САША Зујић (43) из Наупара код Крушевца креће на ходочашће од манастира у родном селу, до манастира Лешје, надомак Параћина, како би апеловао на све људе добре воље да наставе да помажу рањенима и породицама настрадалих у масакру код Смедерева и Младеновца.
Повезане вести
ЈОШ БЕЗ ПРАВОСНАЖНЕ ПРЕСУДЕ, ОДЛУКА О ЖАЛБАМА 8. МАЈА: Ускоро ће бити две године од масакра у Малом Орашју и Дубони
Друга годишњица стравичног злочина у Малом Орашју и Дубони, када је Урош Блажић убио девет млаидх људи и ранио 12, обележава се ускоро, 4.маја, а још увек нема правоснажне пресуде за монструма који је починио овај злочин. Апелациони суд у Београду тек за 8. мај заказао је седницу за одлучивање о жалбама на првостепену пресуду.
21. 04. 2025. у 19:05
Најновије из рубрике
ЉУБИЦА И СТЕВАНА БРИНУЛЕ О СИРОМАШНИМА: Међу бројним смедеревским добротворима, историја је забележила и две хумане даме
У СМЕДЕРЕВУ су живели и почивају бројни људи који су задужили генерације, и чија дела не бледе.
22. 06. 2025. у 07:00
ЧЕТВОРОНОЖНИ РОБОТ "ЊУШКА" КВАРОВЕ АВИОНА: Аеронаутички салон у Буржеу у Паризу изазвао велику пажњу посетилаца из целог света (ВИДЕО)
Моћна камера прикачена на брњицу механичког пса.
22. 06. 2025. у 06:00
ВИДИКОВАЦ „НА ЧЕКАЊУ“ ЗБОГ РЕТКИХ ПТИЦА: Изградња на највишем врху Војводине почеће кад прође гнежђење
ДУГО НАЈАВЉИВАНА изградња новог видиковца на Гудуричком врху - највишој тачки Вршачких планина и читаве Војводине - почеће после 1. јула, када се на том подручју буде завршио период гнежђења ретких врста птица. Тај услов поставио је Завод за заштиту природе из Новог Сада, како би спречио да бука са градилишта уплаши те животиње и трајно их отера из тог станишта.
21. 06. 2025. у 07:00
ДВОРСКИ НАМЕШТАЈ ПЛАТИО ИЗ СВОГ ЏЕПА: Историчар Небојша Јовановић открива мало познате детаље из живота српског владара Михаила Обреновића
БИО је тих, образован и упоран. Кнез Михаило Обреновић (1823-1868) веровао је да се слобода не осваја само мачем, већ и преговорима, законима и културом.
20. 06. 2025. у 07:00
КОКЕТИРА СА НАУКОМ И МИСТИКОМ: Планина у источној Србији "освојила" стручњаке из више области који су јој посветили монографију
РТАЊ није највиша планина. Није ни најзеленија, ни најкршевитија. Нема дугих пећина, нити дубоких јама, нема снажних врела, нити обиља воде, тек неколико ендемских и реликтних биљака.
19. 06. 2025. у 07:00
Коментари (0)