БОГДАНУ (13) ЈЕ ЗВУК МОТОРА МУЗИКА ЗА УШИ: Тинејџер из Ниша је најмлађи мото-сервисер, а већ је стекао поверење бројних муштерија

БОГДАН Ђурић из Ниша има свега 13 година, али већ уме да поправља и одржава мотоцикле и важи за најмлађег мото-мајстора у граду, а можда и у целој Србији.

Фото: Ј. Ћосин

У мото-сервису на ободу Ниша, уз један скутер стрпљиво ради овај вредни дечак.

Са рукавицама на рукама и фокусираног израза, Богдан делује као да је овај посао његова дневна рутина - а тек завршава седми разред. Ипак, његове руке већ самостално сервисирају моторе, а муштерије му долазе с поверењем, као правом мајстору.

Како каже, инспирацију за овај посао нашао је у свом оцу, који је такође заљубљеник у двоточкаше и мото-трке.

- Ја сам почео сасвим случајно. Једног петка увече ми је једноставно пала на памет мисао - зашто не бих покушао да научим нешто о моторима? Увек сам гледао тату који обожава трке Мото ГП. И тај звук, тај мирис уља, нешто ме је увек вукло томе. Тада сам имао 12 година, и викендом сам кренуо да тражим неку радионицу у којој бих могао да учим. Тако сам дошао до човека који ме је одмах примио - прича Богдан са осмехом који одаје и понос и љубав према ономе што ради.

Први дан у радионици памти као најлепши почетак нечег важног. Тада је, како каже, научио да очисти и подмаже ланац мотора специјалним спрејем. Данас може да уради и мали сервис, да самостално замени гуме - и све то на одговарајућим машинама. Муштерије га већ познају, неки се, признаје, изненаде када виде колико је млад, али поштују његов рад.

- Јесте тешко, зна да буде напорно, некад и врућина, некад нешто неће да се одврне, али кад то волиш, све је лакше. Данас највише волим да радим мали сервис, да слушам како мотор ради кад све завршим... То је нека врста музике. Али, морам да кажем - нови мотори, ови модерни, пуни су електронике. Много више система имају и тежи су за рад. Старији модели су по мом укусу - објашњава Богдан, са зрелошћу која се ретко среће код тринаестогодишњака.

Богданови другари у школи у почетку нису знали шта да мисле. Неки су, признаје, били љубоморни. Али, с временом су почели да га подржавају. Један старији пријатељ му је био посебан ослонац - Милош Милосављевић, који је, како Богдан каже, и сам ушао у свет мотора као веома млад.

- Кад ми је Милош рекао да је и он кренуо да учи у мојим годинама, то ми је било важно. Да знам да нисам једини. Сад ми је он као старији брат, стално ми помаже и подстиче ме - прича Богдан.

Иако је мото-механика његова велика страст, Богдан има и друге снове. Жели да постане неурохирург. Воли анатомију, интересује се за медицину, и у тој области види своју будућност. Али мотори, како сам каже, увек ће остати ту као страст.

- Планирам да студирам медицину, али нећу никада престати да се бавим моторима. Бар у слободно време. Волим и спорт, тренирам рукомет, лети сам чешће у радионици, а бавим се и моделингом и доста сам путовао по Европи. Највише ми се допао Монте Карло и Музеј Формуле, као и тркачка стаза. Имам доста обавеза, али ја то волим, не бих могао да седим и да не радим ништа - објашњава нам.

Његова мајка Марија Ђурић није одмах сазнала за ту авантуру. Тек кад се вратио из радионице, испричао јој је где је био и шта је радио. Није крила изненађење.

- Нико у породици није механичар, нити се бавио моторима. Богдан је увек био дете које воли да учи, све петице има у школи, говори да жели да буде лекар, и посебно га интересује хемија. Искрено, нисам очекивала овакву страст према моторима. Али кад сам видела колико је одлучан, како организује своје време да стигне и у школу, и на тренинг, и у радионицу - само сам могла да га подржим - каже Марија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације