КРАЉ МИЛАН ДОБИЈА СВОЈ ПРВИ СПОМЕНИК У СРБИЈИ: Лесковац припрема обележавање 150 година од ослобођења јужних крајева земље од Османлиј
СРБИЈУ наредне године очекује велики јубилеј - век и по од када је, у Другом српско-турском рату, ослободила јужне крајеве од османске окупације, која је трајала пуне 423 године. Захваљујући тим војним успесима, наша земља је на Берлинском конгресу добила и давно очекивану независност, као и територијално проширење за пет данашњих округа: Јабланички, Пчињски, Топлички, Нишки и Пиротски.
фото: Народни музеј Лесковац
Повлачење Османлија из Лесковца трајало је два дана, а устаници су ушли у град 24. децембра 1877. године праћени повицима: „Живео Кнез Милан! Живела Србија!“. Ово је један од веома важних догађаја за историју југа наше земље, а велики јубилеј биће обележен тиме што ће Милан Обреновић, у центру града на Ветерници, добити свој први споменик у Србији. Кнез Милан ће, пет година касније, постати и први нововековни краљ Србије.
- Та победа у Другом српско-турском рату, добијање ранга краљевине, као и територијално проширење земље, су довољни разлози да краљ Милан добије свој споменик. Овом предлогу иду у прилог и године после ослобођења, када Лесковац мења своју физиономију. Он тада расте, друштвено и економски. То је време када се постављају темељи будућег "српског Манчестера" који ће, између два светска рата, бити познат широм света – објашњава виши кустос Небојша Димитријевић, директор Народног музеја у Лесковцу.
После вишевековног периода у коме је Србија била оптерећена феудалним османским системом тешко је било модернизовати земљу. Међутим, закони који се тада доносе Лесковчанима пружају и економску слободу коју су они знали да искористе...
- Уз стране инвестиције, настојало се да се подрже и домаћи фабриканти. Тако су прве лесковачке гајтанаре и друге фабрике, приликом увоза и продаје својих добара, имале краљевске привилегије. Циљ је био да се новоослобођени крајеви што пре развију и да, и у погледу економије, достигну преостале делове земље – истиче Димитријевић.
Предуслов индустријализације биле су комуникације, којима су се кретали људи и роба. Прва железница у Србију, али и у Лесковац, долази управо у време владавине краља Милана.
- Та пруга нас је повезала са Западном Европом, а касније и са Солуном. Том пругом се кретао и Оријент експрес. Она ће посебан значај имати у годинама развоја лесковачке текстилне индустрије. У овом граду отворена је и најстарија ткачка школа на Балкану. У сталној поставци нашег музеја је и разбој који је краљ Милан донирао тој школи како би ђаци могли да уче на најмодернијим машинама – набраја Димитријевић.
фото: И. Митић
У његовој канцеларији већ четири године стоји, намерно нерестаурирани, портрет краља Милана као нека врста подсетника на велики јубилеј који Лесковац не сме да заборави. Ради се о портрету из депоа музеја, у богато украшеном раму, који је, за време владавине овог српског краља, био изложен вероватно у некој од лесковачких институција.
- То је човек који је законом основао Српску краљевску академију наука и уметности, онакву какву је данас знамо. Као и сви људи, и Краљ Милан је имао својих недостатака, али је дао замах нашој нововековној држави и омогућио њен политички, друштвени и економски развој. Његова владавина је на много начина обликовала Србију, у смислу како ће она изгледати у будућности. Зато и споменик, који намеравамо да подигнемо, има и национални значај. Он треба да нас освести и подсети на неопходност да чувамо сећање на богату историју и људе попут Краља Милана и њихове заслуге – наглашава наш саговорник и подсећа да је краљ Милан двапут посетио Лесковац.
Најпре 23. априла 1882. године када је обилазио новоослобођене делове краљевине. Испред Шашит-пашиног сараја, дочекала га је регуларна војска, али и устаници који су учествовали у ослобођењу града. Десетак година касније, са сином Александром, након што је абдицирао у његову корист, били су у лову на Бабичкој гори, а ноћили су у конаку цркве у Кумареву и били њени дародавци.
- Припадамо генерацији која је у прилици да се на адекватан начин одужи нашим прецима и краљу Милану Обреновићу, ослободиоцу јужних делова централне Србије. Лесковчани су знали да препознају значај овог догађаја, од кога је прошло готово 150 година, и умели да га славе. Наша је дужност и обавеза да се сетимо тих великих људи из прошлости, а споменик краљу Милану биће трајни подсетник и пример данашњим и будућим генерацијама – закључује Небојша Димитријевић.
Према предлогу, на који се чека сагласност урбаниста, у централном градском парку биће подигнута фигура српског владара на коњу и то ће бити круна активности којом ће Лесковац, овогодишња Национална престоница културе, обележити ослобођење југа земље од Турака као крај једног процеса борбе за слободу који је трајао дуже од четири века. До тада ће, како је најављено, овај град добити и прву концертну односно мултифункционалну дворану, а лесковачки музеј обновљену галерију на спрату и салу за научне скупове.
ИСТОРИЈСКЕ (НЕ)ПРИЛИКЕ
Када су славили 50 година ослобођења од Турака Лесковчани су подигли споменик палима за отаџбину, у периоду од 1887. до 1918. године. Споменик ослободиоцима постао је симбол овог града. Постављен је на тадашњем тргу, који је данас централни градски парк, на обелиску од вештачког камена са бронзаном фигуром ратника у пуној опреми. Његово откривање је било круна свечаности у којој су учествовале све државне институције, локална самоуправа, војска, тадашња жандармерија, културно-уметничка друштва и бројни појединци. Стогодишњица је обележена много скромније и то научним скупом у музеју и књигом у издању ове установе. Разлоге треба тражити у другачијим политичким уверењима која су тада владала, али и у тим и таквим временима јубилеј од овог догађаја није остао необележен.
Препоручујемо
ДЕЖУРСТВО ЗА ПРАЗНИКЕ: Рад служби и амбуланти Дома здравља у Лесковцу
30. 12. 2025. у 13:35
НА УЛИЦИ НОЖЕМ НАПАО ЧОВЕКА: Лесковчанин ухапшен због насилничког понашања
30. 12. 2025. у 12:22
ПУТИНОВ СПЕЦИЈАЛАЦ: Готово је са Гренландом, нека се спреми Канада?
СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе су већ одлучиле о судбини Гренланда, да ли је на реду Канада, запитао се Кирил Дмитријев, специјални представник руског председника Владимир Путина за инвестиционо-економску сарадњу са иностранством.
06. 01. 2026. у 12:49
БРИТАНЦИ ТВРДЕ: Ово је Трампов план за Гренланд, погледајте шта нуди амерички председник
СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе желе да понуде Гренланду споразум о слободном придруживању, сличан оном које Вашингтон има са појединим малим државама у Тихом океану, сазнаје Економист.
06. 01. 2026. у 14:39
АКО ВАМ АУТО ПРОКЛИЗА: Савет аутомобилисте који може спасити животе - како безбедно возити по СНЕГУ
ЧЕДОМИР Бркић објаснио је како возачи треба да правилно очисте аутомобиле након снежних падавина, али и како да возе, управљају и понашају се у саобраћају.
05. 01. 2026. у 19:27
Коментари (0)