СРЕТЕЊСКИ УСТАВ И НА КЛИК: Народни музеј шумадије дигитализовао оригинални текст акта из 1835.

Весна Хаџић

18. 02. 2025. у 16:23

ПОВОДОМ обележавања 190 година од доношења првог српског устава 15. фебрура 1835. године у Крагујевцу, тим стручњака Народног музеја Шумадије урадио је дигитализацију оригиналног текста Сретењског устава. Тиме је широј јавности омогућен увид у овај документ који представља српско историјско и културно наслеђе од изузетног значаја. Устав Књажевства Србије, инспирисан либералним идејама тог доба, често је описиван као "француски жбун усред турске шуме".

СРЕТЕЊСКИ УСТАВ И НА КЛИК: Народни музеј шумадије дигитализовао оригинални текст акта из 1835.

Фото Народни музеј Србије

Својим одредбама наглашавао је људска права и слободе, укључујући слободу говора и окупљања. Писао га је, по налогу кнеза Милоша, Димитрије Давидовић, учени Србин и управитељ књажевске канцеларије. Усвојила га је Сретењска народна скупштина која је одржана у порти Придворне цркве у Крагујевцу. Остало је забележено да је за њу "владало велико интересовање, јер је била обећана годину дана раније, с најавом да ће се на њој решавати питање унутрашњег уређења земље према одредбама Хатишерифа", као и да јој је "присуствовало 2.400 званичних представника и много знатижељног народа". 

Сретењска скупштина је заседала три дана. Првог се слушала кнежева престона беседа, коју је прочитао Димтрије Давидовић, другог је прочитан текст Устава и Указ о оснивању Државног савета. Скупштина је једногласно усвојила Устав и на њему су заклетву положили кнез и посланици испод нове заставе са грбом Србије. Трећег дана предати су поклони кнезу, а крај заседања прослављен је уметничким програмом који је организовао Јоаким Вујић, оснивач позоришта у Србији. Устав је тада штампан у 10.000 примерака у Књажеско-србској књигопечатњи у Крагујевцу. Сваки од посланика је добио свој примерак, а остатак је раздељен установама у земљи. Једини оригинални примерак руком писаног Сретењског устава чува се у Државном архиву Србије, а сачувано је и неколико примерака оригиналног штампаног издања. Један од њих налази се и Библиотеци Матице српске.

- Дигитализацију Сретењског устава урадили смо на основу сачуваних принтова Сретењског устава с намером да историјски документ представимо у савременом издању које ће омогућити већу приступачност јавности акта који представља српско историјско и културно наслеђе. Урађена су скенирања свих 12 страница Устава, а уз поједине делове текста који су сликовити и описни урађене су додатне анимације. Када се, на пример, у тексту Устава помињу историјске личности као што су турски султан, руски император или кнез Милош, пред читаоцем се појављују њихови анимирани ликови, као и када се се описују грб и застава Кнежевине Србије. Презентација садржи и аудио-верзију текста Сретењског устава, тако да је приступачна и слепим и слабовидним особама. 

То уједно омогућава и боље разумевање текста писаног славеносрпским језиком, који је био у доминантној употреби крајем 18. и почетком 19. века у образованим слојевима српске грађанске класе, али је данас тешко разумљив - прича за "Вечерње новости" Милош Јуришић, виши кустос и конзерватор Народног музеја Шумадије и један од аутора презентације. Народни музеј Шумадије је у сарадњи са Установом културе "Кораци" припремио и публикацију "Сретеније Сербије 1835", такође посвећену прослави 190 година од доношења Сретењског устава, која садржи фототипски приказ Сретењског устава, као и друге садржаје. - У српској историји уметности до сада није забележен ниједан ликовни приказ Сретењске скупштине. Ове године уље на платну са тим мотивом, на захтев Народног музеја Шумадије, урадио је академски сликар Прокопије Костић и та слика ће бити део сталне поставке у згради Старе скупштине у Крагујевцу, где су се одржавала скупштинска заседања у Кнежевини Србији - каже Јуришић.

Тим стручњака

ДИГИТАЛНО издање Сретењског устава биће доступно посетиоцима у простору Старе скупштине у Крагујевцу, као и на интернету путем линка на званичном сајту Народног музеја Шумадије. Ова презентација биће укључена и у програм посета страних делегација и туристичких обилазака у Крагујевцу. На дигитализацији Сретењског устава радио је тимстручњака Народног музеја Шумадије Милош Јуришић, Роксанда Алексић, Наташа Милосављевић, Катарина Ђурић и сарадник из Ниша Владан Тркуља.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВАШИНГТОН ПОСТ ТВРДИ: Руска служба спремала сценарио са атентатом на Орбана

ВАШИНГТОН ПОСТ ТВРДИ: Руска служба спремала сценарио са атентатом на Орбана

РУСКА Спољна обавештајна служба (СВР) наводно је разматрала планове за утицај на изборе у Мађарској, укључујући и инсценирање атентата на премијера Виктора Орбана, у циљу јачања подршке Орбану, показује интерни документ до којег су дошле европске службе безбедности, пише данас Вашингтон пост (WП).

21. 03. 2026. у 13:35

КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром

КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром

ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.

17. 03. 2026. у 19:10

Шта је заправо реaктор Димона, најстроже чувани израелски објекат - где свега има, а Израелци све строго крију? (ФОТО)

Шта је заправо реaктор Димона, најстроже чувани израелски објекат - где свега има, а Израелци све строго крију? (ФОТО)

У балистичком ракетном нападу на Димону, град на југу Израела, повређено је 47 људи, који су запослени у болници. Већина повреда је узрокована шрапнелима, према израелској служби за хитне случајеве Маген Давид Адом. Димона се налази око 13 километара од нуклеарног истраживачког центра Негев.

21. 03. 2026. у 21:44 >> 22:08

Коментари (0)

ЦЕО СВЕТ ИМ СЕ СМЕЈЕ: Урнебесан снимак из Хрватске шири се планетом брже од било чега (ВИДЕО)