У ДВА ДАНА ОДБРАНИЛИ СМО СУДБИНУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ: Навршава се 30 година од када су војска и народ РС до ногу потукли хрватске снаге

СВИМ расположивим снагама, регуларна хрватска војска је 18. септембра 1995, извршила агресију на западни део Републике Српске - на Нови Град, Костајницу и Козарску Дубицу, са циљем да пређе реку Уну, да у великој офанзиви покори Бањалуку и тако запечати судбину РС. Осокољена акцијом "Олуја" у којој је, само месец и по раније, протерала 250.000 Срба изХрватске, хрватска војска је исти план спремила и за Босанску Крајину и Козару које су јој биле први на удару. Али, иако је однос у људству био 7:1 у кортист хрватских снага, појачан тзв. Армијом БиХ и НАТО, Козарчани и Крајишници су 18. и 19. септембра у крвавим борбама око реке Уне у Новом Граду и Костајници, а поготово у Козарској Дубици, не жалећи животе и борбом прса у прса - до ногу потукли хрватску војску и у контраофанзиви одбцили их километрима далеко од Републике Српске. Исход ове битке води се као највећи пораз хрватске војске у њиховом Домовинском рату.

СЕЋАЊЕ Сцене из филма "Коридор", најчувеније операције ВРС која је успешно завршена 1992. године, Фото РТС

Одбрана западнокрајишких општина РС од хрватске агресије сматра се најзначајнијим догађајем за опстанак Републике Српске, јер је после два месеца потписан Дејтонски споразум и она је и званично призната од света.

На челу Војске РС тада је стајао храбри генерал Момир Зец, који није допустио хрватској војсци да узме педаљ западне Крајине и Козаре, каже за "Новости" три деценије после битке да се 18. и 19. септембра 1995. одлучивало да ли ће Република Српска постојати или не!

- Хрватска војска се одморила после "Олује" и након зеленог светла западних сила кренула је у акције "Уна" и "Врбас" са циљем да заврши са Српском јер се знало да ће ускоро бити преговори о миру. И сва наша српска судбина је стала у та два дана - каже за "Новости" генерал Зец, три деценије после битке у којој се одлучивало да ли ће РС постојати или не. - Кључ победе био је морал људи који су бранили Козарску Дубицу, Нови Град и Костајницу, али и поверење народа у своју војску. Да је којим случајем народ кренуо да бежи и да није веровао да ће војска да га одбрани, ми данас не бисмо имали Републику Српску. Ово је била кључна битка за опстанак и није било поправног. Знало се да ако овде изгубимо, губимо све, нема ни Бањалуке ни Српске. Зато је народ остао уз војску што нам је додатно дало снагу да на Хрвате ударимо свом силом коју смо тада имали.

Фото: Принтскрин/Н. Лајшић

Присећа се генерал Зец како је тих дана добио позив из Врховног штаба Војске РС да рапортира о стању на терену јер су разне информације долазиле са терена.

- Усташе су 1942. дошле на Козару, 1995. усташе неће ни педаљ Козаре узети док сам ја овде - присетио се генерал своје поруке Врховном штабу ВРС.

Он каже да ће и старешине ВРС Пантелија Ћургуз, Маринко Гвозден, Душан Ђенадија, Ранко Дабић, Владо Живковић, Бошко Гвозден, Миодраг Сувајац и Милорад Вуклиш остати златним словима уписани у историју Српске јер су на Уни потукли хрватску војску до ногу.

- Кад је видео како су прошли код Козрске Дубице,Костајнице и Новог Града, Анте Готовина је наредио из Сплита да, 9. октобра, покушају још једном да заузму Бањалуку и то са стране Мркоњић Града и Мањаче. У акцији "Јужни потез" опет уз помоћ тзв. Армије БиХ кренули су према Бањалуци али су и ту поражени. Тако је одбрањена РС - прича генерал Зец и додаје да је хрватска војска документовала свој највећи пораз, направила десетине анализа пораза и тражила одговорност генерала, док Република Српска ни после три деценије није на прави начин документовала ову победу.

Пантелија Ћургуз, један од легендарних старешина ВРС и командант одбране Козарске Дубице, каже за "Новости":

- У септембру 1995. пораз није био наша опција. Град је био пун избеглица из "Олује" који су само месец раније прешли преко моста на Уни и дошли у Козарску Дубицу. Ти људи су били сенке некадашњих људина. Остали без ичега, празних погледа. И онда их Хрвати нападају поново након месец дана. Гледао сам те људе и моје Козарчане који нису хтели нови Јасеновац, Градину, Млаву нити да нас усташе поново кољу и бацају у Уну. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације