АВИОНИ СЕЈАЛИ БОМБЕ ПО ЦИВИЛИМА 10 МИНУТА ПОСЛЕ ЛИТИЈЕ: Сећање на језив злочин НАТО, на Свету Тројицу 1999. и страдале на Варваринском мосту

ЈЕДНА рука је вирила кроз прозор аутомобила који је тонуо у Мораву ускипелу од врелине експлозије ракета.

Фото: Танјуг

Кроз облак прашине чули су се крици девојчица са изобличене конструкције Варваринског моста. Свештеник је истрчао из цркве да помогне унесрећенима појући псалме Богу... који га није чуо. Амерички "фантоми" су се вратили и испалили још две ракете. Људи који су дошли да помогну унесрећенима у првом нападу сасечени су другим ураганом пламена и усијаних гелера помешаних с људским месом и костима.

Ове апокалиптичне слике нису прошлост за преживеле очевице напада НАТО авиона на Варварин неколико минута после 13 часова тог 30. маја 1999. године. Владала је празнична гужва... била је недеља, обележавали људи градску славу Света Тројица, а само десетак минута пре него што су ловци Алијансе кренули у лов на српске цивиле, градом је прошла литија. 

НАТО је цинично и промишљено одабрао за извођење злочина дан сећања на догађај када је Дух свети на Сиону сишао на Христове апостоле дајући им моћ исцелитељства и разумевања и говора многих језика да би ширили нову религију мира и љубави по целом свету. Да би број жртава био већи одабран је празник када се у цркви и на пијачном тргу непосредно уз стари мост сабирају цео Варварин и околина.

У масакру су убијени Сања Миленковић (16), Милан Савић (24), Војкан Станковић (31), Зоран Маринковић (33), Ратобор Симоновић (38), Ружица Симоновић (55), Миливоје Ћирић (66), Стојан Ристић (56) Тола Апостоловић (74) и Драгослав Терзић. Међутим, јавности су много мање позната имена 32 рањених цивила од којих су 17 задобили тешка телесна оштећења и доживотну инвалидност. У жртве злочина површна статистика није урачунала ни чланове породица који су делили и деле патње својих ближњих.

Мученици из Варварина / приватна архива

Јер, ко може да занемари патњу Евице Јовановић која се овако сећа своје тешко рањене, тада шеснаестогодишње, кћери Марине када су је спасиоци донели са рушевина моста: "Лице јој је било изгребано, руке крваве... Затим сам приметила огромну рану на врату. Она је само кроз плач понављала: "Мама, моја кичма". Затим сам угледала њену разнесену потколеницу, која се држала на само једном парчету коже..."

Када Марину данас питају о ракетирању моста по коме се тог пролећа шетала са другарицама Маријаном Стојановић (16) и у бомбардовању страдалом Сањом Миленковић (15), она се сећа само звука авиона и да је неколико сакунди касније свет постао блиставо наранџаст: "Осетила сам врелину, мислила сам да сам угљенисана, да горим."

Лекари су открили 66 гелера у њеном телу, два између шестог и седмог вратног пршљена. Већину су извадили, али десет у потиљку и леђима Марина ће носити до краја живота, јер је њихово хируршко одстрањивање ризично.

- Живот нам је доделио судбину да баш нас три будемо заједно и нађемо се на мосту у том трагичном тренутку. Остало нам је још десетак метара и биле бисмо на слободи, не би умрла Сања, била рањена Маријана и моје тело напуњено гелерима. Али НАТО, његови авиони, његови пројектили, узели су нам младост. Сању заувек, а Маријани и мени нанели вечну бол - забележила је Марина Јовановић.

То су, немајући куд и гледајући истини у очи, закључили и известиоци организације Хјуман рајтс воч: "Напад није био усмерен посебно против војног саобраћаја. Бомбардовање 24 сата дневно у овом и другим случајевима пре изгледа као део стратегије психолошког ратовања и узнемиравања без обзира на велики ризик за цивилно становништво."

Фото: nato-tribunal.de

- Са киме сам ја то ратовала? Специјалисти су признали 40 одсто мојих оштећења, али нико од њих није проценио колико траума прати мој живот од ране младости - горко је питала Маријана Стојановић у књизи Александра Васића "Варварински мост 1999".

А НАТО је о злочину у Варварину саопштио: "Два Ф-16 авиона напали су у кратком размаку мост са четири ласерски управљане бомбе по две хиљаде фунти тежине. Први напад разорио је средњи део моста, други остатак моста."

После детонација мост је одвојен од средњег носача, са градске стране је срушен у реку, други крај склизнуо је на узвишену обалу, а конструкција, дуга око 100 метара, висила је под оштрим углом над Моравом. Историчари Небојша Ђокић и Оливера Думић наводе: "Код првог напада живот су изгубиле три особе, а најмање пет особа је повређено. Иако је мост већ био срушен, ратни авиони НАТО-а су се, од три до шест минута касније, вратили и испалили две ракете које су усмртиле седам, у међувремену на мост приспелих особа, и 12 других тешко повредиле."

Фото С. Бабовић

- Било је страшно погледати. Обе половине моста биле су у води. У воду је полако тонуо црвени аутомобил из кога је кроз полуотворен прозор вирила рука. На другој половини моста ка Жичевцу назирао сам три силуете. Чуо сам дечји врисак и позив у помоћ. Све ми се помутило пред очима - сведочио је Мирослав Дакић (1950).

Силуете Сање, Марине и Маријане нестале су у блеску и диму експлозија ракета у другом нападу НАТО, а Дакић није успео да им помогне јер је и сам изрешетан шрапнелима. У крушевачкој болници је остао 60 дана због низа операција после којих му је нога остала краћа пет центиметара. Инвалидност му је процењена на 60 одсто.

- Примам 4.200 динара, лепо је то од друштва. Али ја сам сељак и моја земља стоји необрађена, а због тога губим 200 пута више - уздисао је својевремено Дакић.

У тренутку бомбардовања велики број људи налазио се на богослужењу у цркви, која је удаљена око 120 метара од моста. Отац Миливоје Ћирић је прекинуо службу и истрчао да помогне. Друга експлозија му је готово откинула главу, наочиглед протојереја Томислава Гајића коме су повреде по лицу нанели комади људских тела разнесених у експлозији: 

- Мало се тога сећам, као да сам био ван свести... По мени су били крв и делови тела мртвих и рањених. Покушавао сам да се освестим, није ми успевало. Чули су се само јауци.

Фото: nato-tribunal.de

Међу повређенима је био и Слободан Ивановић (1945): "Са моје десне стране један дечко је јаукао. Тек што приђох, а оно две нове детонације. Осетих страховит бол у десној нози, погоди ме гелер, али сам ипак покушао да помогнем дечаку. Повукао сам га левом руком. 'Па ти немаш десну руку', рече ми неко од придошлих људи".

Дан после масакра тадашњи портпарол НАТО Џејм Шеј је жртве назвало "колатералном, узгредном, штетом". Цинично, бесрамно, као и у сваком обраћању из седишта Алијансе још је рекао и да - Увек постоји цена за победу над злом: "Нажалост, никада не долази бесплатно. Али цена неуспеха у победи над великим злом је далеко већа."

НАТО је наравно био свестан да је реч о ратном злочину који не застрева и до данас није објавио чији су пилоти два пута напали становнике Варварина и по чијем наређењу. Командни ланац у војсци је јасан и откривање националности и имена пилота- убица, водио би до наредбодаваца. Међу њима је несумњиво командант НАТО агресије, амерички генерал Весли Кларк. У својим мемоарима он признаје да је био фрустриран због упорног српског отпора и да је тражио бомбардовање цивилних циљева, који су западној јавности представљани као војни. Постоји основ сумње и претпоставка да је оперативну помоћ за злочин у Варварину пружило немачко ратно вадухопловство, ангажовано током агресије за задатке извиђања.

Фото: nato-tribunal.de

"СЕКУНДАРНИ ЦИЉ"

ПОТПУКОВНИК Михаел Кемерер, који је у главној команди НАТО био задужен за везе са немачком штампом, открио је да мост код Варварина није био "примарни циљ", већ замена за онај који је био већ разорен или из неких разлога недоступан.

А како наводе Небојша Ђокић и Оливера Думић, Ендру Брукс, бивши пилот Енглеског краљевског ваздухопловства, сада војни аналитичар у Лондону указивао је да се "секундарни циљеви бомбардују да не би екипа авиона узалудно трошила гориво и адреналин: "Ако би пилоти вратили бомбе кући, командант би их прогласио кукавицама."

Препоручујемо

Репортаже

0 3

ПРЕ 26 ГОДИНА, НАТО СА ПЕТ ПРОЈЕКТИЛА ГАЂАО АМБАСАДУ КИНЕ У БЕОГРАДУ: Убили троје новинара, па се правдали на застареле мапе

07. 05. 2025. у 16:34

Репортаже

2 12

КОМАНДАНТ КОЈИ ЈЕ ИЗАБРАО НЕБО: „Новости“ са породицом Миленка Павловића, пилота који је 1999. Погинуо у окршају са НАТО агресорима

04. 05. 2025. у 19:52

Политика

0 1

"ДА УБИЦЕ НАШЕ ДЕЦЕ И МАЈКЕ СТИГНЕ ЗАСЛУЖЕНА КАЗНА": Пре 26 година од НАТО бомби страдали су Марија (14) и Никола (17) и њихова бака Смиљана

01. 05. 2025. у 16:22

Црна Гора

0 0

НЕЋЕМО ЋУТАТИ НА ПОМЕН СВОЈИХ МУЧЕНИКА: У Мурини код Плава обележено страдање грађана и деце у НАТО агресији (ФОТО)

30. 04. 2025. у 13:59

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације