У ПРОСТОРИЈИ Савеза слепих Србије неколико жена седи око стола. Не виденас док улазимо, али знају да смо ту. Чују наше кораке, гласове, осећајунаше покрете. У том свету без светла, њихова чула су изоштрена. Кад очине виде срце препознаје. Оне су жене које не виде, или виде тек делићонога што је у њиховој близини.

Коментари (0)