ПОНОСНО ДРЖИ СТЕГ У СПОМЕН СОЛУНЦИМА: Слађана Стаменовић готово сваког дана носи српску заставу код Тријумфалне капије у Паризу

Кад носим српску заставу, осећам понос и задовољство због тога што представљам свој народ. Представљам га увек као најбољи, а своју земљу као најлепшу и најгостопримљивију.

Фото: Горан Чворовић

То у разговору за "Новости" каже Слађана Стаменовић, заставник с Тријумфалне капије у Паризу. Иако је практично цео свој живот провела у Француској, кад каже "моја земља",  мисли на Србију. Мада је њена земља, у којој живи и ради, и с којом гради мостове према Србији, Француска.

- Можда су то гени, можда незаборавне успомене које носим из школе коју сам завршила у Србији, можда лепо време које увек проводим када одем на одмор. А одем два-три пута годишње. Када су ми синови Давид и Филип били мали, ишла сам и чешће. Хтела сам да моја деца осете и заволе нашу земљу као што је и ја волим. И, пуно ми је срце што сам успела у томе. Научили су наше обичаје, за Божић, Усркс, славу – истиче Стаменовићева за "Новости". 

Слађана је пореклом из Седлара, код Свилајца. Провела је фактички цео свој живот у Француској. Са родитељима Мирјаном и Мијодрагом, који су кренули трбухом за крухом, дошла је у Париз почетком седамдесетих, када је имала две и по године. Остала је до седме, а онда се породица вратила у Србију, где је завршила основну школу, али су се неколико година касније поново обрели у Француској. Породица је желела да Слађана упише војну школу, по традицији с мајчине стране. Али, живот је хтео другачије. По занимању је фризер. Последњих година се преквалификовала за рачуновођу. Ипак, љубав према униформама, застави и отаџбини је остала.

Кад год јој то посао дозволи, одлази, у смирај дана, да заједно са француским чуварима Вечне ватре на Споменику незнаном јунаку код Тријумфалне капије, учествује у званичној церемонији, са српском заставом у рукама. Церемонија се од 11. новембра 1923. године одржава свакодневно, у 18.30. сати. Бар двеста пута годишње, Слађана поносно са срспким барјаком стане уз француске стегове, чувајући успомену на Солунце и заједничку борбу две нације за слободу целог Старог континента.

- Има периода када одем свако вече, некада једном недељно, али увек сам ту. Водим дневник сваки пут када одем. Када сте заставник на Тријумфалној капији, прожме вас осећај важности што учествујете у продужавању велике историје на коју смо сви поносни – истиче наша саговорница.

Српска застава је, каже, сада једина која се практично свако вече вијори уз француску:

- Дозволили су нам то због тога што су се наши војници у Првом светском рату борили раме уз раме с Французима, где је исковано нераскидиво братство по оружју.

Код Тријумфалне капије постоји тачно одређен протокол, где се, свечано, уз присуство заставника, положи венац, обнови ватра, одају почасти мртвима и интонира Марсељеза. Буде ту, често, и страних делегација. Слађана је недавно, на Дан јединства, слободе и националне заставе Србије, такође високо држала барјак.

Последњих неколико година, на великим свечаностима, поводом Дана победе у Првом и Другом светском рату, протокол захтева истицање само француске заставе, а Стаменовићева је тада на свечаној трибини. Током године, одлази и на разне друге свечаности које се широм Француске организују у сећање на ослободилачке ратове.

- Код Тријумфалне капије сам први пут дошла 2012. године, и тада сам имала прилику да се сретнем и рукујем с тадашњим француским председником Франсоа Оландом. Упознала сам тада готово све министре, премијере, председнике, сенаторе, посланике…

Када јој приђу у свечаном шпалиру, сада им се више и не представља. Сви је познају.

- Највећи ми је понос када ми многи Французи, који имају велике функције и дужности, кажу "добар дан" на српском. Кад виде заставу коју држим, поклоне се. Велики број њих ми је изразио и жаљење због онога што се дешавало деведесетих. Међу њима има и пуно високих официра, који су део службе касније провели на Косову и у Босни, где су упознали наш народ и зближили се с њим. Када се поклоне нашој застави, поклоне се нашој земљи и свима нама. Драго ми је што знају пуно српских речи. Познају наше обичаје, традиционална јела која и данас воле да једу. Када се неко поздрави с вама, па вашу руку поклопи с обе своје, то је по мени велики знак оданости и пријатељства – преноси Стаменовићева.

Срела је и председника Емануела Макрона. Видели су се више пута, и увек се срдачно поздравили. Једном му је код Тријумфалне капије поклонила и српску ракију.

- Питао ме је колико гради има. Затекао ме је, нисам могла у том тренутку да се сетим. Знам да када се сваки казан пече никада не буде иста јачина. Сетила сам се да му кажем да је најбоље да се проба, па да се онда оцени. Рекао ми је да не пије ракију, али да ће да проба генерал који је био с њим. Касније, када смо се поново видели, рекли су ми да је била одлична.

Живели, у славу наших ратника!

ПОТОМЦИ РАТНИКА

Слађана Стаменовић на свечаностима код Тријумфалне капије учествује захваљујући Петру Петровићу Пепију. Када је преминуо, заменила га је на функцији представника Савеза потомака ратника Србије од 1912 до 1920.

- Драго ми је што су ме Французи примили и што учествујем на њиховим комеморацијама, свечаностима и обележавањима. Имају поверења у мене и ја у њих – истиче Стаменовићева.

БИСТЕ КРАЉУ ПЕТРУ И НАПОЛЕОНУ

Наша саговорница открива да се за следећу годину спремају две велике свечаности у оквиру историјског обележавања односа Србије и Француске.

- На иницијативу француског удружења "Наполеоново сећање", биће постављене две бисте од бронзе, Краља Петра Првог Карађорђевића у Паризу у 15. арондисману, и биста цара Наполеона Трећег, у Београду или Тополи.

Foto: Фото: Горан Чворовић

POGLEDAJ GALERIJU

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације