ЛЕТОПИС О КОСОВСКОМ БОЈУ НАПИСАЛИ ЗА ИВАНА ГРОЗНОГ: Руски дом иницирао истраживање веза Срба и Руса од средњег века до данас

РУСКИ дом у Београду покренуо је прошле године иницијативу за проналажење артефаката и сведочанстава која доказују дубоке везе Срба и Русије у време Петра Великог, а захваљујући изузетним резултатима та "потрага за изгубљеном историјом" проширила се на много дужи период: од средњег века до савременог доба.

Foto: Vikipedija

- За нас теза о братству није фраза, ми тражимо и публикујемо артефакте који га доказују и повезују нас у стварности, а не у идеологији или нечему сличном. Желимо да прикажемо и промовишемо стварне, необориве, доказе тог братства - каже за "Новости" Јевгениј Баранов, директор Руског дома у Београду.

фото: Б.Субашић

Једно од сведочанстава је ктиторска плоча са грбом руских грофова Милорадовића која је захваљујући Руском дому недавно враћена у манастир Житомислић у Херцеговини, задужбину ове чувене српске војводске и кнежевске породице. Када се једна њена грана у време Петра Великог испружила до Малорусије, данашње Украјине, створена је нова међу безбројним нитима које повезују два народа.

- Милорадовићи су леп пример тих веза јер су и Срби и Руси истовремено, али нису једини, постоји низ сличних примера - каже Баранов. - Међу њима је и обновљени Руски научни институт, који има велику улогу у проналажењу изузетних, а заборављених догађаја и личности наше заједничке приче. Први Институт су 1928. основали "бели" Руси, професори и академици који су стигли у Србију, највише у Београд, после Великог рата. Та институције је била потпуно српска, али на њеном челу су били руски професори Београдског универзитета, који су по отварању Руског дома овде имали канцеларију. Они су били српски држављани руског порекла, као што су грофови Милорадовићи или гроф Сава Владиславић Рагузински били руски држављани српског порекла.

Епархија Захумско-херцеговачка, википедија

У Руском дому кажу је њихов задатак да буду иницијатори и да пронађу начин да покрену истраживања, а све даље је посао струке, историчара, филолога, публициста... Као важну тему наводе 150. годишњицу почетка ослободилачког Српско-турског рата од 1876. до 1878. за коју се надају да ће бити обележена и на званичном државном нивоу следеће године.

- У том рату је учествовало много руских добровољаца и ми тражимо било коју информацију о њима и у Русији и у Србији - каже Баранов. - Јавности су из Руског добровољачког покрета познати његов лидер Михаил Григоријевич Черњајев и јунак Николај Николајевич Рајевски, али та организација је имала више од 4.000 припадника. У руским публикацијама тога доба пронашли смо 300 портета добровољаца који су учествовали у Српско-турском рату, али нико никада није истраживао колико их се вратило у Русију, а колико их је остало да почива у Србији. Иницирали смо ову тему, покренули њено истраживање и позивамо све који имају било какав податак да нам се јаве.

vikipedija

Директор Руског дома открива да већ дуже време са Зораном Недељковићем, директором Библиотеке Српске патријаршије, ради на потписивању уговора са највишим државним институцијама, библиотекама и архивима у Русији са циљем откривања и пописивања српских средњовековних рукописа који се тамо чувају.

- Та потрага се води по целој Русији јер се рукописи не налазе само у Москви и Санкт Петербургу већ и у многобројним градићима и малим манастирима - објашњава Баранов. - Желимо да направимо и телевизијску серију о овој потрази која је веома атрактивна. Нагласио бих да поред српских рукописа који се чувају код нас, постоје и руски рукописи који чувају сведочанства о српској прошлости. Посебно је важан Летописник писан за цара Ивана Грозног, у 40 томова, а ниједан нема мање од 500 страна. У њему су описани најважнији догађаји српске историје тога доба, а затим су нацртани у сликама као стрипови. Приче да је Косовски бој само мит демантује ова књига с почетка 16. века у којој су тадашњи руски научници описали и нацртали битку. Пошто свака слика изгледа као фреска, тражимо могућност да неку од нових или обновљених српских цркава, нарочито на југу, осликамо тим "стрипом".

Foto: Vikipedija

Истраживања која је иницирао Руски дом могу се посматрати као наставак напора руских дипломата, научника и изнад свега пријатеља Срба који су обавештавали свет о њиховом страдању у Османском царству и били спремни да се жртвују ради њихове заштите. Најпознатији међу њима су конзул Иван Јастребов који је у другој половини 19. века ризикујући свој живот пропутовао целу Стару Србију и Македонију и оставио најдетаљнија и најпоузданија сведочанства о тамошњим Србима и конзул Александар Гиљфердинг који је слично учинио на простору Босне, Херцеговине и Рашке области.

- Не сме се заборавити Григориј Шчербина, конзул у Косовској Митровици који је 1903. убијен јер је штитио Србе - подсећа Баранов. - Нажалост, на Чукарици постоји улица посвећена њему, али ако упитате пролазнике ко је био тај човек с необичним презименом, они неће знати да вам кажу. Зато је наш задатак је да вратимо у историјско памћење такве изузетне људе. Када је о Шчербини реч, ми смо још 2023. представили пројекат споменика који је направио академик Зејналов и још чекамо да се огласе надлежни. С друге стране, постоји низ сјајних људи у Србији који знају много и са којима је сарадња и разумевање изузетно, а нагласио бих актуелног министра културе Николу Селаковића. О томе сведоче радови на цркви у Горњем Адровцу и обнова споменика руским добровољцима у Алексинцу који је најстарији руски војнички меморијал. Пре њега су као обележја коришћени само крст или капелица, а овде је реч о правом војничком споменику.

фото: Б.Субашић

У Руском дому наглашавају да су отворени за све видове сарадње и позивају на њу све појединце и институције који имају сведочанства о српско-руским везама.

- Ми смо малобројни и сарадња нам је веома битна јер Србија јесте географски мала, али је велика земља по историји и баштини - каже Баранов. - С друге стране, Русија је веома велика и има толико тема за истраживање да је наша заједничка прича увек негде на маргинама. Мој лични став, не као руског званичника, већ као историчара по образовању и новинара по струци, јесте да као задатак видим да нашу српско-руску тему погурамо мало у први ред. Понављам, Србија је невероватна земља која дословно на сваком кораку има драгоцену историјску баштину, од антике до данашњих дана, али је још невероватније колико је сами Срби не познају. Није то само овдашњи проблем, реч је светском процесу снижавања нивоа општег образовања и интересовања. Зато могу да се пласирају бесмислице као што је она о "српској Троји" и расправе да ли је она била на Авали или у Скадру. А то су опасне бесмислице јер удаљавају српски народ од његове велике, херојске, историје, без које нема идентитета.

ОД ХИЛАНДАРА ДО МОСКВЕ

ПОСЕБАН предмет опсежних истраживања у будућности може бити црквена сарадња на државном нивоу, од Светог Саве који је на Атос стигао са руским монахом у стари манастир Русикон, преко слања стотина драгоцених рукописа у Москву из светогорских српских манастира Хиландара и Светог Павла за потребе црквене реформе, до руске помоћи у заштити српских светиња у време османске власти.

- Нама чини част да је у 19. веку руски игуман био на челу Високих Дечана и да је руска држава спасла ту светињу уводећи у њу своје монаштво, али то није све - каже Баранов. - После страшног Великог рата манастири у целој Србији су били празни и попунило их је руско монаштво, од Тумана до Високих Дечана.

Фото Б. Субашић

ПОВРАТАК ЛИЦА РАТНИЦИМА

ПОВОДОМ 80-годишњице победе у Другом светском рату, Руски дом је покренуо и иницијативу повратка идентета совјетских војника који су погинули у Србији.

- Постоји огроман број малих споменика које су подигле општине и народ још током ослобођења или одмах после рата. Морам да одам признање Србима који су готово сва та обележја сачували, иако су после Титове одлуке 1948. покојници ексхумирани и премештени на велике војничке меморијале. На великом броју тих малих споменика постоји низ грешака у записивању имена и ми смо покренули иницијативу према Москви да се открије прави идентитет тих војника. Сјајна Дарја Наградова иде по руским војним архивима и открива податке о њима, проналази њихове фотографије и преноси их на керамичке овале. Овде године је седам српских општина на те мале споменике поставило слике које их чине потпуно другачијим, личнијим.

Фото Документација “Новости” и “Борбе”, Википедија, Музеј Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације