ВРУЋИНЕ ДОЛАЗЕ, АЛИ НЕ И ЛЕТО КАКВО СЕ НЕ ПАМТИ: Метеоролог Недељко Тодоровић о времену у летњим месецима

ЛЕТО календарски још није ни почело, а у медијима се већ најављују екстремне врућине и климатске појаве какве, наводно, до сада нису забележене. Метеоролошка статистика, међутим, често нуди знатно мање драматичну слику од оне која доминира насловним странама. Подаци прикупљани деценијама, па и више од једног века, показују да су на Балкану и у нашој земљи и раније бележени дуги топлотни таласи и температуре више од 40 степени.

Фото: Д. Дозет

У време јунског захлађења и невремена која ће бити ових дана у неким деловима земље, прекидајући први мањи талас врућина, метеоролог Недељко Тодоровић за "Вечерње новости" говори какво лето очекује Србију, као и колико дана са екстремно високим температурама.

- Код нас лето не може да буде хладно, питање је само колико ће бити топло - уз осмех каже Тодоровић. - Познато је да дугорочне прогнозе нису нарочито поуздане. У месечним прогнозама обично се наводи да ће средња температура бити два или три степена изнад просека, али то значи смењивање топлијих и свежијих периода. Биће дана са температурама изнад просечних вредности, а затим ће уследити освежења праћена пљусковима, непогодама и падом температуре. Некад су таква колебања израженија, а друге године су мања.

ДУНАВ СЕ МОГАО И ПРЕГАЗИТИ

Фото: Д. Миловановић

НЕКЕ од писаних трагова о екстремним временским појавама из времена пре почетка званичних метеоролошких мерења и осматрања мерења у својој књизи "Историја метеорологије" објавио је проф. др Млађен Ћурић, редовни професор у пензији Катедре за метеорологију Физичког факултета у Београду. Позивајући се на записе из манастирских и старих књига, он у свом делу подсећа да је, на пример:

* 1510. у јулу, на планинама данашње Србије било око четири педља снега

* 1610. град уништио винограде на Фрушкој гори

* 1616. у новембру, "поплава у Поповом пољу носила је куће и давила укућане, бујица ваљала велико камење"

* 1676. први снег код манастира Милешева пао 8. августа

* 1746. око Никољдана, у Зворнику родиле јагоде

* 1810. у јуну мраз уништио усеве, потом пао снег који се није топио два дана

* 1834. од априла до октобра киша пала само два пута, а Дунав се код Земуна могао и прегазити 

Тодоровић сматра да се од сезонских прогноза често очекује више него што оне реално могу да пруже.

- Немогуће је два или три месеца унапред прогнозирати када ће бити пљускова, непогода или дужих топлих периода. Зато је бесмислено улазити у такве детаље. Оне могу да дају само општу слику да ли ће неки период бити топлији или хладнији од просека. Просечне вредности температуре и падавина на крају могу да буду у складу са прогнозама, иако су временске прилике током сезоне веома променљиве - каже Тодоровић.

Упоређујући ову годину са прошлом, Тодоровић истиче да је почетак сезоне за сада умеренији.

- Ако посматрамо статистику, период летњих температура траје отприлике од краја маја до средине септембра. Средњи датум појаве температуре од 30 степени је 28. мај, а ове године смо је имали 26. маја. То је разлика од свега два дана, што значи да је лето стигло сасвим уобичајено. Ове године, јун је мање топао и мање сушан него што је био прошле. Ако посматрамо податке за последњих сто година, засада нема ничег необичног. Јул и август ће вероватно бити нешто топлији, а највеће врућине традиционално се јављају од средине јула до половине августа. Тада се најчешће бележе температуре од 35 степени и више, које највише оптерећују људски организам. Реално је очекивати да овог лета буде између десет и двадесет таквих дана - каже Тодоровић.

Један од аргумената на који се Тодоровић често позива јесу дугорочни циклуси у појави топлијих и свежијих периода. Анализом метеоролошких мерења која се у Србији воде још од краја 19. века, уочавају се вишедеценијски периоди у којима су веома топла лета чешћа, као и раздобља када су такве појаве ређе. Те се не односи само на Србију, већ је, према његовим запажањима, присутно и у другим деловима Европе и Северне Америке.

- Ти циклуси трају око четири деценије - каже Тодоровић. - У првој половини прошлог века било је више топлих и сушних лета. Затим је од шездесетих година до средине осамдесетих уследио свежији период. Током седамдесетих година температура од 35 степени измерена је само два пута. Од краја осамдесетих поново смо ушли у топлији циклус, што се види и по броју дана са температурама од 35 степени и више. Ако би се то наставило, у наредним деценијама могло би да дође до постепеног смањења броја дана са екстремно високим температурама.

Главна одлика наших лета јесте променљиво време са дужим периодима стабилних временских прилика. Често имамо седам до десет дана без падавина, а затим два или три дана са јаким пљусковима и непогодама.

- Те непогоде су најчешће локалне - истиче Тодоровић. - Тада се понегде причини штета, јављају се бујице, мање поплаве и вододерине. Када дође до изливања мањих водотока, штета је често последица тога што су објекти грађени сувише близу речних корита. У градовима је додатни проблем то што канализациони систем не може одједном да прими сву воду када се за кратко време сручи јак пљусак. Зато се она задржава у подвожњацима и удолинама, а низ стрме улице тече великом брзином. На Бановом брду, на пример, често се формирају градске бујице. Слично је и на Аутокоманди, где се после обилних падавина вода понекад задржава сатима. Београд има више таквих критичних тачака. 

Препоручујемо

Репортаже

0 2

ОСТАВИО ТРАГОВЕ ЖИВОТА: Прича о једном времену кроз поглед „обичног“ човека у књизи Миће Алексића из Лесковца

22. 06. 2026. у 18:16

Репортаже

0 0

ВЕЛИКА СРЕЋА САДА ТРИ ПУТА ВЕЋА: Антићи из Врања добили три девојчице

22. 06. 2026. у 16:44

Репортаже

0 4

ПРЕДАО САМ НАГРАДУ БОЉЕМ ОД СЕБЕ: Млади Апатинац Војин Медић одржао лекцију човечности

22. 06. 2026. у 10:15

Репортаже

0 5

ДО ПОЛОВИНЕ ЈУЛА ПОЛЕТЕЋЕ 25 МЛАДУНАЦА: Најуспешнија гнездећа сезона орлова крсташа, птице са националног грба

18. 06. 2026. у 17:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације