ГОЛИШАВИ РИКЛИЈАНЕРИ ПРЕТЕЧЕ ВЕЛНЕСА: У белој кући на Вршачком брегу пре 130 година окупљали су се „контроверзни“ људи (ФОТО)

Јелена Ј. Баљак
Јелена Ј. Баљак

31. 03. 2024. у 18:00

ПРЕПОЗНАТЉИВА бела зграда на Вршачком брегу, у којој се данас налазе просторије Клуба екстремних спортова "Изазов", некада је припадала "контроверзној" групи људи, која је веровала у исцелитељска својства сунца, ваздуха и воде.

ГОЛИШАВИ РИКЛИЈАНЕРИ ПРЕТЕЧЕ ВЕЛНЕСА:  У белој кући на Вршачком брегу пре 130 година окупљали су се  „контроверзни“ људи (ФОТО)

Фото: Удружење Феликс Милекер

Реч је о вршачким риклијанерима - следбеницима швајцарског индустријалца Арнолда Риклија, који је средином 19. века први у Европи утемељио тај алтернативни вид лечења, уз категорично противљење употреби медикамената.

Риклијанери су тај невелики објекат, са карактеристичним торњевима на предњој фасади, пре скоро 130 година буквално узидали у стрму падину. Позиционирали су га свега десетак метара од стена са којих се пружа најлепши поглед на Вршац, јер су управо на њима сваког јутра, пре свитања, обичавали да голи упијају прве сунчеве зраке и да удишу свеж јутарњи ваздух.

Идеја по угледу на Блед

НЕ зна се поуздано како су методе лечења Арнолда Риклија почеле да се примењују у Вршцу. Верује се да су за то били заслужни вршачки Немци, који су често путовали по Европи. Неки од њих су, наводно, боравили у првом Заводу за хелиотерапију, који је Рикли основао на Бледу, у Словенији, још 1855. године, те су одлучили да искористе све здравствене потенцијале које Вршачке планине нуде.

- Зграда је имала само две свлачионице и купатило, у којима су се чланови њиховог Друштва за чување здравља и природно лечење ваздухом и сунцем скидали голи до гаћа, како би на стенама могли цело тело да изложе сунцу. Потом су се тако разодевени шетали околним стазама, које су биле направљене само за њих. Биле су ограђене жбуњем и обележене на српском, немачком и мађарском језику, да они који се нису клањали Риклијевом умствовању не би случајно залутали и набасали на своје голе суграђане - приповеда вршачки хроничар Иван Бабић, додајући да су врхунац њиховог јутарњег ритуала представљале водене купке, након којих су се пешке спуштали у град и орни започињали своје свакодневне обавезе.

Фото: Удружење Феликс Милекер

Рикли-хаус на Вршачком брегу

Чланови овог, у своје време омраженог друштва, испрва су били само мушкарци. Међу њима је било и угледне господе, као и богатих трговаца и занатлија, па не чуди што су зграду на брегу, познату и као "Рикли-хаус", саградили за кратко време и то искључиво сопственим средствима.

- Иако је њихово понашање саблажњавало већи део јавности, о чему су писале чак и локалне новине, риклијанери су временом постајали све бројнији, а њихов начин лечења све популарнији. Имали су више стотина званичних поклоника. Зато су и могли да 1912. својим парама саграде и први санаторијум "за живчане и унутарње болести" у Вршцу, који се звао "Санитас". Реч је о данашњој згради Одељења физикалне медицине и рехабилитације Опште болнице Вршац, која се налази одмах уз Градски парк - објашњава Бабић.

Фото: Удружење Феликс Милекер

Санаторијум "Санитас"

Био је то импозантан објекат, вредан тада невероватних 350.000 форинти, који се може сматрати претечом данашњих велнес и спа-центара. У њему су риклијанери први пут почели да пружају услуге лечења и људима који нису били њихови чланови. Самим тим, почели су и добро да зарађују.

- "Санитас" је имао лечилишни дом, купалиште са одвојеним улазима за даме и господу, као и депанданс са десет соба. Нудили су купање електричном светлошћу, затим парне, сунчане и ваздушне купке, као и купање у шишаркама, у јеловом лишћу, у соли... Причало се и да је санаторијум био право место за хофирање, тј. удварање, те да је то био још један начин лечења, који су риклијанери нудили болешљивом свету - истиче наш саговорник, уз констатацију да је објекат на брегу у то време био резервисан само за чланове друштва.

И таман када су разрадили посао и почели да мењају свест својих суграђана о важности примене природних елемената у лечењу - све је стало. Почео је Први светски рат, па је и Друштво за чување здравља и природно лечење ваздухом и сунцем, које је било основано 1885. године, постепено престало да постоји. После Другог светског рата обе њихове зграде биле су национализоване. "Рикли-хаус" је након више деценија самовања припао тада великој конфекцијској кући "Клуз" из Вршца, док је "Санитас" 1947. уступљен вршачкој болници, која, симболично, пружањем физикалних терапија наставља да примењује идеје риклијанера.

Од немачке базе до секташа

ТОКОМ Другог светског рата, "Рикли-хаус" је био база немачких војника, који су у обилижњим стенама направили и бункер за митраљезе. Потом су ту боравили и партизани. Седамдесетих година објекат је био уступљен "Клузу", који га је кратко користио као кафић за своје запослене. Крајем осамдесетих, када је "Клуз" почео да пропада, зграда је припала тадашњем директору, који је тужио фирму због неисплаћених зарада. Његова породица је никада није користила. Причало се да су се ту годинама тајно скупљали секташи, чији су симболи били ишарани по фасади. Онда је 2006. зграду откупила спортска породица Лазаревић и ту, по угледу на алпске туристичке центре, оформила просторије свог клуба.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

КАКО ДА ЗАЧИНИТЕ БРАК? Радмила је брачни терапеут и ове савете треба да послушате (ВИДЕО)