ПРЕШАО ПОЛА СВЕТА ДА БИ СТИГАО НА СОЛУНСКИ ФРОНТ: Миодраг Б. Илић о невероватном подухвату свог прадеде Илије у Великом рату

Драгана Матовић

25. 02. 2026. у 13:45

ИСТОРИЈА Србије памти подвиге оних који су борећи се за слободу померали границе могућег.

ПРЕШАО ПОЛА СВЕТА ДА БИ СТИГАО НА СОЛУНСКИ ФРОНТ: Миодраг Б. Илић о невероватном подухвату свог прадеде Илије у Великом рату

FOTO: Privatna arhiva

Један од таквих подвижника је Илија Илић (1879-1942), сиромашни печалбар у Румунији, кога су тамошње власти, да се не би замериле Аустроугарској и Немачкој, на самом почетку Првог светског рата, спречиле да се преко Дунава врати у отаџбину и прикључи српској војсци.

Вођен несебичном жељом да се придружи борцима свог народа, Илија се упустио у готово невероватан подухват и пут дуг више од 26.000 километара, преко безмало пола света, током кога је прешао пространства Русије, Кине и Јапана, потом и многа мора и океане да би се придружио српским борцима. И стигао је до Солуна, до српске војске на Солунском фронту. Два дана уочи бомбардовања Београда у Другом светском рату, о овој необичној авантури објављен је чланак у "Политици". Управо тај текст инспирисао је Илијиног праунука Миодрага Б. Илића да реконструише необичну одисеју свог претка, да открије места у којима је био, да проникне у топографске детаље. Тако је настао роман "Ходочашће Илије Илића".

FOTO: Privatna arhiva

 

- Први пут сам се са причом о прадеди сусрео давних седамдесетих на летњем распусту, који смо проводили у селу Лабуништа, данас општина Струга у Северној Македонији, где су рођени Илија, његов син а мој деда Серафим и мој отац Божидар - каже Миодраг Илић за "Новости". - Имао сам 11-12 година, када је мене и сестру Сању, Илијина снаја баба Љубица позвала у своју собу и из старог дрвеног ковчега извадила прадедина документа, војне и путне исправе и неколико похабаних одликовања. У том тренутку, нама, деци, то није много значило. Иначе, баба Љубица је то урадила кришом од наших родитеља, јер, у то време, о Првом светском рату није се говорило. На бледо сећање о томе нисам се често враћао. Како су године пролазиле, мој отац је то спомињао, онако успут, прво ретко, а што је бивао старији, све чешће и чешће. Нисам томе придавао већу важност. Нажалост. Био сам обузет школом, спортом, учењем, каријером, борбом за свакодневним доказивањем... То ми се чинило важнијим.

За прошлост прадеде, Миодраг се заинтересовао тек кад му је отац пре десетак година рекао да је о његовом прадеди писала "Политика" пред почетак Другог светског рата. Почео је да истражује и пронашао је текст о Илији.

- У десном горњем углу, на отприлике четврт странице, 4. априла 1941, изашао је текст "Печалбар из Дримкола Илија Илић путовао је пешке више од два месеца и више од четири месеца морима док је стигао на Солунски фронт", а аутор је М. (Милисав) Антонијевић - каже Илић. - Одштампао сам га и показао оцу. Узео је текст, а суза сузу је стизала. У том тренутку, схватио сам колико му је то било важно. Колико је мени важно.

FOTO: Privatna arhiva

 

Тражили да "ић" пређе у "ски"

ПРАДЕДА Илија је умро 12. јула 1942. године - каже Илић. - Преминуо је у поново окупираној отаџбини, у окупираном селу, у коме су се наизменично смењивале бугарска, албанска и италијанска војска. После рата мој деда Серафим је имао велике проблеме зато што није заменио личну карту. Користио је документа Краљевине Југославије. Пронашао сам документ у коме му послератне власти траже да промени презиме, да се не завршава на "ић" већ на "ски". Он је то одбио и до краја живота је за себе говорио да се зове Србенда Илић.

Миодраг каже да је уз помоћ дигиталних мапа израчунао да је његов прадеда прешао више од 11.000 километара копном (пешке и возом) и готово 16.000 километара морима, да би се придружио српској војсци на Солунском фронту.

- Ситуација у којој се налазила Румунија, у којој се прадеда Илија затекао, била је чудна - говори нам он. - И очекивана на неки начин. Румунија је била неутрална, а румунски краљ Фердинанд Први, по националности Немац, из династије Хоенцолерн-Сигмаринген. Свим силама краљ се трудио да балансира између народа који је предводио, Румуна, који су били на страни савезника и захтева својих сународника, Немаца и немачког цара, да се Румунија придружи Централним силама. По прадедином сведочењу, он је покушао да се врати у Србију неколико пута, али румунска војска му је забранила прелаз преко Дунава. Контактирао је и с нашим представништвом у Румунији, више пута, без успеха. И кад је схватио да томе нема краја и да се и Румунија спрема да уђе у рат, кренуо је на дугачко путовање, августа 1916. Обишао је пола света да би стигао до Солунског фронта, бирајући, у том тренутку, у свету који букти у пламену великог светског рата, једини могући пут: од Румуније, преко Одесе, јужних крајева Сибира до Манџурије и Јапана копном, и од Јапана водом, преко Јужнокинеског мора, Индијског океана до Средоземља и Солуна. Прошао је кроз делове Кине које је 1916. и 1917. окупирала јапанска војска. Крајњи циљ је била лука Даљниј (Дални, Далиан, Дајрен), данас Лиаонинг у Кини.

Србе је сретао свуда

ТОКОМ истраживања највише ме је изненадило колико је људи, у разним земљама, знало о подвизима српске војске на почетку Првог светског рата - каже Миодраг Илић. - Био сам изненађен и колико је наших земљака живело на просторима где је Илија радио у Румунији, као и скоро целом рутом његовог путовања. У Манџурији, у Харбину, живела је прилично бројна колонија грађевинаца, који су са Балкана, дошли да граде Трансибирску железницу. Дошли и остали. Верујем да је и Илији све то било чудно и да је био изненађен. Иначе, мој отац је сведочио да Илија никада није хтео да прича о рату. Причао је породици и окупљеној деци у центру села Лабуништа само о својим путовањима. И разним чудима, које је успут видео.

FOTO: Privatna arhiva

 

Миодраг је пронашао податак да његов прадеда у овом подвигу није био једини. Годину касније, 12.694 добровољца су поновили његов подвиг, готово истим путем:

- Добровољци су били регрутовани од заробљеника из руских логора, на основу договора Николе Пашића и руског цара Николаја Другог. Они су били заробљени на Руском фронту, почетком Првог светског рата, као војници регрутовани у аустроугарску војску. Не умањујући њихов подвиг, мора се констатовати да су они били организовани у војне формације, уз скромне војне плате, али, које су им омогућавале да не буду гладни и уз подршку свих локалних власти и држава, кроз које су пролазили. А мој прадеда, Илија Илић је био сам, са мало новца, стално гладан...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.

25. 02. 2026. у 12:25

НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА: Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.

24. 02. 2026. у 09:43

Коментари (0)

ПЛАНИРАЈУ НАПАДЕ НА ГАСОВОДЕ ИСПОД ЦРНОГ МОРА, АЛИ ПОСЛЕДИЦЕ ЋЕ БИТИ КАСТАСТРОФАЛНЕ И ПО ЕВРОПУ Путин упозорио на нападе на Турски ток