"ВИКИЛИКС" ЗАЧЕТ У МАСАКРУ У ОХАЈУ : Студенте који су протестовали против вијетнамског рата немилосрдно стрељала Национална гарда

МАЛО је познато да је чувени сајт "Викиликс" у ствари настао као последица државног злочина без казне у САД, почињеног пре 55 година, када је 4. маја 1970. строј припадника Националне гарде Охаја хладнокрвно испалио пушчани плотун на студенте Универзитета Кент. Четворо мртвих и деветоро рањених девојака и младића епилог је демонстрација против рата у Вијетнаму, а како је саопштила администрације Ричарда Никсона, тадашњег председника САД, "морали су да буду устрељени јер су први гађали војнике камењем".

vikipedia

Провидна лаж је изазвала буру, а сви амерички универзитети почели су да протестују. Никсон је послао Националну гарду да сузбије револт, што је само погоршало ствари, нарочито пошто су војници у Новом Мексику бајонетима убадали студенте. Таква "одбрана највеће демократија света" изазвала је бес америчке јавности. Формирана је државна комисија са задатком да истражи маскр у Кенту. Она је утврдила да Национална гарда Охаја није била нападнута, већ обрнуто, и да је неоправдано применила смртоносну силу.

mreza X

Вештачење је показало су сви студенти убијени пушкама са даљине од 80 до 120 метара, а то растојање каменом не би пребацио ни олимпијски шампион. Двоје убијених учествовали су у протестима против рата, али други младић и девојка су убијени као "колатерална штета" док су ишли на предавања. Слична је ситуација била и са рањенима, од којих је момак погођен у кичму заувек остао одузетих ногу.

Погоци у главу и виталне делове тела са велике даљине показивали су да су припадници Националне гарде Охаја пуцали с предумишљајем и пажљиво нишанили, што је побијало њихове исказе да су гађали насумично, у самоодбрани. Утврђено је да су испалили плотун истовремено, распоређени у стрељачки строј, иако су хорски понављали да то нису учинили по команди.

Remember KENT STATE Massacre Facebook

Свакоме разумном је било јасно да лажу како би сачували идентитет онога ко је наредио да војници уђу у универзитетски кампус, јуре студенте бајонетима и пуцају у њих. Наредбодавац је био довољно моћан да их заштити на доцнијем суђењу, где ниједан од припадниика националне гарде није осуђен. Загушени су гласови сведока који су тврдили да су чули команде за формирање стрељачког строја и паљбу. Тек после неколико деценија то је 2014. потврдила и форензичка анализа звучног записа догађаја када су из шумова издвојене јасне команде официра, али новог суђења није било јер су главни актери злочина већ били покојни.

Remember KENT STATE Massacre Facebook

Мит о највећој демократији света се распао 1970. у рашомонијади после масакра у Кенту. Никсонова пропагандна машинерија је оптужила антиратно расположене студенте да су комунистички агенти, што је у Хладном рату било равно позиву у лов на вештице. Параноја и атмосфера линча су се проширили Америком, наоружани десничари, цивили, патролирали су улицама нападајући "сумњива лица". Никсонова администрација отворено је показивала спремност да убија сопствене грађане, да би војно-индустријски комплекс наставио да зарађује на рату у Вијетнаму.

vikipedia

Тада су почели да се појављују новински текстови чији су аутори прогнозирали да се поларизацијом америчког друштва сукоб у Индокини враћа кући, у САД, где је и настао. Тада јавност још није знала да постоје материјални докази за ову тврдњу, поверљиви "пентагонски папири" о умешаности Америке у вијетнамски рат на 7.000 страница докумената и коментара, које је 1967. направио тим истраживача Пентагона по наређењу тадашњег министра одбране Роберта Макнамаре. Када је видео резултате истраживања он је одмах поднео оставку, вероватно зато што је желео да се измакне од терета одговорности за сукоб који је однео животе око 58.000 америчких војника и око четири милиона Вијетнамаца.

vikipedia

У "пентагонским папирима" налазили су се докази да Америка није ушла у рат, како се јавности званично сервирало, ради "помоћи демократском Јужном Вијетнаму" против комунистичког Северног Вијетнама. Прави разлог било је "обуздавање Кине", што је подразумевало и нуклеарни удар који срећом није изведен због страха од евентуалног одговора СССР. Његово постојање и документе је у мају 2018. у интервјуу "Њујорк тајмсу" обелоданио Данијел Елсберг, некадашњи високорангирани аналитичар Пентагона. Он је оптужио тадашњег председника Бајдена да по старом хладноратовском рецепту изазива сукоб око Тајвана да би започео нуклеарни рат са Кином.

vikipedia

Елсберг је био исти онај човек који је 1970. после масакра у Кенту и таласа антиратних протеста у САД дао "пентагонске папире" Нилу Шихану, репортеру "Њујорк тајмса". Они су државним документима раскринкавали тајну политику свих председничких администрација САД од 1945. до 1968. Елсберг је папире прво показао неколицини америчких сенатора молећи их да их објаве јер у САД сенатор не може бити кривично гоњен ни за шта што изјави пред Сенатом. Елсберг је потом позвао новинара Шихана, који се није двоумио и са тимом колега почео је да чита хиљаде стране сведочанства о завери америчке владе. У недељу, 13. јуна 1971. "Њујорк тајмс" је објавио први од девет наставака "пентагонских папира", али Никсонова администрација је издејствовала судски налог којим је забрањено даље објављивање.

vikipedia

Међутим, Елсберг је иста документа дао и Бену Багдикјану, бившем колеги из пентагонских служби, а тадашњем уреднику "Вашингтон поста" који је такође почео да их штампа. Багдакијан је 4.100 страница исте документације проследио и америчком сенатору Мајку Гревелу из Аљаске који их је унео у записник свог пододбора за јавне зграде и земљиште, чиме су они учињени јавним. Дана 30. јуна, 1971. Врховни суд САД је дозволио наставак објављивања текстова.

- Најузвишенија дужност слободне штампе је да, у границама својих могућности, спречи владу да обмањује народ, да шаље људе у непознате земље да умиру од непознатих болести и непознатог оружја. По мом мишљењу "Њујорк тајмс", "Вашингтон пост" и други листови не само да заслужују похвалу због свог храброг и одлучног става и објављивања чињеница, већ апсолутно заслужују похвалу због откривања закулисних радњи које су у ствари одвеле САД у вијетнамски рат - рекао је у завршној речи Хуго Блек, судија Врховног суда САД.

vikipedia

Прича која је започела масакром на универзитету у Охају довела је до пада Никсонове администрације и изласка Америке из рата у Вијетнаму. Уз ову причу одрастао је дечак Џулијен Асанж, син некадашње учеснице антиратног покрета, коме је Елсберг био идол. Решио је да понови његов подвиг и основао је сајт "Викиликс" који је разоткрио ратне лажи и злочине америчких администрација с краја 20. и почетка 21. века. Асанж за разлику од многих никада није заборавио некажњени масакр на Универзитету Кент у Охају који је отворио дебату која и данас траје, о лажима у политици и тајним структурама моћи у администрацији САД названо "дубока држава".

vikipedia

НАТО рецепт и за СРЈ

МЕЂУ документима из Пентагона били су и докази да је ЦИА изводила диверзије и терористичке нападе у Јужном Вијетнаму, оптужујући за њих Северновијетнамце. На крају је измислила напад севернокорејских патролних чамца на америчке носаче авиона у Тонкиншком заливу, да би оправдала прво америчко бомбардовање Северног Вијетнама, а затим увлачење копнене војске у рат. Ко у овоме уочи сличности са припремом агресије НАТО 1999. потпуно је у праву: успешан рецепт се не мења.

vikipedia

Сваки председник лаже

КАДА је Асанж ухапшен Елсберг се обратио јавности рекавши да је тај чин "означио почетак краја слободне штампе". До смрти 16. јуна 2023. он је говорио о "Викиликсу" као последњој одбрани од тоталитаризма скривеног иза америчких демократских институција:

- Јавност свакодневно лаже председник, његови портпароли, његови службеници. Чињеница је да председници ретко кажу целу истину. У суштини, они никада не кажу целу истину о томе шта очекују и шта раде и у шта верују и  то раде и ретко се уздржавају од лагања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације