ШАКАСТЕ ГРИВНЕ ЈОШ ОГРНУТЕ МИСТЕРИЈОМ: Јединствени монументални накит праисторијског Балкана на изложби у Лесковцу (ФОТО)
Шакасте гривне спадају у најзагонетније предмете бронзаног доба на тлу наше земље.
И. Митић
Њихова намена, упркос вишедеценијском проучавању, није са сигурношћу утврђена, али се са великом вероватноћом сада може рећи да су израђиване у овдашњим радионицама и то од бакра и калаја са локалних налазишта. Оне нису биле увозни луксуз, већ део свакодневне праксе и као такве представљају јединствено и аутентично археолошко и културно наслеђе.
ОРНАМЕНТИКА
Готово сви примерци шакастих гривни у Народни музеј Србије дошли су до Другог светског рата, осим једног. За њих се зна дуже од сто година, али развој технологије данас доноси нова сазнања о начинима и техници израде. Деценијама су описиване као неорнаментисане, да би се тек у последњих десетак година, уз помоћ моћних микроспопа, увидело да су скоро све имале идентичне украсе, али да је патина и време учинило своје.
Чињеница да је Лесковац овогодишња престоница културе Србије била је повод да се свих 17 примерака шакастих гривни, који се чувају у Народном музеју Србије у Београду, први пут представе јавности на једном месту. Тако су се у Галерији лесковачког Народног музеја нашли импресивни предмети који потичу из периода од 17. до 13. века пре нове ере.
- Говоримо о времену када је човек овладао прављењем прве вештачке творевине тако што је помешао две сировине, бакар и калај, и добио легуру коју зовемо бронза. То је време прве праве индустријске револуције у смислу да је од те нове легуре почала масовна производња најпре накита, а касније и оружја – објашњава аутор изложбе Јован Д. Митровић, музејски саветник Народног музеја Србије.
И. Митић
Мистериозни предмети, које су се највероватније носили на рукама и ногама, показују изузетно умеће мајстора тог доба, а последње анализе потврђују да су користили сировине које потичу из источне Србије, са територије Бора и Мајданпека, што иде у прилог тези да се ради о аутентичној производњи, али наука још увек нема одговор на питање чему су шакасте гривне заправо служиле.
- Ми не знамо да ли су оне биле накит или симбол нечега у шта се веровало. Можда су симболизовале божанство, претке, иметак... Засада знамо за шездесетак примерака који су пронађени на овој територији. Неколико гривни је у музејима у Поморављу и Пожаревцу. По пар примерака у Мађарској и Словачкој, а један и у Енглеској, али су оне тамо доспевале откупима и разноразним каналима. Према тренутном стању науке сматра се да се шакасте гривне односно гривне типа јухор, јер их је већина пронађена на или у околини те планине, потичу са територије данашњег Поморавља - истиче Митровић.
И. Митић
Изложене гривне тешке су од два и по килограма до 250 грама. Најрепрезентативније су и највеће и најтеже, а украшене су чистим златом. Случајно су пронађене у околини пожаревачког села Дрмно.
- Њихов мајстор је успео да излије гривну од бронзе, али је био тако вешт да направи лежишта у која је сипао двадесетчетворокаратно злато. Врсним јувелирима сам показивао микроскопске детаље гривне и сви су листом рекли да се ради о савременом накиту, па их је накнадно сазнање да је реч о примерцима из 15. века пре нове ере шокирало, јер нису могли да објасне како је то тада уопште било могуће урадити – наглашава наш саговорник.
РЕКОНСТРУКЦИЈА ГРОБНИЦЕ
Приликом истраживања, осамдесетих година прошлог века, на локалитету код Клине, наишло се на велику бронзанодобну некрополу, а испод камене хумке пронађен је скелет жене која је имала гривне на ногама. На изложби је слободно реконструисан овај налаз, а на основу фотографија насталих за време ископавања. Гривне је шакастим „крстио“ академик Михаило Валтровић, српски архитекта, историчар уметности и археолог, јер су га њихови завршеци подсећали на шаку. Он их је први стручно описао и тада им дао овај колоквијалан назив које струка и данас користи.
И највеће гривне физички могу да се ставе на руку или ногу, али се верује да су оне вероватно биле симбол нечега. Нема одговора ни на питање зашто су и велике гривне похрањиване у земљу. Можда су биле део оставе зарад општег бољитка, док су оне мање извесно биле део накита, па су са њима покојници и сахрањивани.
- Занимљиво је да тежина гривни варира у десетак грама што нам указује на то да су постојали универзални калупи који су били распрострањени. Мањи примерци су старији, а већи млађи. Сва је прилика да су мајстори временом овладавали новим вештинама и правили све веће гривне. Извесно је да су биле статусни симбол, али зашто су ношене - то и даље остаје енигма. Одговоре би могли да добијемо само интензивнијим истраживањима насеља и некропола из тог доба – закључује Јован Д. Митровић и поручује да је драж археологије у томе да увек можемо да се надамо новим сазнањима у временима која долазе.
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTORestoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTOKlikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
"СУПРУГА ГА ДРЖАЛА 5 МИНУТА ЗА НОГЕ ДА НЕ БИ ИСПАО" Нови детаљи драме држављанина Србије на лету Рајанера
ДРАМАТИЧНЕ тренутке доживели су у петак ујутру путници на лету компаније Рајанер са аеродрома „Македонија“ у Солуну за Минхен, када је пукао прозор, а ваздушна струја повукла једног путника напоље. Он је у последњем тренутку спасен захваљујући супрузи, која је седела поред њега и задржала га, пише Прототема.
10. 07. 2026. у 12:18
ЗАШТО ЈЕ ДУБРАВКА МИЈАТОВИЋ ЗАИСТА НАПУСТИЛА СЕРИЈУ "СРЕЋНИ ЉУДИ"? "Морала сам да побегнем..."
ДУБРАВКА Мијатовић напустила је серију 'Срећни људи' из личних разлога, а не због хонорара.
10. 07. 2026. у 15:07
ЈЕЗИВ СНИМАК! Кобра и питон у борби на живот и смрт - познато који рептил је изашао као победник (ВИДЕО)
ВОЗАЧИ на Тајланду наишли су на несвакидашњи призор поред пута. Снимили су борбу на живот и смрт два рептила, тачније борбу питона и краљевске кобре.
08. 07. 2026. у 17:19
Коментари (0)