ЛОВЦА СА СТЕЋАКА УКЛЕСАЛИ НА ТРАВИ: Уметници из Новог Сада на Дурмитору урадили највећи пиктограм на свету - од 400 метара

КАДА се са Дурмитора крене од Жабљака према Никшићу, на деветом километру пута, лако уочљиво са виших терена угнездило се Вражје језеро.

Фото Приватна архива

Ту је група уметника из Новог Сада у оквиру тзв. уметности земље (land art) урадила највећи пиктограм на трави у свету! На њему је приказан цртеж са стећка који је под заштитом Унеска, величине је 400 метара и може да се види са више панорамских станица у околини. Реч је о древном, у камену уклесаном, приказу ловца који је лук и стрелу уперио у дивокозу.

Уметничка интервенција, како каже Милош Вујановић, професор новосадске Академије уметности и вођа тима, била је изузетно захтевна, пре свега због димензија рада, терена и ћудљивих природних услова.

- За разлику од пиктограма који се израђују у равним житним пољима ваљањем усева помоћу даске, рад у планинским условима Жабљака, захтевао је другачији приступ - објашњава Вујановић.

- Тврда, отпорна планинска трава показала се неадекватном за ваљање, па смо уместо тога у сарадњи са локалним косцем, форму пиктограма постигли кошењем, прецизним, ритмичним сечењем траве према унапред зацртаном плану.

Симболика Урадили и лавиринт као облик универзалног пута, Фото Приватна архива

Ова метода, како појашњава професор, дала је специфичан визуелни ефекат, покошене површине су под дејством сунца постајале знатно светлије, а тиме и видљиве издалека.

Радови у житу, иначе, захтевају ваздушну перспективу, а предност планинског пејзажа је у томе што су пиктограми читљиви из визуре човека просечне висине, па чак и из аутомобила у покрету. Изазови, међутим, како сведоче аутори овог дела, нису занемарљиви, јер терен је често нераван, стрм и неуједначен, што отежава прецизно позиционирање и пропорцију форме.

- Највећи пиктограм на трави израђен је ручно, помоћу класичне косе, а пре кошења, нацрт је урађен на папиру, оријентација на терену помоћу штапова и канапа, што је захтевало вишедневни физички рад - објашњава Вујановић.

- Стварање овог пиктограма било је непредвидљиво колико и узбудљиво, и у тој борби са елементима открива се права вредност ланд арта, јер уметност се не прави против природе, већ у сарадњи са њом.

Поред пиктограма са мотивом ловца, уметници из Новог Сада, а осим професора Вујановића, ту су били и докторанд на Академији уметности у Новом Саду Милена Цветковић, новинар и писац Вуко Мартиновић и један од најбољих косаца на Жабљаку млади Александар Шаровић, уз сарадњу Мие и Огњена Мартиновића, урадили су и лавиринт као облик универзалног пута.

Милош Вујановић, Фото Приватна архива

- Мотив лавиринта траје миленијумима као универзални симбол пута, потраге и духовног центра. Он је мапа унутрашње спознаје, кретања кроз слојеве времена и простор за медитацију - наводи Вујановић, истичући да овај, савремени дурмиторски лавиринт није реплика, већ живи дијалог са традицијом.

Осим пиктограма на трави, на стени поред пута до видиковца Момчилов град, урађен је цртеж црног даждевњака. Иако је његова природна величина тек 15 центиметара, на стени је величине четири метра. Нацртан је посебним еколошким бојама, које је направио уметнички тим са стручњацима Департмана за хемију новосадског ПМФ. Палета боја које су створили, по саставу је слична онима које су се користиле у Алтамири и другим пећинама неолитске уметности. 

Фото Приватна архива

У светској баштини Унеска

СТЕЋАК, стојећи камен, кам, биљег или мрамор је средњовековни надгробни споменик израђен од великог камена, понекад са уклесаним сликовним украсима, а ређе и натписима. Гробља која садрже овакве споменике у народу су често називана "мраморјем" или "грчким гробљем". Стећци се налазе највише на просторима данашње БиХ, западне Србије, Црне Горе и Далмације, а настајали су од 12. до почетка 16. века. Ови споменици су изворна појава нашег народа у европској културној баштини, јер се значајно разликују од надгробних споменика суседних народа. Зато су стећци званично уписани на листу светске баштине Унеска јула 2016.  Сам поступак уписа је трајао седам година, а екипе "Међународног већа за споменике и споменичке целине" обишле су сваку од номинованих некропола и заштићених локација стећака којих у БиХ има 20, у Србији - 3, у Црној Гори - 3 и у Хрватској - 2.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације