ГДЕ НЕСТАЈЕ СПОРТ, А ПОЧИЊЕ РАТ!? Због овог имена Хрвати не желе на базен, а ватерполо легенда открива истину

БУРА у региону се наставља!

Зоран Џими Гопчевић

Регионални ватерполо већ дуже од годину дана потреса дубока подељеност изазвана одлуком да градски базен у Котору понесе име Зорана Гопчевића Џимија. Док је за једне он спортска легенда, за друге је симбол ратних страхота деведесетих. Због овог именовања, хрватски клубови одбијају да гостују у Котору, што је изазвало озбиљне потресе у регионалној лиги, али и утицало на односе у репрезентативним такмичењима.

У јеку ових напетости, о Гопчевићу је за портал Индеx проговорио Зоран Роје, једна од највећих легенди југословенског и хрватског ватерпола. Роје се присетио човека којег је познавао као блиског пријатеља и саиграча, пре него што су их ратни вихори раздвојили.

- Не знам шта бих вам рекао. Ако питате за мене лично, Гопчевић и ја смо били јако везани," започео је Роје своју исповест. Присетио се дубоких породичних веза, истичући да је познавао целу Гопчевићеву породицу – од оца Божа до браће и сестре. Чак и када је играо у Италији, Роје је покушавао да Џимију среди ангажман у иностранству, али он није желео да оде.

- Кад год би долазио у Ријеку, увек би свратио код мојих родитеља да их поздрави и обавезно им доносио ракију. Били смо велики пријатељи," каже Роје.

Ипак, на питање о оптужбама за ратне злочине, Роје одговара са горчином:

- Рат је чудо, у најгорем могућем смислу те речи. Рат направи то што направи. Били смо баш везани, а онда се догоди то што се догодило. Немам воље ни жеље да то даље елаборирам.

Зоран Гопчевић је био један од најбољих ватерполиста свог времена. Са Приморцем је освајао трофеје, а са репрезентацијом Југославије сребро на Олимпијским играма у Москви (1980) и злата на каснијим такмичењима. Међутим, његова сенка из деведесетих данас доминира над спортским успесима.

Хрватска га терети за злочине почињене у логору Морињ. Док су четворица резервиста ЈНА већ осуђена на вишегодишње казне затвора, име Гопчевића се често помињало у сведочењима логораша. Зденко Булић, председник Удружења логораша Морињ, изнео је тешке оптужбе:

- Гопчевић није осветлао образ Црној Гори. Као заповедник страже у логору, испитивао је људе и дозвољавао малтретирања. Видео сам то својим очима и осетио на сопственој кожи. Пустио би њих неколико да ме пребију, а он би стајао, вређао ме и уживао у томе," тврди Булић, додајући да, упркос његовој ватерполо величини, он не заслужује да базен носи његово име.

Зоран Роје се у интервјуу осврнуо и на спортске дане, подсетивши на специфичну атмосферу у тадашњој репрезентацији. Присетио се турнира у Москви 1980. где су голови Гопчевића и Ратка Рудића водили екипу до завршнице, али су на крају морали да се задовоље сребром иза Совјетског Савеза.

Посебно је занимљива анегдота о песми "Са Овчара и Каблара", која је постала нека врста незваничне химне тима. Роје се присетио како је песма настала из ината према строгом режиму Ратка Рудића током припрема у Бечеју:

- Рудић нас је терао да пливамо без плана по киши, јер смо претходно вече провели у кафани. Ишчупали смо максимум из себе, испливали задато време, а онда је на базену кренула песма: 'Са Овчара и Каблара чобаница проговара...' Певали смо је и касније, узели смо је као своју."

Зоран Гопчевић преминуо је изненада 2000. године на тренингу у Суботици. Данас, деценијама касније, његово име остаје камен спотицања – за једне симбол златне ере југословенског спорта, а за друге болни подсетник на мрачну страну историје коју регион још увек покушава да превазиђе.

Препоручујемо

Фудбал

0 0

ПАРТИЗАН ИЗНЕНАДА ПРОДАО РЕПРЕЗЕНТАТИВЦА! Ево колико су у Хумској зарадили!

15. 07. 2026. у 14:44

Кошарка

0 0

САДА И ЗВАНИЧНО! Мицић добио конкуренцију у Хапоелу, стигао бивши НБА ас

15. 07. 2026. у 14:23

Кошарка

0 0

НОВИ ПОТПИС У ЕВРОЛИГАШУ! Стигао репрезентативац Словениј!

15. 07. 2026. у 14:13

Фудбал

0 0

ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА! Србин постаје тренер Роналду!

15. 07. 2026. у 14:03

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације