АДУТ ИМА БОЖА ЗВАНИ ПУБ: У Елемиру код Зрењанина, заљубљеници упорно играју преферанс на банатским асталима

ТИКВА, зелен, црвен (херц) и мак, четири су оцила, у кандилу религије живљења традиционалне банатске равнице, нарочито зими, када нема ратарских радова у пољу и када је адут у руци, основни плуг радости и смисао сваког дана.

Фото Преферанс клуб Елемир

У мирисном диму карираних чаршафа, уз топлу фуруну и осмех келнера са брчићима, на асталима типично банатских крчми и кафана, трајао је и живеће магични преферанс, умна игра "амишних" како Лале називају бистре и интелигентне, који се осмеле да седну за тај исти астал и уроне у авантуру игре са картама, искључиво "мађарицама".

- Бираш само сто, људи и карте сами дођу, можеш контру и реконтру, са супама или без, само су неки од карактеристичних израза у овом седећем плесу мисли и идеја - уз осмех, започиње причу Драган Божјак, Зрењанинац кога Елемирци својатају и уз поштовање силног играчког потенцијала и мајсторства, називају Божа Пуб, а он се, наравно, не љути.

- Ма џаба новци, мили синовци, мудрости и јаке воље, он зна, увек има адут и игра боље - у стилу Балашевића поздравља успех шампиона Војводине у преферансу Драгана Божјака Боже, његов колега из карташког тима Елемира, Владимир Зечевић.

Преферанс мајстори из Елемира, седми пут заредом, доминантно су покорили Војводину и освојили титулу екипног првака, а да им нема равних ни у целој Србији, доказали су другом титулом првака државе.

Осим Драгана Божјака и Владимира Зечевића Зеке, тим сачињавају Бранислав Жупунски, Драган Јоновић, Данило Лаловић, Слађан Цветковић, Ђорђе Папулић, Лука Живановић, Срђан Јовановић, Дамир Хорват, Денис Јуречић, Ненад Тодоровић и Перо Пилиповић.

Прослављени фудбалер Дејан Рамбо Петковић обожава да игра преферанс, Фото Преферанс клуб Елемир

Проверени принчеви преферанса, Дон Кихоти игре у којој су идеја и концентрација сигурни адути и водиља ка успеху, казнена експедиција и незванична прва дивизија Србије у овој спортској, али неолимпијској дисциплини, освојила је око седамдесет титула на појединачним турнирима широм Србије.

- Када се за столом састави добра екипа, три зоре су мало да игра траје и не престаје - искрен је маг ове игре Драган Јоновић, један од утемељивача такмичарских дуела екипа, који су почели 1995. године и у организацији Преферанс савеза Војводине, који је основан 1994. одржано је 29 првенстава, уз два ранга такмичења, Прву и Другу лигу са по дванаест клубова.

Драган Божјак, Зрењанинац који успешно води грађевинску компанију, а дугогодишњи је спортски радник и добитник Спартакове награде за 2024. годину, најмлађи је по стажу играња, шампион Покрајине, заслужено ужива респект својих колега их екипе, али и противника са друге стране астала.

- Надимак Божа Пуб је наравно само у стилизованој шали, да би Балашевићева прича у песми, живела кроз време и опстала у реалности - каже за свог тимског колегу Зека, уз напомену да је Божјакова компанија већ трећу годину донатор шампионског преферанс тима Елемира и да је успешна формула сјајне сарадње, темељ за одбрану титуле првака Србије и одбрану "дупле круне", најбољи у држави и својој авлији.

- Драган Божјак је човек невероватне интелигенције и страсти према преферансу, из приватног дружења и позиције "кибицера" који седи са стране и посматра, упорношћу и вољом досегнуо је звезде и постао шампион Војводине - не престаје да хвали свог саиграча Владимир Зечевић, озбиљан у тврдњи да слично размишљају и остали играчи.

Да му је спорт у венама, потврдио је као дугогодишњи председник Рукометног клуба Пролетер из Зрењанина, пријатељ кошаркаша из града чије обале запљускује питоми Бегеј, учесник бројних хуманитарних акција у којима су управо спортисти били у првом плану.

- Преферанс је за мене нешто више од спорта, с једне стране огромна страст, пасија, адреналин, али истовремено и мирни забачени меандар свих дневних проблема и брига, које опседају сваког нормалног човека и ето уживам што сам досегнуо до нивоа на којем те цене, мада имам још пуно тога да учим - искрен је Драган Божјак, истичући да је само перце заденуто у шешир, проткан бисерним нискама успеха и титула.

Фото Преферанс клуб Елемир

Много партија још, како сам каже, мора да разради и одигра, да би достигао врхунац, а игра која има најмање 56 милиона комбинација, непрегледно је поље по којем се сеје и жање.

- Циљ ми је да напредујем у игри, али је истовремено у њеном типично банатском оквиру, чувам од заборава, у атмосфери типично карташкој, где су људи истовремено опуштени, мирни, али и максимално концентрисани да играју и победе - додаје на крају Драган Божјак, који и поред свакодневних бројних обавеза на послу, не пропушта прилику да са пријатељима одигра партију преферанса.

Истински заљубљеници грдно ће вам замерити ако само помислите да је преферанс коцкарска игра. Они објашњавају да је он заправо страст, љубав и занос и идеја, а једна партија у просеку траје четири сата.

- Џентлменски је стиснути руку и честитати противнику, јер немогуће је да увек имаш дан и само побеђујеш - наглашава популарни Зека, карташка ведета малог Елемира, објашњавајући да је преферанс емоција која оплемењује душу и није само игра беспрекорног познавања правила и логике, него и идеја, импровизација, креација и ментална динамика.

Идеја да баш у Елемиру, који је мека преферанса у Банату, оформе музеј, својеврсну кућу или дом преферанса, слажу се мајстори, али и кибицери и поштоваоци врхунских домета сложног тима, уз визионара и шампиона Драгана Божјака, његову силну енергију и иницијативу, није неостварива и сигурно ће се једног дана догодити.

Храбри Елемир, који истовремено има и шахисте, шампионе државе, то свакако заслужује, ако ни због чега другог, због Балашевићеве приче у песми о Божи званом Пуб, питомих чари равнице и игре, која је више од обичне игре.

- Интересовање постоји, на бројним турнирима је све више нових, младих играча, што и те како радује и упућује да ће преферанс заувек бити међу људима - углас поручују шампиони из Елемира.

Велике тајне нема, кажу, Елемир је најтрофејнији клуб у Србији, перфектно селектиран рутином и умећем, са сјајним међуљудским односима, што је поред квалитета играча, убедљиво најбитинији и пресудни фактор. 

Фото Преферанс клуб Елемир

Играју и грофови и пробисвети

ЕКСПАНЗИЈА најмисаоније карташке игре догодила се средином 19. века у царској Русији, оберучке прихваћена у вишем сталежу, играли су је цареви, грофови, кнежеви, властелини, уметници, научници, али и пробисвети и скитнице.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације