ПОСВЕТА СТРАДАЊУ ВИТЕШКОГ КРАЉА: Књига о животу двојице ађутаната Александра Првог Карађорђевића сећа на његово убиство

О ЖИВОТУ и атентату на краља Александра Првог Карађорђевића у Марсељу 9. октобра 1934, из историје је мање-више све познато.

Краљ Александар Први, Фото Приватна архива

Али, мало су знане чињенице о двојици јунака, судбина или случајност, обојици из истог места, Дреновца код Шапца, телохранитељима српског суверена. Животне приче и херојство Чедомира Мирковића и Живана Ј. Кезића, у књизи "Краљ Александар Први Карађорђевић атентат(и) и ађутанти", овековечио је њихов суграђанин Зоран Радовановић, заједно са др Тањом Милосављевић.

У књизи посвећеној 90. годишњици убиства краља Александра и француског министра спољних послова Луја Бартуа, сеоски уча у пензији и заљубљеник у историју Радовановић и Милосављевићева - универзитетски професор, публициста, лектор, преводилац и "чувар" српског идентитета у дијаспори, која живи у Француској, потомцима и будућим нараштајима "приповедају" о страдању "витешког краља" и француског високопозиционираног дипломате.

Прича о двојици хероја, дреновачким горостасима, којима је отаџбина поверила задатак да чувају свог суверена, креће из мачванског села Дреновца. Живан се истакао као бранилац Дунавског кеја у борбама за Београд 1915, био је официр који је последњи напустио српску престоницу, и стекао чин капетана. О борбама са непријатељем на београдским улицама Живан је написао чланак за "Београдске општинске новине", уместо помена погинулим борцима и јунацима.

Сарадња са др Миленом Жикић

СЛУЧАЈНОСТ је хтела да Тања Милосављевић 2007, по доласку у Француску, ради као лектор српског језика и историје на Универзитету Екс - Марсељ (L'Universit d'Aix-Marseille) и живи у стану око 300 метара од места где је убијен краљ Александар.

- Тако је моја свакодневица била везана директно за место атентата. Често сам знала да одем и оставим букет цвећа у спомен нашем краљу. Потом сам упознала дреновачког учу и ево наша сарадња траје већ 15 година. Захваљујући њему, додатно сам се заинтересовала за српске трагове на југу Француске. Тако сам октрила и српско војиничко гробље поред Тулона, а случајно и једног потомка српских јунака који су ту сахрањени. Планирамо ускоро пројекат о тој теми.

успомена Писмо које је Мирковић упутио као гардиста 1920. из Београда, Фото Приватна архива

Морам да истакнем и лепу сарадњу са колегиницом, историчарем др Миленом Жикић из Новог Сада. Заједно радимо научне радове на енглеском и француском језику како бисмо нашу богату историју откриле и странцима. Тематика је уско везана за Први светски рат - каже Милосављевићева.

Како истичу аутори књиге, коју је подржао и Савез потомака ратника Србије 1912-1920 из Београда, по казивању Љубише М. Јолдића (1932-2015) из села Шеварице у Мачви, нећака Живановог, после рата, Живан је, прошавши ригорозне контроле, био лични официр обезбеђења и телохранитељ Александра Првог Карађорђевића и пратио га је свуда. Једино није био с њим у Марсељу 1934. године када је на краља извршен атентат. Службе задужене за безбедност суверена сматрале су да ће француска стража бити сасвим довољна за његову сигурност, што се на крају, нажалост, показало недовољним.

ХРАБРИ Живан Ј. Кезић и Чедомир Мирковић, пре ступања у гарду, Фото Приватна архива

- До краја живота Живан је патио што није био уз свог краља када је извршено злочиначко убиство - казују аутори књиге.

Ништа мање није занимљива прича о, такође, одважном и храбром Чедомиру Мирковићу (1899-1981). Он је, 1920/21. у Београду, служио војну обавезу у Гарди краља Александра и био је рањен приликом неуспелог покушаја атентата на тада регента Александра у престоници на Видовдан 1921. Чедомир је тада имао само 22 године и био је редов Другог ескадрона коњичког пука Краљеве гарде.

Био је у пратњи 29. јуна 1921, када је усвојен нови Устав. После церемоније, тада престолонаследник поклонио се посланицима и напустио дворану. Када је излазио из Конституанте, с Николом Пашићем је сео у кола и кренуо у двор. Недуго потим, требало је да се одвезе на Теразије и да изврши смотру војних трупа пред дефиле. У 11.13 кола су се наишла поред зграде Министарства грађевине и тада се зачуо тресак, а испред владаревих кола подигао се густ, црнкаст дим.

Фото промо

Неколико људи је рањено, међу њима и гардиста Мирковић, који је поред краљевих кола јахао на коњу. Атентатор, за кога се брзо сазнало да је молерски радник из Турске Кањиже у Банату, и да је тог јутра у шест сати допутовао из Новог Сада са намером да изврши атентат на престолонаследника, бацио је бомбу са трећег спрата зграде.

ПРИЗНАЊЕ Медаља за војничке врлине додељена Мирковићу, Фото Приватна архива

Нису се двојица Дреновчана случајно нашлa уз краља. Како истичу хроничари, красиле су их одважност и посвећеност задацима који су им се свакодневно поверавали.

аутори Зоран Радовановић и др Тања Милосављевић, Фото Приватна архива

Сеоски уча, како за себе воли да каже Радовановић, годинама је истраживао и сакупљао материјал о овим добровољцима чији су му потомци открили информације до сада мало познате јавности.

- Обојица су остали упамћени као хитри, наочити, стасити, школовани и изнад свега храбри - прича нам Радовановић.

- Не заборављамо ни Луја Бартуа, чија се биста налази у дворишту резиденције Aмбасаде Француске у Београду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације