БРАНКИЦА КУВА НАЈБОЉЕ ШКЕМБИЋЕ: У Кикинди одржан шести „Шкембе фест“ на којем се такмичило 30 екипа

Осим што је престоница најтежих и најдужих бундева, највећи урбани дом сова утина, најстаријег мамута, млина суваче и великих скулптура од теракоте, Кикинда је постала и место где се кувају најбољи шкембићи у Србији.

Фото: Р. Шегрт

То је потврдио и гастро-фестивал „Шкембе фест“, који је шесту годину узастопно у граду на северу Баната окупио куваре овог деликатеса не само из Србије, већ и Хрватске, Мађарске, Румуније и, први пут, Босне и Херцеговине. Чак 30 кулинарских екипа такмичило се ко ће скувати бољи гурмански залогај из котлића, за који многи кажу да је тешко јело. Неки чак тврде да га више воле мушкарци, а због комплексне припреме и чешће кувају. Међутим, на кикиндском Старом језеру та теорија је пала у воду. Најбоље шкембиће укрчкала је Кикинђанка Бранкица Мишков и одбранила прошлогодишње прво место. Свесрдно су јој помогли пријетељи из Удружења оболелих од мултипла склерозе.

Фото: Р. Шегрт

- Уопште нисам искусна у припреми овог јела. Прошле године сам га први пут кувала и то ради сећања на покојну мајку и ради дружења наших чланова и промоције удружења. Сада ни слутила нисам да наши шкембићи поново могу да буду најукуснији. Чак нисам стигла ни да пробам скувано јело на крају, окусила сам само сафт да оценим укус, али ето, опет је било најбоље – испричала нам је Бранкица, која је, уз пехар, као награду добила разна пића и шунку. Открила је због чега би јој драже било друго место.

- Вицешампиони су добили роштиљ, а он би нам у удружењу више требао. Овако ћемо се поново почастити добром шунком и разним пићем – искрена је Бранкица.

Радост због друге позиције и квалитетних шкембића делили су учесници из Новог Бечеја, Александар Веселиновић и екипа „Сицилија“. Трећи је био привредник и планинар кикиндске „Кинђе“ Рудлоф Павли, искусан у припреми шкембета и других јела из котлића. Мада се верује да су шкембичи као пикантно и тешко јело више за мушка непца и стомак, гошћа из Иванић-Града код Загреба Ивана Ленардић то демантује.

Фото: Р. Шегрт

- Код нас је то врло популарно јело. Неки га воле, неки не воле, а у обе скупине су и мушкарци и жене. Жене га једнако добро припремају као и мушкарци, нема ту неке разлике – тврди Ивана.

Ради пријатеља које је упознао захваљујући овом деликатесу из Мађарске је дошао Ђуро Тараџија. Иза њега је, каже, 40 година искуства у кувању „пацала“, како се на мађарском зову шкембићи.

- Некада је ово било сиротињско јело, а сада је врло скупо, јер је „пацал“ тешко наћи. Пре тридесетак година шкембе се бацало или су га јели сиромаси у селима, док у граду нису ни знали шта је то. Међутим, како је домаћа храна све популарнија, тако је и пацал постао занимљив. Код нас се припрема целе године, мада захтева много времене. Моја бака је то кухала и ја сам од ње научио како се то ради. А није једноставно. Треба добро очистити јунеће шкембе, па га прокухати око три сата, па тек у трећој фази припремати за јело – открио је Тараџија.

Foto: Фото: Р. Шегрт

POGLEDAJ GALERIJU

„Шкембе фест“ настао је по искључивој идеји Милорада Шибула, гурмана заслужног и за организацију овог гастро догађаја, који има и другу димензију, осим такмичења кулинара. То је и фестивал за породицу, децу и пријатеље. За оне који не воле шкембиће доступна је друга војвођанска храна, организовани су садржаји за најмлађе, свирали су тамбураши, а пивопије се такмичиле ко ће брже испити криглу. Овај пут најбољи цуг имао је Зоран Мањулов из Кикинде. Шибул је задовољан великом посетом грађана и атмосфером на шеталишту Старо језеро.

- Без круга пријатеља и спонзора не бих могао сам. Подржао нас је и Покрајински секретарија за пољопривреду, водопривреду и шумарство. Наш фестивал је рекордер по броју учесника. Неки пређу и по 300 километара да би дошли. Највећа вредност је пријатељство које се развија из свега овога. Фестивал има садржаје и за посетиоце који се не такмиче и не једу шкембиће. Припремили смо „Банатски фрушук“ на којем је било традициналне домаће слане хране, сухомеснатих производа, сирева, али и крофни, свилених и желе бомбона, занатског пива и других ђаконија. Жеља нам је да ово буде дан за целу породицу – открива Шибул.

ВИШЕ НАЗИВА, ИСТИ УКУС

У Хрватској се шкембићи зову трипице, трипе, дропчићи, а најчешће филеки. У Босни су трипице или филеки, у Мађарској је то пацал, а у Румунији „чорба де бурта“ или кисела супа или чорба ( бурта је трбух). У Србији су шкембићи, а Милорад Шибул тврди да су у Војводини јело поднебља исто као и мајушке, шваргле, чварци или кобасице. Припремају се од јунећег или јагњећег желуца, ређе свињског. Најбољи су од јунећег. Најстарији фестивал посевћен овом јелу је у Гарешници у Хрватској. Тамо се филеки похују, а од њих прави чак и сарма.

ПОПУЛАРНИ И НА УНИ

Посебна вредност овог фестивала је у томе што је од почетка међународног карактера. Шкембе је повезало људе из земаља велике Југославије, али и шире, из Мађарске и Румуније. Први пут на „Шкембе фест“ из Бихаћа је дошао Фуад Ђулкић, кулинар са великим искуством.

- Ми на Уни шкембиће зовемо трипице. То је популарно јело и код нас, мада је тешко набавити шкембе, односно дроб, како ми кажемо. Служи се и у појединим ресторанима. Неки гурмани иду и у друга места да би их јели – открио је Фуад.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације