"НОН-СТОП НАПАДАЈУ, АЛИ НЕЋЕ ДУГО" Споменко Гостић погинуо на данашњи дан: Ја ово не могу да напустим док год се не ослободимо
НА данашњи дан, у борбама код Маглаја страдао је најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске – Споменко Гостић.
Фото: принскрин
Споменко Гостић је рођен 14. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратних сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Врло млад је остао без оца, 1992. године, на почетку рата у БиХ, а живио је са мајком Миленом у српском селу Јовићи надомак Маглаја.
Њихово село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. У месецу априлу 1992. умрла му је мајка, те је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању Јовића од стране муслиманске Армије БиХ.
Док се борио на Озрену за слободу свог народа, у његово село је стигао наш гастарбајтер из Француске, који му је понудио да га одведе у Париз да тамо живи и да га школује и усвоји. Глатко је одбио такву понуду јер није желео да напусти родну груду уз коментар: „Док моја нога не крочи на Маглај, ја не идем одавде“.
Сам Споменко Гостић објашњавао је у тим временима како му је било.
„Имао сам случајева да сам нагазио на мину. Наишао сам и одбио ми се точак. Ово ми је друга рана и ту ме је гелер окрзнуо. Али, опет се све то савлада. Тукли су нас мецима. Морао сам пузати кроз канал, али и то сам издржао. И кажем да ми је добро и фино. Сарађујем са војском, спавам. Немам оца, немам мајке, немам никога“, говорио је Гостић.
По начину на који је причао видело се да се труди да буде храбар, колико је то могуће када бесне ратни сукоби.
,,Не плашим се. Некад имам мало страх, али савлада се и то. Увек имам оружје. Нон-стоп нападају, али неће дуго", рекао је он.
Његови саборци данас причају да није одмицао од војске. Како је која јединица долазила, показивао им је ровове, носио храну и питао шта још треба. И сви су му, кажу, причали да постоји бољи живот, да треба да оде.
„Док рат траје ја одавде нећу. Ја ово не могу да напустим док год се не ослободимо“, истицао је млади Гостић.
У марту 1993. године, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у родним Јовићима на брду Висњић, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу села Јовића, које је припадало маглајској општини.
ПОТПИСУЈЕ СЕ ИСТОРИЈСКИ УГОВОР: Војводина постаје чвориште Европе, креће градња гигантске саобраћајнице (ФОТО/ВИДЕО)
ПРОЈЕКАТ Осмех Војводине обухвата изградњу 185 км брзе саобраћајнице, са 46 мостова и 34 надвожњака, чиме се смањује време путовања.
18. 03. 2026. у 09:30
КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром
ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.
17. 03. 2026. у 19:10
ЕКСПЛОЗИВ БИО СПРЕМАН: "Дигли бисмо у ваздух аеродром на Гренланду"
ДВА МЕСЕЦА пре израелско-америчког напада на Иран, Данска је била спремна да оружано брани свој суверенитет над Гренландом.
19. 03. 2026. у 14:12
Коментари (0)