НЕКАД СУ НАМ БИЛЕ ПУНЕ КУЋЕ, А САДА ЈЕДВА СРЕТНЕШ ЧОВЕКА: У Рујевцу на Банији, са Србима који опстају и стварају упркос свим изазовима

БАНИЈА, богаташица и мученица. Њена брда и ниске горе, и разгранати брежуљци и побрђа и речне долине, богато ће плодовима обдарити сваку узорану њиву, сваки клас жита, сваку воћку и поврће, и наградити руку која у ту земљу семе меће. Травама разноврсним нахраниће свако грло на испаши...

НЕКАД СУ НАМ  БИЛЕ ПУНЕ КУЋЕ, А САДА ЈЕДВА СРЕТНЕШ ЧОВЕКА: У Рујевцу на Банији, са Србима који опстају и стварају упркос свим изазовима

Фото: Игор Маринковић

Али, Банија је земља немирна, страдална, још од времена царева и ћесара, преко великих светских војни до грађанског рата деведесетих који је њене Србе, ту настањене од памтивека, десетковао.

Тамо где су вековима живели данас је углавном пусто, куће прогнаника отели су бршљан и дивља купина, прозори и врата замандаљени, дворишта закоровљена... Од погледа који лети по некадашњој лепоти и домаћинлуку - занеми се, а туга и неверица обузимају мисли.

 

Црква Преображења Господњег

СРПСКА православна црква у Рујевцу посвећења је Преображењу Господњем, када је у селу и велики народни сабор. Према званичним подацима Епархије горњокарловачке СПЦ, светиња је подигнута 1885. године. Дело је архитектуре Хермана Болеа, специјалисте за градњу и обнову цркава који је добар део свог радног века радио управо на Банији. Дрвени иконостас светиње у Рујевцу урадио је академски сликар Итало Хохетлингер, започео га је 1892, а завршио 1896. 

Тако је и у Рујевцу. Узак асфалтни пут који се одваја од магистрале Двор на Уни - Глина, брзо води до центра села. А у њему сведочанства некадашњег живог живота: импресивна православна црква, зграда шумске секције ("Шумарије"), амбуланта, пошта, продавница, школа...

Село вредних домаћина и богате, плодне земље, опустошила је хрватска "Олуја". Школа без ђака, без звона које се оглашава, са болним ехом у учионицама без табли, клупа, ученичке граје...

Фото: Игор Маринковић

Драган Боговић

- Никада ни помислио нисам да ће доћи време да у овој школи нема ђака - каже за "Новости" Драган Боговић, пензионер који је радни век провео у Сиску, а сада поново живи у свом Рујевцу. - Пре рата била је пуна ученика, аутобуси су их довозили из околних села овамо јер је школа била осмогодишња и ученици су ишли у две смене. Укупно их је бивало око 500, а понекад и до 700. Кроз њихов жамор и игру "чуо" се живот, видела се будућност. Сада, по петнаестак ђака: десетак основаца и петоро средњошколаца, долази школски комби и вози их на наставу у Двор.

Рујевачка велика, лепа школска зграда са пространим двориштем, по свему што се данас види, грађена је за много деце. Имала је и учитељски стан. Све сада полако и упорно нагриза време. После грађанског рата деведесетих, радила је од 2005. до 2015. године, тада је било највише седам ученика, био је обновљен и хор... Околности су јој, нажалост, током последње деценије промениле намену, па су простране некадашње учионице сада по потреби сале за разне свечаности и даће.

Фото: Игор Маринковић

На њене прошле дане још подсећају спомен-плоча и барељеф на зиду код улазних врата: овде је у јеку Другог светског рата основана и радила Прва партизанска гимназија. Историја каже да су је похађала деца бораца - партизана као и омладинци који су били у партизанским јединицама.

Имала је, према званичним изворима, 77 ђака распоређених у два одељења. Гимназија и ђачки дом били су смештени у просторије "Шумарије", настава се одржавала осам сати дневно, а изучавали су се српски или хрватски језик, математика, историја, предмет занимљивог имена - природопис, руски језик, географија, певање, цртање, хигијена и гимнастика.

Фото: Игор Маринковић

Ни са бројношћу становника, вели нам Боговић, није ништа боље.

- Биле су нам пуне куће, а сада једва можеш срести човека. Осам аутобуских линија током дана је пролазило кроз Рујевац, сада ниједна. Живело је у селу и до хиљаду душа, сада дабогда да нас, у педесетак домаћинстава чији су чланови овде стално, има укупно 120 - замишљен, говори нам Драган. - Некада су људи радили у фабрикама у Двору и уз то се бавили и пољопривредом. Успевали су кукуруз, јечам, зоб, гајиле се овце, козе, краве... Сада има неколико успешних пољопривредника и то је све. Ради и "Шумарија", а остали објекти који су некад чинили центар села видите и сами у каквом су стању.

И заиста видимо тужне слике: порушене, пропале зграде обрасле упорним коровом и споља и изнутра, неке од њих једва да се и назиру. У понеким кућама са порушеним крововима, из огњишта изникло је и дрвеће.Тек понеко стадо на ливадама, а њиве - и оне углавном запуштене, док је оно мало пролетос обрађених ових јулских дана дало богат род... Камо среће да су и оне закоровљене засејане.

Фото: Игор Маринковић

Ипак, Рујевац лети оживи. Врате му се прогнаници и њихови потомци. Да обиђу куће и имања која ни дан-данас не желе ни по коју цену да продају. Кажу, имају своје разлоге... Окупе се из Србије, али и из целог света из Аустралије, Канаде, САД, европских земаља... Дођу да део свог одмора проведу у родном селу.

Највише их је ту у августу, јер је на Преображење велики збор - сабор код сеоске цркве.

- Збор у нашем селу на Преображење важио је за највећи на целој Банији. Онај некадашњи и овај садашњи потпуно су различити, али важно је да се он очувао. После оне злокобне "Олује", прошле године је био највећи. Само ујутру на литургији било је више од 200 душа, а потом и на збору много, много више. Саборовали смо до дубоко у ноћ, а у културно-уметничком програму учествовао је СКУД "Просвјета" из Двора са гостима из Војнића и Вргинмоста - прича нам један старији Рујевчанин који није хтео да му помињемо име. - Некада су се око Преображења углавном завршавали летњи пољопривредни радови, могло је да се ода'не, па где год да си живео, на збор у Рујевац си ишао пешке, у најбољим оделима и најлепшим ношњама. После служења литургије попила би се покоја чашица чувене ракије, играла су се кола, певале банијска песме. Све је било шарено од ношњи до тезги трговаца, и весело од песме и разговора. Збор сада изгледа потпуно другачије, али само нек се наш народ окупља, нек долази.

Монографија о клубу

Фото: Игор Маринковић

ЈУБИЛЕЈ, пола века нашег НК ППГ "Рујевац" обележићемо пригодно. Утакмицама, наравно. Биће то више неки ревијални сусрет ветерана и нека пријатељска надметања. Још ћемо одлучити са којим клубовима - каже Вујчић. - Наш Рујевчанин, Марјан Менићанин припрема и монографију. Он то ради веома студиозно и књига ће обухватити комплетну историју клуба.

Преображен око Преображења, Рујевац ипак и током године има једно живо чудо - свој фудбалски клуб, НК ППГ "Рујевац".

- Клуб је основан 1977. и следеће године обележићемо пола века постојања - прича нам Перо Пеко Вујчић (56), председник клуба. - Од те седамдесет седме, играли смо све до протеривања Срба 1995, а потом смо, с повратком избеглих, клуб поново оформили 2004. под именом НК "Рујевац", а од сезоне 2008/09. вратили смо му и његово старо име НК ППГ "Рујевац". То ППГ је скраћеница од Прва партизанска гимназија, према чијем спомену и дан-данас сви Рујевчани имају посебан пијетет. Чувамо традицију клуба, па чувамо и његово име и нећемо га мењати упркос притисцима којих увек има.

Фото: Игор Маринковић

Клуб игра у скромним условима, али опстаје захваљујући ентузијазму играча, управе и локалне заједнице. Играчи су из редова оба народа - Срба и Хрвата, а осим из Рујевца и Двора, имали су и имају и играче из оближњег Новог Града у БиХ, Петриње, Сиска... После разорног земљотреса који је погодио Банију 29. децембра 2020, клуб је остао и без свог игралишта у Рујевцу, па сада играју на стадиону у Двору на Уни, где имају и просторије клуба.

- Сада наступамо у шестој хрватској лиги, а играчима и мени је циљ да пређемо у виши ниво такмичења. Били смо 2015. и прваци друге жупанијске лиге, што нам је био велики успех - каже Вујчић. - Сада нам је најважнија будућност кроз децу, подмладак. На тренинге нам редовно долази 35 дечака, а када је реч о првом тиму имамо 22 играча.

Фото: Игор Маринковић

Реч по реч, прича по прича, завршила се наша посета Рујевцу. Осећања и тешке мисли, повремено су нас разапињали, али после разговора о фудбалском клубу, који упорно чува свој идентитет упркос притисцима са разних страна, искристалисало се: и Срби су овде на Банији такви, иако су по бројности тек сенка од времена пре грађанског рата деведесетих. Они су своји на своме, ма колико то било изазовно.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

НЕСТАО ПРЕ 20 ГОДИНА, ПРОНАЂЕН МРТАВ У ШИБЉУ: Тело идентификовано по зубима, МИСТЕРИЈА и даље није решена

НЕСТАО ПРЕ 20 ГОДИНА, ПРОНАЂЕН МРТАВ У ШИБЉУ: Тело идентификовано по зубима, МИСТЕРИЈА и даље није решена

Расел Скози, ИТ стручњак из Велса који је нестао 2002. године, пронађен је мртав после више од 20 година у густом шибљу недалеко од Свонсија. Његови посмртни остаци идентификовани су помоћу стоматолошких картона, али...

24. 07. 2026. у 16:35 >> 17:07

ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ ЗА ВОЗАЧЕ У СРБИЈИ: Опозвана два популарна Nissan модела због ризика од пожара и повреда

ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ ЗА ВОЗАЧЕ У СРБИЈИ: Опозвана два популарна Nissan модела због ризика од пожара и повреда

НА сајту система НЕПРО објављен је опозив два модела путничких возила марке Nissan због безбедносних ризика који могу довести до повреда корисника, односно повећаног ризика од пожара.

24. 07. 2026. у 16:00

Коментари (0)

ХАОС НАКОН КОНЦЕРТА АЦЕ ЛУКАСА У НИКШИЋУ: Има повређених и ухапшених - огласила се полиција