ОРИЋЕВИ УБИЈАЛИ И ПАЛИЛИ СВЕ ШТО СУ СТИГЛИ: Обележене 33 године од злочина над 32 српска цивила у сребреничком селу Брежани
У СРЕБРЕНИЧКОМ селу Брежани је служен парастос за тридесет двоје Срба из тог села које су пре 33 године убиле муслиманске војне формације из Сребренице и суседних села којима је командовао Насер Орић.
Брежани парастос фото СРНА
Парастос је служио сребренички свештеник Александар Млађеновић код спомен-обележја страдалим Брежанцима у протеклом рату у БиХ, уз који су постављене две плоче на којима је описан геноцид над Србима из овог села у три рата у 20. веку и уписана имена убијених у Другом светском рату.
Брежани су једно у низу српских села у сребреничкој општини у које су од априла 1992. упале муслиманске снаге из суседних села и Сребренице под командом Насера Орића и починиле масован злочин над становништвом.
Циљ је био уништити са лица земље још једно подрињско село, изјавио је Бранимир Којић из Организације породица погинулих.
- Све су побили, нема правде за Србе, а пракса суда БиХ је да нико не одговара - наводи Којић.
Начелник Сребреница Милош Вучић изразио је наду да ће кад-тад правда стићи починиоце злочина.
- На нама је да се сећамо настрадалих, да помињемо имена невиних српских жртава, да негујемо културу сећања и одајемо почаст, захвалност погинулима, те преносимо истину млађима да знају, памте да не би опет доживели трагедију која је у три рата у 20. веку задесила ово село - поручио је Вучић.
Правосуђе немо
ЗА злочин над мештанима Брежана, као и за све друге масовне злочине почињене над Србима у средњем Подрињу, где је у протеклом рату убијено 3.267 Срба, још нико није одговарао пред правосуђем БиХ.
Милева Ранкић преживела је напад на ово село, али је тог дана остала без синова - двадесетогодишњег Мирослава и две године старијег Драгослава, као и мужа Милисава.
- Овде су ми побили децу и мужа. Уби их војска Насера Орића. Нападоше, побише кога су стигли, опљачкаше и све попалише. Нико не одговара за оволико побијених људи код својих кућа. Где је правда и шта раде судови? - пита ова старица.
Живорад Балчаковић био је тога јутра у селу и присећа се упада у село.
- Опколили су село и пуцњава је почела око пет часова ујутро. Уз пуцњаву се се чули галама, лупање и халакање. Иако нас је било мало код раштрканих кућа, пружали смо отпор до 11.00. Куће и помоћни објекти су већ горели. Чули су се крици из кућа које су биле запаљене. Убијали су и палили све што су стигли. Наилазили смо на лешеве по баштама и њивама приликом извлачења - прича Балчаковић.
Он указује на неправду правосуђа БиХ које никога није процесуирало за злочине над Србима у овом и осталим селима регије Бирач.
- Тужиоци правосуђа БиХ штите џелате кој су упали у село, убијали и палили све редом, не гледајући да ли су цивили или војници. Убијене су касније спаљивали - наводи Живорад.
И након 33 године од злочина у селу Брежани тела Достане и глувонеме Крстине Лазић још нису пронађена. Најстарија жртва тог масакра био је Станко Милошевић (88), а најмлађа петнаестогодишњи Љубомир Јосиповић. Међу убијенима било је пет жена.
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)