МАНАСТИР МАЖИЋИ НА ТРОМЕЂИ: Храм чува тајне српске средњовековне хирургије

Рато Миловић

16. 08. 2020. у 12:30

СВЕТИЊА на самој тромеђи Србије, Републике Српске и Црне Горе, у Мажићима, недалеко од Прибоја, на левој обали Лимског језера, лежи усамљена.

МАНАСТИР МАЖИЋИ НА ТРОМЕЂИ: Храм чува тајне српске средњовековне хирургије

Манастир Светог Ђорђа, некадашња Ораховица Дабарска, а сада Мажићи, у свом дворишту чува остатке средњовековне болнице, у којој су се Срби на овим просторима лечили и оперисали.

Болница у манaстиру Мажићи једна је од најстаријих из златног доба српске средњовековне медицине, када су осниване прве болнице у манастирима, Хиландару 1191. и Студеници 1208. године. Болница је основана у другој половини 12. века у порти манастира у селу Мажићи,

ХРАМОВНА слава манастирске Цркве Светог Ђорђа је Ђурђиц (16. новембар), али овај храм, саграђен у 12. веку, а више пута рушен и обнављан, свакодневно посећују верници.

Репортер "Новости" је ту затекао Милана Кићевца, филмског режисера, председника црквене општине у Будимпешти, са кумом Угљешом Булатовићем родом из Херцег Новог, настањеним у Фекетићу. Кићевац је овде други пут после 20 година.

- Био сам први пут у време када се из рушевина подизао овај манастир, сада сам радостан што сам га затекао у овако добром стању, обновљеног из темеља. Ту сам био са владиком Филаретом и монахом Кипријаном 1999. године, а сада ни једног од њих ту нема. Манастиром управља игуманија Евсевија. Геолошким истраживањима, овде су откривене и праисторијске хумке из раног бронзаног доба, па остаци средњовековне болнице и хируршки инструменти из 12. века, слични данашњим, а служили су за операције на лобањи. Ово је заиста заветно место, вредно поштовања и зато сам му се вратио после две деценије - каже, за "Новости", Милан Кићевац.

Болница је основана у другој половини 12. века у порти манастира

ВИШЕ информација о манастиру Мажићи, односно Ораховица, под којим именом се среће у историјским изворима, има археолог Саво Дерикоњић, директор Завичајног музеја у Прибоју.

- Прву обнову овог храма је извршио краљ Милутин. По четврти пут, готово из темеља је обновљен од 1999. до 2004. година. Спада у шест најзначајнијих српских манастира и под заштитом је Републике Србије. Верује се да овај локалитет под земљом скрива близу 2.000 скелетних остатака. Пронашли смо и неколико хируршких инструмената и наочаре, сличне оним "ленонкама" које је носио Џон Ленон, легендарни члан "Битлса" - каже археолог Дерикоњић.

Милан Кићевац из Будимпеште, са кумом Угљешом Булатовићем

ЛЕКАРИ

ПРВИ српски лекари били су емпирици и радили су у манастирским болницама које су осниване по узору на византијске. Они су своја знања и вештину преносили својим следбеницима. Тако су се монаси, лекари епирици ове болнице поред лечења бавили и обучавањем лекарској вештини оних који су им помагали и који су касније требало да их наследе.