НЕДЕЉА ПРОЂЕ - Милутин Поповић Захар: “Видовдан“ ми је заувек остао у срцу
Сутра је Видовдан. Кроз векове, 28. јун био је судбински дан за српски народ. Тај датум је на неки начин одредио и музичку судбину Милутина Поповића Захара, нашег истакнутог уметника.
Фото З. Јовановић
Написао је песму "Видовдан", која је кроз године у правом смислу те речи постала народна.
* Како и када је настала ова песма?
- Она је моја најснажнија песма и написао сам је поводом 600 година Косовске битке, што је обележено 1989. на Газиместану. Тада ми је било најважније да у што мање речи кажем што више. Изгледа да сам у томе успео.
* Веома се брзо одомаћила у нашем народу.
- Многи кажу да је "Видовдан" друга химна нашег народа, ма где се он налазио. Практично нема већег скупа на коме се она хорски не пева. Та песма изазива поштовање и уз њу се не пије.
* Ваш "Видовдан" певају и други у свету.
- Певају је у Перуу, Бугарској, Грчкој, Азербејџану, на Куби... У Русији је певају кадети, монахиње. Врхунац је био 1998. године, када су "Видовдан" извели државни симфонијски оркестар Русије и солисти ансамбла "Бољшог театра".
* Та песма истовремено буди радост и тугу.
- Реч је о једној ирационалној световној молитви Богу, која није у духу црквених канона. Један од стихова гласи: "У небо гледам, пролазе векови, сећања давних једини лекови". Слободније речено, ко изгуби сећање на своју прошлост, тај је изгубио и лек за живот.
* Даље се у песми каже: "Куд год да кренем, теби се враћам поново, ко да ми отме из моје душе Косово".
- За мене је Косово пупчана врпца за коју је везан сваки Србин који држи до своје нације и своје историје. И она је нераскидива.
* Може ли песма да буде лек за нашу напаћену душу?
- Наша душа је по мени најнапаћенија на свету. Према речима великог Гетеа, српски народ су идентификовале и одржале епске народне песме, којима нема премца.
* Да ли припремате нешто ново?
- Управо сам завршио песму о нашој великој хероини Симониди. Најкраће, реч је о повратку историје, коју неки желе да нам отму.
* Ви сте композитор, магистар међународног права, сликар, писац, шахиста, виолиниста... Ко је заправо Захар?
- Он је знатижељан човек. Ја сам једно дете, жељно да уђе у тајне свих лепота око себе.
* Шта вам је још обележило протеклу недељу?
- Написао сам песму "Чуда планете", која неће бити компонована. Изгледа да се повлачењем оних глечера топе и морал, историја и све живо. Живимо у свету чуда, у коме се људски род нажалост тешко сналази.
Препоручујемо
НАШИ СЕНИОРИ - Милутин Поповић Захар: Од Брене направио звезду, а Титу свирао на увце
29. 01. 2021. у 09:51
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)