ЉУБИШУ СПРЖИО ГРОМ КОД БОРА, ОВО ГА ЈЕ СПАСИЛО: Одећа ми је била исцепана, а ја сам само кркљао

ПОТРЕБАН је само један тренутак да се живот промени из корена. Нарочито када су у питању временске непогоде над којима особа нема никакву контролу.

Foto: Unsplash

То је на својој кожи осетио Љубиша Жикић у селу Кривељ код Бора. Он је тог, судбоносног, 10. јула давне 1986. године пешачио уобичајеним путем из центра села ка својој кући. Иако је тај дан почео као ведар и сунчан, време се убрзо променило и Љубишу је затекла киша и грмљавина. Ипак, он је био припремљен. Претпостављајући да тако нешто може да се догоди, Љубиша је био понео кишобран и отворио га је да би се заштитио од пљуска.

Дувао је снажан ветар који га је заносио, али 26-годишњи Љубиша није паничио, већ је несметано наставио ка кући. На том путу се његов живот променио заувек. Догодило му се једно од најређих, али и најстрашнијих искустава које некоме могу да се догоде - ударио га је гром.

- Ја сам био у том селу, јер сам радио у тамошњем грађевинском предузећу. Тамо су биле неке продавнице и ја сам често ишао у набавку. Тог дана је било лепо време, али сам за сваки случај понео кишобран. Мајка ми је умрла недавно пре тога, па сам био у црнини. Имао сам нове панталоне, фармерке, које сам тада први пут обукао, а на ногама сам имао сандале (исусовке), јер је било вруће, било је лето. Отишао сам у набавку, а после тога и у кафану са познаницима. Остао сам мало дуже са њима на пићу, а они су ме све време задиркивали што сам понео кишобран по тако лепом времену. У повратку је почела грмљавина, пљусак, Боже сачувај. Дувао и јак ветар. Одједанпут је "звизнуло". То је последње чега се сећам - рекао је Жикић у разговору за Телеграф.рс.

Убрзо након удара, до места где је Љубиша пао, случајно је наишао аутобус ког је возио Љубишин познаник. Видевши како неки кишобран лежи на цести, постао је сумњичав и зауставио возило да би истражио шта се тачно догодило. Тада су открили Љубишу како лежи без свести поред пута. Чим су га пронашли, хитно су га одвезли у болницу у Бору.

- Пао сам поред пута, а кишобран је остао на њему. У међувремену, прошао је минибус неке фирме који је возио раднике на оближњи површински коп. Познавао сам те људе, а међу њима је био и неки Маринко, возач. Велика је срећа што је кишобран остао на путу, јер када је Маринко наишао, видео га је и застао. Било му је чудно што кишобран лежи ту. Ја сам и даље лежао испод банкине, у трави. Чули су ме како кркљам и пронашли ме, али ја се тога уопште се сећам. Одмах су ме одвезли за Бор и позвали полицију. Кажу да су ме и окупали. Не сећам се. Кошуља и панталоне су били потпуно исцепани. Имао сам паре у џепу, ланац око врата, а на руци сам имао сат марке "Сеико" ког сам добио из Ирака. Све је при додиру било као да је пипано електродом, а одећа је била поцепана. Био сам и везан у болници, јер сам се тресао, једва су ме савладали - испричао је.

Сам признаје да је имао много среће јер је на ногама носио само сандале, па је струјни удар несметано прошао кроз његово тело и заобишао виталне органе.

- Велика је срећа што сам био бос, односно у сандалама. Оне никада нису пронађене. То је била јако кишовита година, израсла је висока трава и оне су се ту негде, вероватно, загубиле - Љубишина је претпоставка.

Пробудио се четири дана касније, не сећајући се шта се догодило и колико је времена прошло. Био је потпуно збуњен и у шоку, али жив и са релативно лаким повредама.

Ипак, Љубиша није прошао без повреда. Његова десна рука је остала делимично оштећена, али је и даље могао несметано да је користи, што чини и данас. Такође, овај догађај је био велика прича у селу, а у међувремену су се појавиле различите гласине и објашњења око тога како је Љубиша завршио у трави поред пута без свести. Како је и потврдио у ранијем разговору за Истмедиа, након урађених тестова, уврђено је да није претрпео никаква неуролошка оштећења.

У почетку, многима удар грома није ни био на памети, већ су имали далеко једноставнија објашњења.

- Када сам се пробудио, нисам знао ни који је дан. Добио сам опекотину и повреду десне шаке. И данас је повреда видљива, на месту где сам држао кишобран. Кожа је ту потпуно била пукла. Прошло је доста времена од тада и десну руку и даље не могу да стиснем снажно као леву. Ипак, служим се њом, није ме ометала у послу, могао сам нормално да радим након тога. Радио сам до пре неколико година, а сада сам у пензији. Колеге су ми после препричавале какав сам био, нико није могао да ме држи. Прво су посумњали да сам био у некој "швалерацији", па сам добио батине. Међутим, било им је чудно што нисам био опљачкан. На крају је утврђено да је у питању био удар грома - присећао се.

Данас, готово 40 година касније, он нема ни најмањи страх од грмљавине, нити га сећање на тај догађај потреса. Штавише, цео догађај је на крају окренут на шалу.

- Ни случајно! Немам никакав страх од грома, ни најмање, потпуно ми је свеједно када га чујем. Као да се ништа није десило. После тога су се колеге шалиле са мном, прозвали се ме "громобран" - Љубиша је, уз смех, закључио своје присећање.

(Телеграф.рс)

Препоручујемо

Друштво

0 2

ДА ЛИ ЋЕ БИТИ СНЕГА И ДЕБЕЛОГ МИНУСА? Метеоролог открива: Ево какво нас време очекује крајем ове и почетком наредне године

18. 12. 2025. у 22:00

Друштво

0 0

ПРЕТИ НАМ ПАКЛЕНИ СЦЕНАРИО Планета на удару екстремног времена! Метеоролози су управо објавили црне прогнозе за следећу годину

18. 12. 2025. у 21:07

Друштво

0 3

СМЕНА МАГЛЕ И СУНЦА, ЕВО КАДА СТИЖЕ КИША И ОСЕТНИЈЕ ЗАХЛАЂЕЊЕ: Временска прогноза за петак, 19. децембар

19. 12. 2025. у 00:00

Друштво

0 21

(МАПЕ) "СИБИР" СТИЖЕ У СРБИЈУ Овако нешто није виђено 30 година: Арктички талас удара за Нову годину

15. 12. 2025. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације