БИЈЕЉИНА ПАМТИ ЧУВЕНОГ СЛИКАРА МИШУ ЛУКИЋА: Платна пуна лепоте и љубави

ЧУВЕНИ сликар Миша Лукић, рођени Бијељинац, мада одавно није међу живима, оставио је дела за дивљење, чија се уметничка вредност препознаје као врхунска на сваком платну, која су представљена на постхумној ретроспективној изложби у Галерији Бијељина, која је сабрала три деценије његовог стваралачког делања.

фото В Митрић

Изложбу су помогли и подржали суграђани који су донели слике великог уметника од својих кућа, међу којима су прве настале пре више од пет деценија на последње пре 22 лета.Приказано је уметниково дело од раних апстрактних композиција до сјајних пејзажа, којима су се, и у време његовог живота, дивили и радовали љубитељи ликовне уметности, не само у Семберији и не само на левој обали Дрине.

Кћерка Мише Лукића, Звјездана Пејић, истакла је да је ова постхумна изложба њеног оца реализована захваљујући иницијативи грађана, који су уступили његове радове и тиме омогућили да се изложба одржи.

-Постоје слике из његовог раног периода стваралаштва, чак из гимназијских дана, па све до последњих година његовог стваралаштва -рекла је сликарева кћерка Звјезада Пејић. - Постоји доста слика за које смо ми као породица посебно везани портрети, пејзажи и многе друге. Ово је велики догађај за нашу породицу, да се нађемо пред свим његовим сликама.

Пред бијељинском публиком, која баштини генерацијама велики број љубитеља сликарства су дела рађена техникама уље на платну, уље на дрвету, а међу њима је неколико цртежа на папиру.

Сјајни академски сликар, како каже његов пријатељ и саборац Семберац из Међаша, Душан Томић, био је и хуманиста, мисионр доброте, који је умро у сиромаштву, како је и живео и стварао читав уметнички живот.

-Ретко је продавао слике, већ их је несебично поклањао -прича Томић. -Сећам се да је, пре скоро четири деценије, када сам кренуо са бригадом да обнављамо крајеве које је оштетио земљотрес на Копаонику, да је поклонио седам тек урађених слика за народ Кушумлије.Многи други сликари, и то они који се не могу да пореде са Мишом, невољно су поклањали и по једну, а на наше указивање да је дао седам, одговоравали би да је „Миша луд“!?

Миша ће да остане и непоткупљив уметник, који је људе и свет гледао својим очима, а не по нарруџбинама, којих се, једноставно, јежио.Остала је анегдота да је од њега затражено да уради портрет једног генерала, који му је данима позирао.И, све је ишло по жели генерала и његове супруге, која је тражила уметничко овековечење његог животног сапутника.

-Миша је, наравно, портрету дао своју, уметничку, црту, са детаљима које сведоче како је доживео и генерала и генералицу, што се њима никако није свидело и онда су схватили, али једва, да код Мише паре и наруџбине не значе ама баш ништа -прича Томић. -Занимљиво је да генералица умало није пала у несвест када ке видела свог смужа на платну, који је био „као пресликан“, али са детаљима који сведоче о његовим и њеним „цртама“ карактера, била запрепашћена да умало није пала у несвест.Мислим да ће неко на ову тему да напише комедиографски комад попут Нушићеве „Госпође министарке“.

Миша је излагао широм земље, али и Европе и света где је портретисао многе људе, а знао је, најчешће, крајем дана, да сав добијени новац подели просјацима.А, Мишин гром је, на месном гробљу у селу Амајлијама, без надгробног споменика, који је, јуче, одмах после промоције, поручио да се уради његов пријатељ Душан Томић. В.Митрић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације