НАДГРОБНА ПЛОЧА МАЈЦИ ХРАБРОСТ У КОРОВУ И ТРАВИ: На сеоском гробљу у Комленцу лежи на земљи, без опела и свеће, године рођења... (ФОТО)

Срђан Мишљеновић

14. 06. 2026. у 08:43

ДОК се у Музеју победе у Москви, уз дипломатски шампањац, отвара велелепна изложба ратних фотографија (и не само ратних!) Жоржа Скригина, пуним именом Георгије Владимирович Скригин, у организацији Музеја жртава геноцида из Београда, стварност у Поткозарју шамара нас горким апсурдом.

НАДГРОБНА ПЛОЧА МАЈЦИ ХРАБРОСТ У КОРОВУ И ТРАВИ: На сеоском гробљу у Комленцу лежи на земљи, без опела и свеће, године рођења... (ФОТО)

На сеоском гробљу у Комленцу надгробна плоча Милице Тепић, мајке са те светски познате фотографије, лежи у непокошеној трави, без опела и свеће, без уклесане године рођења и без њеног девојачког презимена Влајнић...

Да идеја фамилије да српска мајка Кнежопољка, Милица Тепић, добије надгробну плочу на гробљу где почива и њен рођак херој мајор Милан Тепић није урађена како треба, сматрају Козарчани и Дубичанци који су видели ову плочу на гробљу.

Сматрају да хероина која је симбол српског страдања на Козари заслужује много више, а не само плочу остављену у трави.

Зоран М. Кос, новинар-истраживач, сарадник Антуна Милетића и аутор неколико књига о српском страдању на Козари каже за "Новости" да се потез рођака Милице Тепић мора исправити како би мајка Кнежопољка добила, пре свега од српског народа, оно што заслужује - поштовање.

- Свет гледа фотографију, а ми тражимо човека. Када је ових дана на усамљеном гробу Милице Тепић у селу Комленцу коначно постављена надгробна плоча, завршен је један апсурдан круг који је трајао 77 година. Милица је преминула тешко болесна у беди и тишини давне 1949. године, а њен камени споменик касни целу вечност. Међутим, тај закаснели потез приватног пијетета стоји у језивом, готово циничном контрасту са оним што званична наша "култура сећања" ради са њеним ликом и козарачким (читај:српским) жртвама на великим позорницама. Мучно је видети како тај споменик изгледа. Нова плоча је само грубо спуштена у траву, коров, шипражје, без икаквог уређења - прича Кос.

Према његовим речима оно што је истински срамотно јесте чињеница да на том новом, наводном гробном месту нема ниједног јединог трага запаљеној свећи:

- Кажем "наводном", јер претходног белега гробног места одавно више нема, а сведока такође. И сама тврдња да је сахрањена у делу гробља где се сахрањују породице Буразор остаје врло упитна. Тим пре што се на поменутом гробљу налази и породична гробница мајора Милана Тепића, у којој почивају његови родитељи, као и супруга Драгица, а тај део гробља где се сахрањују Тепићи налази се на сасвим другом крају. Ни воска, ни гара, ни трага од свеће и њених суза. Све је урађено хладно, бирократски и скоро пројектовано, тек да се посао формално приведе крају и скине са дневног реда. А управо то материјално сведочи да за Милицу, по свему судећи, није било ни православног опела за покој њене душе.

Кос додаје да је захваљујући његовој хитној интервенцији и упозорењу породица у последњи час схватила шта чини, па на плочи данас ипак стоји уклесан православни
крст:

- Да није било тог уплашеног и зачуђеног питања са стране, Милица би била поново сахрањена под хладним, безбожничким шаблоном и колоризованом Скригиновом фотографијом. Међутим, тај изнуђени крст није могао да сакрије остатак застрашујућег заборава: на плочи нема њене године рођења, нема имена њеног оца, нити рођеног презимена. Избрисан је њен девојачки и породични корен. Милица је тако на камену остала Стојанка без биолошког порекла, без корена и личне историје пре рата, управо онако како ју је наднационална комунистичка идеологија деценијама навикавала и у духу братства и јединства неговала.

Наш саговорник додаје да је породица, саживела и свикла са тим системом који је уништио традицију, "одрадила" посао (дуг према очевој мајци) исто онако како су се према њој односили идеолози КПЈ.

- Суштински, ништа нисмо променили; само смо стару партијску слику безбожништва и немара колоризовали, видели највероватније да је то у моди, за нове потребе. Време је да престанемо лагати себе: време је да овој несрећној мајци коначно вратимо њено право, крштено име, Милица, и веру православну - поручује Кос.

Он каже да у званичним књигама, архивама, умрлицама, крштеницама и другој доступној документацији, као ни у архивској грађи, не постоји поуздан траг о имену њеног оца.

- Име Коста помиње се тек посредно, на основу појединих усмених сведочења и старих снимљених разговора, али остаје непотврђено, па није сасвим јасно да ли се односи на оца Милице Тепић или на оца њеног супруга Бранка - прича Кос.

Према његовим речима фотографија "Мајка Кнежопољка" данас кружи светским музејима и изложбеним салама, од Аушвица и Калемегдана до Мраковице, Париза, Лондона и Москве, као универзални симбол страдања цивила у Другом светском рату.

- Управо у томе и лежи суштински проблем. Јер, док се код других народа са правом инсистира на јасном именовању жртве, злочинца, вере и идентитета, српско страдање је и даље пожељно само онда када је довољно "универзално", естетизовано и идеолошки упаковано у прихватљиву антифашистичку сценографију. Зато остаје легитимно и болно питање: да ли је ова фотографија српском народу донела више користи или штете? Јер, уместо да постане недвосмислен документ геноцида над православним Србима Козаре и Поткозарја, она је деценијама служила као визуелно средство за пацификовање истине, претварајући конкретну националну трагедију у безличну, идеолошки стерилисану "људску патњу". И управо та идеолошка обојеност, која би код других музејских наратива данас била проглашена недопустивом пропагандом, овде не само да не смета него се и даље свечано награђује, излаже и институционално његује - поручио је Кос.

Окрутна судбина

СРПСКА мајка страдалница са Козаре, коју је објектив Жоржа Скригина претворио у наднационални симбол "Мајке храброст", а књижевност у митску Стојанку, рођена је у селу Јошик. Изгубила је супруга Бранка којег су усташе обесиле 1942. у Босанској Дубици, пре него што му се родио син. Са двоје мале деце, Бранком и Драгицом, преживела је голготу козарачких збегова и логора, искључиво зато што је била Српкиња и православне вере. Умрла је у тешкој беди, тишини и забораву 1949. а њено биолошко порекло, девојачко презиме Влајнић и име оца остали су деценијама избрисани из званичних државних протокола.

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO

Made with Flourish • Create a chart

Restoran Miya Galerija

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO

Made with Flourish • Create a chart

11. 06. 2026. у 14:01

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

АМЕРИЧКЕ СНАГЕ НАПУШТАЈУ ИРАК Заиди: Од овог датума креће повлачење војске

Свет

0 4

АМЕРИЧКЕ СНАГЕ НАПУШТАЈУ ИРАК Заиди: Од овог датума креће повлачење војске

ИРАЧКИ премијер Али ел Заиди изјавио је данас да ће америчке војне снаге напустити Ирак до 30. септембра, оценивши да његова посета Вашингтону представља почетак нове фазе у односима две земље, засноване на економској сарадњи, а не на војним везама.

14. 07. 2026. у 19:45