ВАГОН КОЈИ ЈЕ КЛИЗИО ПО ПОБЕДНИЧКИМ ШИНАМА: "Новости" у Музеју примирја у Компјењу, где се чува сведочанство о два светска рата (ФОТО)

Да је оригинал којим случајем "преживео" Други светски рат, ових дана пре 81 годину у њему би сасвим извесно нацистичка Немачка потписала другу капитулацију у прошлом веку.

Фото: Горан Чворовић

Али, Хитлер је хтео другачије, уништивши вагон чија се верна копија данас налази у Компјењу, стотинак километара северно од Париза и сведочи о туробним временима која обухватају два велика рата која су читав свет завила у црно.

Историја која се вртела око Компјења толико је нервирала Хитлера, да је читава симболика ратовања у првој половини прошлог века, из његовог угла, на неки начин била везана за шине које су водиле у овај француски град. Увидевши да се Трећем рајху ближи крај, фирер је наредио да се вагон, који се увек кобно по Немачку  враћао у њену повест, уништи у парампарчад, само да у њему поново не би оверавала пораз.

Кола 2419Д била су један од 37 ресторанских вагона које је Међународно друштво спаваћих кола наручило од компаније за градњу шинских возила из Сен Денија како би обновило свој возни парк. Дозволу за саобраћај вагон је добио 4. јуна 1914. године. Додељен је станици Монпарнас, а саобраћао је на линијама ка Сен Ремију, Ле Ману, а затим Довилу и Трувилу до 1918, када га је реквирирала војска. Преуређен је и претворен у салонски канцеларијски вагон и стављен на располагање маршалу Фошу.

Тако је доспео у композицију специјалног француског воза допремљеног у Компјењ 7. новембра 1918. увече. У највећој тајности, кренуо је једним од два слепа колосека намењених транспорту артиљеријских оруђа великог домета. Немачки опуномоћеници допутовали су са фронта другим колосеком.

Преговори су трајали до 11. новембра, када су маршал Фош и немачки државни секретар Матијас Ерцбергер потписали примирје. Вагон је потом још мало служио француским властима, после чега је шест година био изложен у почасном дворишту Војно-меморијалног центра Инвалиди. Коначно, 1927. године враћен је у шуму Компјен.

Немцима вагон није излазио из мисли. Када су окупирали Француску, дошло је време за освету. Сви високи званичници Трећег рајха били су присутни, од Рибентропа и Геринга, преко Кајтела и Јодла, до самог Хитлера. Парадирали су 21. јуна 1940. шумом у Компјењу, са само једном жељом, да у истом вагону остваре реванш. Разговори су трајали два дана, а потписе су ставили маршал Кајтел и француски генерал Енцигер. Два дана касније Хитлер је наредио да вагон буде пребачен у Берлин. Становништво је могло да га посећује и том приликом даје прилоге за немачку хуманитарну помоћ. У априлу 1945. уништен је у Тирингији.

Али, историја се ту не завршава. Да би обновили сећање на победу, Французи су пронашли вагон 2439Д из следеће серије, који је имао исте карактеристике. Преуређен је и додељен му је број историјског вагона 2419Д. Остаци уништеног вагона пронађени су 1992. године код становника места Ордруф у Тирингији и данас су изложени у меморијалном центру.

Foto: Фото: Горан Чворовић

POGLEDAJ GALERIJU

За потписивање примирја, Французи су пронашли усамљено место дубоко у шуми. Данас је ту музеј који свакодневно посећују поштоваоци историје из читавог света. На паркингу срећемо велику групу бајкера. Мало даље, у густом двореду изнад кога се кроз облаке промаља топло мајско сунце, међу црвкутом птица разазнаје се холандски језик којим говори група туриста. Кад се прође тунелом од лишћа, појави се мања грађевина која крије велику историјску причу. Испред ње, "реноов" тенк двосед из Велике војне. Чим се уђе у музеј, наилази се на вагон који је клизио по шинама историје онако како је победницима одговарало. Унутра, на столу, распоред с именима учесника преговора. Испред, постављено 12 победничких застава. Једна од њих је и српска.

Иза вагона, налази се неколико сала у којима су изложени предмети из два рата, као и из времена између њих, везаних за геополитичке и економске кризе. У витринама изложени оружје, писма, фотографије, двогледи, чутурице, порције, следовања, туњевина с парадајзом, говедина, прибор за јело, наочари, сатови, трубе, шлемови, медаље, прибори за картање и бријање, цигарете, гас-маске, приручници. Нетакнуто у времену. Завирује публика у старе дрвене каледиоскопе унутар којих се смењују у тродимензионалној бистрини потресна фотографска сведочанства. Лутке обучене у оригиналне униформе реконструишу неко давно прошло време чији одјеци поново злокобно одјекују планетом.

У време посете, 8. маја, када Французи славе Дан победе у Другом светском рату, нерадни је дан, па је гостију поприлично. Двојица средовечних мушкараца дошли чак из Кувајта. Отац довео сина и кћерку. Французи су. Срећемо и Манфреда из Минхена. Каже, све ово подсећа га на то да људи ништа нису научили из две велике светске кланице. Ратови се и данас воде. На излазу, могу да се купе брошуре, књиге, стрипови, значке, качкети, оловке, све оно што може да подсети да је Европи и свету мир далеко потребан.

- Људи много купују књиге, беџеве и стрипове за децу. Долазе нам редовно и огранизоване групе ђака – каже Сандра која је задужена за дочек посетилаца.

Њена колегиница Александра истиче да су последњих годину дана Музеј обишли гости из чак 52 земље. Води се прецизна статистика.

- Имамо, у просеку, двеста до триста посетилаца дневно. Има и пуно Немаца. И ја сам пола Немица, пола Францускиња. Мајка ми је Немица, отац Француз. На неки начин сама представљам примирје – ведрог је духа Александра.

Показује нам истовремено на натпис изнад врата на уласку у салу у којој се налази вагон. Тамо стоје Черчилове речи да је "народ који заборавља своју прошлост осуђен да је поново проживи." Посматрајући како нам данас свет изгледа, чини се да је мало оних који су научили ову важну лекцију из историје.

Препоручујемо

Репортаже

0 6

ЗАБРАНА СНИМАЊА У ГРАДУ НЕМАЊИЋА И МРЊАВЧЕВИЋА: "Вечерње новости" у Прилепу, где задужбине српских владара тону у присилни заборав (ФОТО)

10. 05. 2026. у 14:14

Репортаже

0 1

РИЗНИЦА ОБИЧАЈА БАЛКАНА: Учитељице Луција Тасић и Миланка Берковић у књигу сакупиле део богате народне баштине (ФОТО)

10. 05. 2026. у 13:54

Репортаже

0 2

Прича о борби једне тетке за бољи живот братанице: Милена из Сурдулице у периода туге изградила “Дом радости”

04. 05. 2026. у 14:26

Репортаже

0 51

У грчком месту Сервији, првом српском граду којег је у историју уписао ромејски цар Порфирогенит: Име и Душанова кула надживели империје

04. 05. 2026. у 13:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације