КАКВО ИЗНЕНАЂЕЊЕ: Здравко Чолић посетио Фудбалски савез Србије

Легендарни певач Здравко Чолић посетио је у петак поподне Фудбалски савез Србије (ФСС) и истакао да је одушевљен условима које имају спортисти у Спортском центру ФСС у Старој Пазови.

FOTO: Fudbalski savez Srbije

Чолић је јучерашњу посету ФСС почео на Теразијама број 35, у градским просторијама Савеза, а затим продужио ка Старој Пазови и у друштву челних људи ФСС обишао комплетан комплекс у ком се репрезентативне селекције припремају за важне међународне утакмице. 

 - Много ми је драго што сам гост Фудбалског савеза Србије. Ту је мој стари друг Драган Џајић. Ту је и Бранко Радујко, за кога ме такође веже искрено пријатељство и сарадња од раније на неким заједничким пројектима. Одушевљен сам условима у Старој Пазови. Кад нека репрезентација има на располагању овако импозантан објекат, логично је очекивати добре резултате - рекао је Чолић за сајт ФСС и додао да је спортски комплекс у Старој Пазови на нивоу кампова из најразвијенијих земаља Европе.

 - Ово нема ни Фудбалски савез Немачке. Радује ме и податак да у Стару Пазову долазе клубови и репрезентације са других континената и из целе Европе. Буквално, нема шта нема. Можда недостаје само један мањи базен који би употпунио комплетан утисак и олакшао играчима процес опоравка после напорних тренинга. Најискреније, јавила ми се жеља да се понекад ушуњам овде и искористим нешто од свих ових погодности које нуди Спортски центар ФСС - додао је легендарни "Чола".

Посебну пажњу славног певача привукле су ВАР просторије, али и постери рекордера који красе ходник испред свлачионица у Старој Пазови.

 - ВАР је за мене врло специфична фудбалска новотарија. И даље постоје ситуације које не могу јасно да се процене због положаја камере и угла из којег је акција снимљена. Мене више занима овај спортски део комплекса који је на услузи нашим репрезентативцима. Шест терена са фантастичном подлогом, свлачионице, теретана и медицински блок на највишем могућем нивоу, смештајни блок на коме би многи хотели могли да позавиде, и наравно, комплетан брендинг који представља једну врсту путовања кроз славну прошлост и најзначајније резултате наше репрезентације - навео је Чолић. 

Посета уваженог госта није могла да прође без дреса са његовим именом и бројем 10 који симболизује фудбалску виртуозност. 

У Здравковом случају можба би "јединица" била прикладнија од "десетке". 

 - Ја сам стари голман. Бранио сам за јуниоре Жељезничара, касније и у градској лиги Сарајева у малом фудбалу. Ипак, не бих имао ништа против да се опробам у улози нападача или полутке - додао је певач који је у три наврата, 1978, 2001. и 2007. године концертима пунио "Маракану".

Почетком седамдесетих, када је славна генерација Жељезничара јуришала ка првој титули шампиона Југославије, Чолић се за место на голу борио са чувеним Слободаном Јањушем. 

 - Мало је фалило да моја каријера крене потпуно другим током. Фудбал је у почетку имао предност у односу на музику. Одлучила је божја воља. Другим речима, преломио сам у делићу секунде, непосредно пред почетак једне важне утакмице коју сам играо заједно са врло познатим играчима Жеље. Мој млађи брат је дојурио до терена и обавестио ме да је чика Иван Барић дошао код нас кући да ми држи час гитаре. Нашао сам се у великој дилеми: фудбал или гитара. Онда је у глави нешто кврцнуло, скинуо сам рукавице и кренуо кући. Био сам толико нервозан да ми је трзалица у једном тренутку склизнула из руке и када сам покушао да је дохватим, гитаром сам закачио чика Ивана и раскрварио га… Мајка одмах ракију, облоге… Кад је дошао себи, Иван је само прозборио: 'Бога ти, каква енергија, каква страст'. Тако је почела моја музичка каријера - подсетио се Чолић почетака музичке каријере. 

Гитара је победила "бубамару", али је фудбал остао емоција која траје и данас.

 - Рођен сам на Грбавици и било је логично да прво заволим Жељезничар. Пратио сам као дете и онај страшан тим Партизана који је догурао до финала Купа шампиона 1966. године. Изгубили су несрећно од Реала са 2:1. Подвизи Црвене звезде у Барију и Токију некако су нас све окренули ка Маракани, али никада нисам могао да навијам против свог Жељезничара. Драг ми је и Хајдук јер сам се дружио са Шурјаком и многим другим играчима сплитског клуба. Наравно, не пропуштам ниједну утакмицу репрезентације Србије и 'орловима' желим пуно среће против Аустрије и у предстојећим квалификацијама за Светско првенство - истакао је Чолић. 

Једна дилема је остала нерешена, а то је - ко је током седамдесетих година прошлог века био популарнији: Здравко Чолић или Драган Џајић?

 - Дефинитивно Џајић. Фудбал је увек био много популарнији од музике - закључио је Чолић.

БОНУС ВИДЕО: Чудо од спортског објекта - Национални стадион у Србији

Препоручујемо

Кошарка

0 0

"УМЕ ДА СЕ ЗАКУВА..." Калинић не може да дочека финале Купа Радивоја Кораћа

15. 02. 2025. у 10:07

Кошарка

0 0

ДАН ЗА ВЕЧИТИ ДЕРБИ: Црвена звезда и Партизан у борби за "Жућкову левицу" у Нишу

15. 02. 2025. у 08:09

Фудбал

0 1

ПИКСИ "ТРЉА РУКЕ": Један од најпоузданијих репрезентативаца Србије се вратио тренинзима (ВИДЕО)

15. 02. 2025. у 09:18

Кошарка

0 0

РАЗОЧАРЕЊЕ ПРЕД ОЛ-СТАР: Никола Јокић ово није желео да чује!

15. 02. 2025. у 09:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације