"ОД ШОКА НИСАМ НИ ЗАПЛАКАО" Потресна сведочења на суђењу за злочине над Србима на подручју Вишеграда, Фоче и Чајнича

СВЕДОЦИ Тужилаштва данас су на суђењу припадницима такозване Армије БиХ за злочине над Србима на подручју Вишеграда, Фоче и Чајнича испричали да су међу мртвима из Јошанице препознали своје најмилије, да су имали убодне ране када су њихова измасакрирана тела довезена у Фочу.

Фото: Суд БиХ

Сведок Славко Ђорђевић рекао је да је био задужен за пријем страдалих у Јошаници и да је међу мртвима пронашао сестру Јелу и зета Миладина Вишњића.

- Када сам поредао страдале, видео сам моју сестру и зета. Од шока нисам ни заплакао. Од тада имам шећер - рекао је Ђорђевић.

Додао је и да је током прегледа сестиног тела видео велику рану на врату, која је узрок смрти, а имала је и неколико убода у стомак, а да је зет имао прободен врат и ногу.

Ђорђевић је навео да му је Васика Мићевић, који је био сведок страдања у Јошаници, рекао да је неки муслиман препознао да је Јела Вишњић његова сестра и да је због тога неколико пута убо ножем у стомак.

Он је истакао да је 19. децембра 1992. године радио на хируршком одељењу болнице у Фочи као техничар, те да су око 12.00 часова добили дојаву да се десио масакр у Јошаници и да ће у камиону довозити мртве.

- Око 13.00 часова су их почели довозити. Мој задатак је био да се обришу ране и лица да породице могу препознати тела - рекао је Ђорђевић.

Испричао је да су сви имали цивилна одела и да су били лепо обучени јер је била слава.

Када је видио колико су тела масакрирана, позвао је фотографа Ивановића из Фоче који је све забележио.

- Ја сам помагао. Подигао сам главу мале Данице да је могу фотографисати - рекао је Ђорђевић.

Према његовим речима, обдукција није рађена јер су повреде биле видљиве голим оком и повреде је само требало описати.

Он је навео да је један број лекара и техничара, који су радили у болници Фоча, били муслимани и да су заједно са српским особљем своје породице сместили у болницу.

Сведок Тужилаштва Славиша Мићевић рекао је да му је отац, који је био војни кувар у селу Гапић, убијен изнад куће тетка којем је отишао на славу.

- Душанка Вишњић Лаловић рекла ми је да су муслимани убили мог оца, њеног оца, Радета Вишњића и још пар људи - рекао је Мићевић, те додао да је она видела страдање.

Мићевић је потврдио и да је очево тело видео у мртвачници, да је на себи имао црне панталоне и белу кошуљу која је била црвена од крви.

- Имао је на стомаку повреду од два метка и рез од 15 семниметара на врату - рекао је Мићевић и додао да обдукцију није дозволио.

Он је навео да је добио ДВД диск на којем се приказује да се око 17.00 часова 19. децембра 1992. муслиманска војска повлачила из Јошанице и упутила према Горажду и да је на том снимку препознао Кему Брадарића, професора историје из Средњошколског центара Фоча.

Мићевић је додао да је тај снимак предао инспектору.

Одбрана другооптуженог га је питала да ли му је познато да је његов отац страдао током повлачења из села Гапић према селу Медановић, на шта је он одговорио да је погинуо 30 метара од куће у којој је био на слави.

Некадашњи припадници такозване Армије БиХ Ферид Буљубашић, Ахмет Сејдић, Рашид Собо, Шевко Глушац, Закир Јамак, Бахрудин Мухић, Адем Фехрић, Мустафа Пољо, Енвер Кустура, Мухамед Лиска, Сакиб Чакар, Изет Сејдић и Мунир Нало терете се за злочине над Србима на подручју Вишеграда, Фоче и Чајнича.

Оптужница обухвата злочине почињене на подручју Фоче, Вишеграда и Чајнича од августа 1992. до фебруара 1993. године.

Наставак суђења заказан је за 14. октобар.

(СРНА)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације