МЕДАЉЕ НИКО НЕМА РИЗНИЦУ КАО ФИЛИПОВИЋ: Ватерполо репрезентација Србије најтрофејнија селекција на Старом континенту у 21. веку

"ДЕЛФИНИ" су се после осам година вратили на победничко постоље наЕвропском првенству у Београду и потврдили да су без премца на Старомконтиненту у 21. веку. Српски ватерполисти су у незаборавном амбијенту "Београдске арене" 25. јануара славили шесто злато од када сусамостални, 2006. Уз то, имају једно сребро и једну бронзу, што значи дасу на 11 шампионата Старог континента освојили осам медаља.

Foto: Profimedia

Као и Срби, и Мађари се диче са осам трофеја, али имају само једно злато, уз четири сребра и три бронзе.

Када би хтела Србија, као наследник СФРЈ, СРЈ, СЦГ, могла би да се хвали са свим трофејима од 1950. године (прва медаља, бронзана на Европском првенству 1950. у Бечу) до данашњих дана. А онда је учинак још импресивнији. СФРЈ је била једном првак Европе (1991. у Атини), седам пута сребрна и четири пута бронзана, дакле, када се распала стала је на бројци од 12 трофеја. После санкција, СРЈ је освојила злато и сребро, а СЦГ злато. То значи да "делфини", било да су се звали Југославија, Србија и Црна Гора или Србија, могу да се подиче са 23 европске медаље - 9, 9, 5. А Београд је ове зиме био домаћин 37. континенталног шампионата.

Уз то, не заборавимо да је освојено шест олимпијских злата: 1968 (Мексико), 1984 (Лос Анђелес), 1988 (Сеул), 2016 (Рио де Жанеиро), 2021 (Токио) и 2024 (Париз). Били су пет пута прваци света: Мадрид 1986, Перт 1991, Монтреал 2005, Рим 2009. и Казањ 2015. Србија је самостално освојила три олимпијска и два светска златна одличја. Са европским златима долазимо до импресивне бројке од 11 најсјајнијих медаља од 17, за 20 година

Ваља и рећи да су се европска првенства до 1981. одржавала сваке четврте године, да су светски шампионати кренули 1973. у Београду и да се од 2001. одржавају сваке друге године.

А све је то изнедрило пуно сјајних генерација, магичних ватерполиста, неки су освојили само једно злато, а неки су баш одскочили што се тиче трофеја. И свима смо рачунали само најсјајније медаље на Олимпијским играма, светским и европским првенствима. У обзир нисмо узимали злата у Светској лиги, Светском купу, на Медитеранским играма и Универзијади. И не заборавимо, светска првенства се играју од 1973. године, а ЕП су била дуго сваке четврте године, као и шампионати планете.

Највише злата на највећим такмичењима освојио је Филип Филиповић - 10. Првом се радовао као 16-годишњак на ЕП 2003. у Крању, када је СЦГ у бурном финалу савладала Хрватску. Тада је као најмлађи носио торбе, слушао савете капитена Вујасиновића, Савића, Икодиновића, Вање Удовичића, Никића, Гоцића... На друго је чекао три године, када је у његовом Београду на "Ташмајдану" у незаборавном финалу ЕП пала Мађарска. Ипак, жетва је кренула 2009. на Светском првенству у Риму, када је после петераца матирана Шпанија. Капицу Србије је носио до 2021, опростио се на Олимпијским играма у Токију на најлепши начин - златном медаљом. Био је шест пута првак Европе, два пута светски шампион и два пута олимпијски победник. Са највећих такмичења има и две бронзе са Олимпијских игара, сребро и бронзу на светским првенствима, сребро и бронзу на европским шампионатима.

На тој вечној листи једно злато мање од Филиповића имају Слободан Никић, Андрија Прлаиновић и Душко Пијетловић. Никић је прво злато освојио 2003. на ЕП у Крању, а једини може да се похвали да са олимпијских игара, светских и европских првенстава има медаље све три нијансе - златне, сребрне и бронзане. Популарни Боба има једно олимпијско, три светска и пет европских злата.

Андрија и Душко су свој златни пут пронашли на ЕП у Београду 2006. Обојица су још активна, а од репрезентације су се званично опростили 2022. Ваља напоменти да су сви доминирала у млађим категоријама, где су били и европски и светски прваци.

Душан Мандић је после Париза најтрофејнији српски спортиста на Олимпијским играма (три злата и бронза), али на овој листи засада има осам злата, био је и четири пута првак Европе и једном света. Уз Мандића су и Живко Гоцић, Сава Ранђеловић, Милош Ћук, Милан Алексић, Стефан Митровић. Прилику да повећају златну збирку имају Мандић, Ранђеловић и Ћук.

Никола Јакшић, који свој деби памти по злату на СП 2015. у Казању, има седам злата, баш као и чувени голмани Бранислав Митровић и Гојко Пијетловић... И капитен Србије може да напредује на вечној листи. Ваља рећи да осим Мандића три олимпијска злата имају и Никола Јакшић и Сава Ранђеловић.

Иза себе су оставили легенде које су себе уградиле у стварању моћне ватерполо репрезентације. Најбољи ватерполиста 20. века у нашој земљи Игор Милановић има пет злата - два олимпијска, два светска, једно европско. Ниска трофеја магичног центра сигурно би била већа да због санкција СР Југославија од 1992. до 1996. није играла на великим такмичењима. А имала је тим за треће узастопно злато на Играма 1992. у Барселони. Пет злата има и Вања Удовичић, два светска и три европска.

Четири злата на највећим такмичењима имају Александар Шоштар, Владимир Вујасиновић, Александар Шапић, Дејан Савић, Денис Шефик, Александар Ћирић...

Савић може да се похвали да је најуспешнији наш селектор са шест златних медаља: две олимпијске, једну светску и три европске. А и он може да се похвали са десет титула, јер је као играч био три пута шампион Европе и једном света.

Вечна листа

10 злата - Филип Филиповић

9 злата - Андрија Прлаиновић, Душко Пијетловић, Слободан Никић

8 злата - Душан Мандић, Живко Гоцић, Сава Ранђеловић, Милош Ћук, Милан Алексић, Стефан Митровић

7 злата - Никола Јакшић, Гојко Пијетловић, Бранислав Митровић

Од Сајферта до Стевановића

Прво злато Југославија је освојила 1968. на Олимпијским играма у Мексику под командом Александра Сајферта. Ратко Рудић је водио "делфине" до два олимпијска (1984, 1988) и једног светског злата (1986).

Никола Стаменић је 1991. покорио прво свет, а потом и Европу. Ненад Манојловић је два пута био европски првак (2001, 2003), а Петар Поробић једном шампион планете, 2005.

Дејан Удовичић је са Србијом освојио две европске и једну светску круну. Дејан Савић има шест злата (два олимпијска, једно светско, три европска), а Урош Стевановић за сада два - олимпијско и европско.

Доминација за памћење

ВАТЕРПОЛО репрезентација Србије је од 2014. до 2017. освојила девет злата заредом: једно на Олимпијским играма, једно на Светском првенству, два на европским првенствима, четири у Светској лиги и једно у Светском купу.

Златни низ прекинут је на СП 2017. у Будимпешти, где су "делфини" били трећи.

А окосницу тог тима чинили су: Филиповић, Прлаиновић, Гојко и Душко Пијетловић, Алексић, Бранислав и Стефан Митровић, Ранђеловић, Гоцић, Никић, Мандић, Никола Јакшић, Ћук...

Препоручујемо

Остали спортови

0 0

РУСИЈА ЈЕ ЗАПАЊЕНА: Какав скандал! Невероватно како су понизили све руске олимпијце!

19. 02. 2026. у 16:21

Кошарка

0 0

ДОСКОРАШЊИ ЉУБИМАЦ ГРОБАРА ОТКРИО! Пејн: "Речено ми је да се..."

19. 02. 2026. у 16:10

Фудбал

0 0

ОЛАКШАЊЕ У МИЛАНУ: Страхиња Павловић није теже повређен!

19. 02. 2026. у 16:00

Кошарка

0 0

СРБИЈА ДОЧЕКУЈЕ ТУРСКУ У ДЕРБИЈУ ГРУПЕ! КСС се огласио - ово су цене улазница!

19. 02. 2026. у 15:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације