НАЈНЕВЕРОВАТНИЈА БЕБА СРБИЈЕ - СВЕТСКИ ШАМПИОН У БОКСУ: Анђела Бранковић за "Новости" открива рецепт за чудо

Ако постоји особа чији је живот доказ да су снага и емпатија две стране исте шампионске медаље, то је дефинитивно Анђела Бранковић. Жена која је освојила боксерски свет и донела прво историјско злато Србији, у разговору за портал Новости.рс отвара срце и говори о ономе о чему се ретко прича – о падовима, сузама и непоколебљивој посвећености која ју је подигла на трон.

ФОТО: Боксерски Савез Србије

Ова емотивна душа не само да је светска шампионка, већ је и истинска мотивација младима. У редовима који су пред вама, сазнајте како најјаче ударце задаје у рингу, али и како је њена унутрашња снага постала светионик наде за све оне који се боре.

Њена прича је далеко од обичне биографије. Она је сведочанство да је за успех потребно много више од талента. Потребна је искрена, жестока посвећеност и душа која је довољно снажна да поднесе терет славе, а опет довољно мека да разуме и помогне другима. У ексклузивном разговору, Анђела нам открива зашто сматра да је у боксу најважније срце и како користи свој глас да инспирише младе да никада не одустану од својих снова. 

Анђела, шта је за тебе дом? 

- Данас, за мене дом представља осећај. Није место. Просто, тамо где је моја душа мирна и спокојна, где немам планину иза грудне кости, где спавам без трзања - то је за мене дом, почела је Бранковићева разговор за "Новости.рс". 

ФОТО: Боксерски Савез Србије

Остављена беба, уз доста воље постала је светски првак. Многи њену причу виде као филмски сценарио, а она једну поруку.  

- Једна универзална порука била би да слушамо свој осећај, увек. Без обзира на околности и свет, туђе савете и добре намере, увек је унутрашњи осећај оно што ме је одвело на прави пут. 

Да ли је је унутрашњи мир, вера или сећање на све што си прошла оно што ти даје снагу кроз најтеже тренутке?

- Вера је нешто што тежим да ме увек води. Небитно да ли су тренуци тешки или најлепши на свету - не бих волела да изоставим веру онда када је све лепо и добро. Вера нам је увек потребна, и она заиста јесте та која ми даје снагу, и тај унутрашњи мир који помињеш. Од ње све креће.

Бокс је експлозиван спорт који изискује фокус, који су твоји ритуали, шта те најбоље припрема за улазак у ринг? 

- Ја о рингу увек размишљам. И тако и тренирам. Сваки тренинг је за мене улазак у ринг. Увек се држим истих рутина, како пред тренинг тако и пред меч. Верујем да се улазак у меч тренира као и све остало; треба за то бити да будем припремљена, тако да га вежбам свакодневно.

Иако тако не изгледа у рингу, ти си дефинитивно нежна душа и бескомпромисни борац, како балансираш ту дуалност и да ли твоја снага лежи управо у прихватању те две стране? 

- Апсолутно да. Њихово препознавање и прихватање је кључно, а тај баланс ми дозвољава да обе стране буду доминантне онда када су неопходне.

ФОТО: Боксерски Савез Србије

Када би златна медаља са Светског првенства у Нишу била један идеални ударац, који би ударац то био и због чега? 

- (Смех) оригинално питање. Дефинитивно би то био аперкат мојом десном руком (средњи аперкат). Тражи свој моменат. Врло је редак. Неочекиван је, атрактиван ударац, ризичан. Видљив свима. 

Када би твоје рукавице могле да говоре шта би рекле? 

- Када би моје боксерске рукавице проговориле: рекле би да сам врло досадна - у смислу да им не дам предаха и да их користим више него што је потребно. Да умем тихо да опсујем као кочијаш. Да сам насилна када се изнервирам. Али и да сам врло пажљива и педантна после тренинга када је њихова нега у питању. 

foto: BSS, Dušan Milenković

Освојила си златну медаљу на Балканијади, предстоји Европско првенство, а потом и Олимпијске игре, какве су амбиције?  

- Амбиције су увек највише. Волим да кажем да се ја од мог последњег пораза, за визу за Париз, спремам за Лос Анђелес. Улажемо велики труд и рад и надамо се најсјајнијим резултатима. 

Да ли је за тебе терет или понос чињеница да си постала симбол наде код младих, посебно оних који су имали потешкоћа у животу, који се поистовећују са тобом, шта би поручила младима који се боре са осећајем "да нису довољно добри", или младима који су препуштени себи? 

- Не бих одвајала та два појма. Можда бих пре рекла да ми је то "одговорност" , а не "терет". А свакако да је и понос. Не бих волела да дајем себи за право много у овом одговору из простог разлога што се и сама и даље борим са истим осећајем; а сносим одговорност за свој одговор.  Оно што је сигурно је да нађу особу/особе које у њима виде потенцијал и које могу да допринесу томе да тај потенцијал буде испуњен.

Које су то особе из твог тима, које нису у центру пажње (тренери, спаринг партнери, породица), чији допринос сматраш важним у својим успесима? 

- На прво место бих поставила свог садашњег тренера, Стефана Хуберта. Тај човек је у мене веровао онда када ја нисам. Отвореног срца је прихватао да са мном ради и допринесе мом развоју, чак и онда када нисмо сарађивали. Мало људи зна колики је заправо његов допринос освајању светског злата у Нишу; а мислим да ни он није свестан. Издвојила бих наравно цео женски тим Србије, заједно са тренерима, које просто својим радом доприносе томе да будемо боље из такмичења у такмичење. Надам се да успем и ја њима да допринесем. И наравно за крај, али ништа мање важни: мали круг мојих великих људи који су ту негде, иза завесе, нису можда видљиви јавности али у мом оку врло јасни и блистави.

Када смо прошли пут разговарали рекла си да још ниси погледала борбу са Светског првенства у Нишу. Да ли си сада, осам месеци касније погледала финалну борбу? 

- Јесам. Погледала сам свих 5. Једном са тренером. Морала сам да пристанем на тај корак како бисмо видели све недостатке и могућности на којима можемо да радимо. Нисам одушевљена тим подухватом, јер просто приступам критички када су моји мечеви у питању; али за неки виши циљ - морала сам.

Ако би твоја биографија носила наслов по једној реченици која те прати кроз живот, која би то била и зашто? 

- "Засуци рукаве, завежи косу и уради то сама." Шта год да сам радила у животу, увек се испоставило да сама урадим најбољи посао. То не значи да је мој поступак исправан; али на крају мене највише испуни.

С обзиром на атмосферу у тиму и то колико подржавате једна другу, да ли у рингу постоји простор за емоције попут "освете" или личног ривалитета? Ти си савладала Тајланђанку Пунраве Реунрос, а она раније на дискутабилан начин Сару Ћирковић, да ли је таква "освета" нешто што ти пролази кроз главу пред борбе? 

ФОТО: Боксерски Савез Србије

- Ја бих волела да простор за емоције не постоји. Бар не у рингу, у кључним моментима. Опет, то не значи да тако треба; али просто то је нешто са чиме ја кубурим и даље и на чему радим да у будућности немам проблем. Свакако да је појам "освете" био некако присутан (на шаљив начин) од самог старта и ако нисмо знале да ли ћемо се срести у рингу. За мене је свака противница у рингу иста и мој циљ је увек исти - да изађем као победница. Тако је било и у самом финалу у Нишу.

Коју поруку би послала малој себи?

- Порука малој мени остала би иста као и за све младе: да пратим свој унутрашњи осећај. Ону варницу иза грудне кости, куглицу која игра у стомаку. Сва туђа мишљења да остану по страни, па и своја преиспитивања, само напред срцем.

БОНУС ВИДЕО: ТАЈСОН ФЈУРИ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА НОВОСТИ: Најлепши пилећи бургер сам јео у Сомбору 

Препоручујемо

Фудбал

2 5

НЕВЕРОВАТНО! Ем је први списак играча Вељка Пауновића изненадио, али да ли сте видели ко је у стручном штабу новог селектора Србије?

03. 11. 2025. у 18:15

Фудбал

0 9

СРПСКО-РУСКИ "ХАОС": Ако Дејан Станковић добије отказ, Звезда не може да доведе замену за Милојевића?!

03. 11. 2025. у 15:50

Фудбал

5 17

КАКАВ ОБРТ! Предраг Мијатовић пронашао неочекивано решење за тренера Партизана?

03. 11. 2025. у 14:46

Остали спортови

1 3

НИШЛИЈКА СПРЕМНА ДА ПОКОРИ ЕВРОПУ: Лепота и памет = снага! Лепа Маја у топ 3 у дизању тегова

03. 11. 2025. у 11:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације