до средњег века у протеклих пет година прошао је кроз гео-физичка истраживања и археолошка ископавања, па је, веле, ред да се све пронађено на "Егети" и адекватно заштити.

- Имамо једну целину, једну јако лепу кулу која је кружног облика, необична, врло важна, с обзиром да се ради о 11. веку. То је и практично раритетна ствар. Обзиром на досадашња петогодишња истраживања дошли смо до довољно података да већ, можда, наредне године можемо размишљати о једној монографији, а врло смо близу до довођења материјала у такво стање да можемо да радимо и изложбу која би обишла читаву Србију поготову што се ради о јединственом утврђењу те врсте – истиче Гордан Јањић и додаје да ће се Музеј Крајине на следећем конкурсу Министарства културе и информисања појавити са захтевом за обезбеђивање средстава за израду пројектне документације за конзерваторске радове на овом локалитету.