Познати

СВИ СУ МИСЛИЛИ ДА СМО БРАТ И СЕСТРА: Звезда забавне музике Радмила Караклајић, за "Новости", емотивно о Ђорђу Марјановићу

М. Ћунковић

21. 05. 2021. у 14:00

Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

ЗА вољеним Ђорђем Марјановићем тугује и Радмила Караклајић, још једна звезда домаће забавне музике која је стекла велику популарност и у Совјетском Савезу.

СВИ СУ МИСЛИЛИ ДА СМО БРАТ И СЕСТРА: Звезда забавне музике Радмила Караклајић, за Новости, емотивно о Ђорђу Марјановићу

Радмила, међутим, како каже, не жели да Марјановића испратимо само с тугом.

- Он је проживео диван живот, испуњен, и био је срећан човек - истиче, за "Новости", Караклајићева.

- Имао је све најбоље у каријери и у породичном животу. И даље је ту, са мном, као да није преминуо. Човек живи док је људима у сећању. Хтела бих, кад год се сетимо њега, да то буде са нежношћу, љубављу и осмехом, јер би и он то волео.

Њих двоје се познају, како нам Радмила каже, од Опатијског фестивала 1963, кад су дуетски певали његову нумеру "Немој сада да ме остављаш".

- У то време смо били доста слични, са тим нашим подочњацима и изразима лица, па су нас проглашавали братом и сестром - објашњава нам.

- Он ми није крвни брат, али јесте више од тога, духовни брат. Нисмо се често виђали, нисмо имали времена, али смо били у контакту, и знали смо шта се дешава. Кад смо разговарали, то је била велика блискост. Ја сам схватала њега, као и он мене, вероватно ближе него неке друге људе.

КОМЕМОРАЦИЈА И САХРАНА

У СКУПШТИНИ Града Београда данас ће, с почетком у 11 часова, бити одржана комеморација поводом смрти највеће звезде југословенске забавне музике Ђорђа Марјановића. Након комеморативног скупа, биће одржана и сахрана на Новом гробљу у Београду. Породица ће примати саучешћа у капели од 13.30, опело почиње у 14 часова, а последњи испраћај до Марјановићеве вечне куће у Алеји заслужних грађана је у 14.30.

Интересантно - иако је СССР једна од првих асоцијација на обоје, за тај простор их не везују заједничке успомене:

- Никад нисмо наступали на истом концерту у Совјетском Савезу. Ја сам имала своје, он своје. На пример, почетком осамдесетих у Санкт Петербургу, држали смо концерте у истој хали, једно за другим. Он је, међутим, морао да жури - ишли су авионом у Ташкент, шест сати лета. На тим турнејама нисмо много зарађивали, али смо одседали у најбољим хотелима, возили се најбољим колима и аутобусима... Што је најважније - имали смо љубав људи.