ЧЕСТО, баш често помислим шта би мој деда Милош рекао кад би знао да сада живим овде, у Исламу Грчком, са супругом и сином. Да ли би му срце било пуно? Да ли би се са поносом благо осмехнуо или би му искра са сузом радосницом засјала у оку? Или, можда, све одједном... Не знам, али знам да смо Младен, Матија и ја срећни у нашем Исламу Грчком, као што смо и у Београду и Новом Саду, да смо и овде у Далмацији своји на своме као што смо и у Србији.
Најновије из рубрике
У СРПСКИМ СВЕТИЊАМА У ДАЛМАЦИЈИ ВЕКОВИ ГОВОРЕ: Серијал "Монашки кувар" са монаштвом и нашим народом у Крупи, Крки, Светој Лазарици...
СРБИ у Далмацији, наш верни народ, опстаје овде вековима. Сабира се у својим светињама. Српски народ који је прошао кроз многа искушења, страхоте и голготе, наставља овде живот с вером у опстанак на својим огњиштима, а монаштво манастира Српске православне цркве (СПЦ) ту је да им ране зацели и наду подржи.
05. 11. 2025. у 09:48
ОТКРИО ВИНЧУ, СПАСАВАО БЛАГО НАРОДНОГ МУЗЕЈА: Заоставштина академика Милоја Васића, оца модерне српске археологије, сија дуже од века
МИЛОЈЕ Васић, академик, полихистор, отац модерне српске археологије који је открио винчанску цивилизацију преминуо је пре 69 година. Био је 4. октобар 1956. Његово дело, до дана данашњег, није изгубило актуелност из међуратног периода када је објавио резултате својих истраживања и изазвао тектонски поремећај у светској науци, али и политици.
05. 11. 2025. у 07:00
БЕОГРАД, СВЕТИОНИК ЕНЕРГИЈЕ И ВЕДРИНЕ: Српска престоница на листи препорука једног од најпознатијих светских туристичких водича
КАДА падне ноћ, мало који европски град може да парира Београду, написали су експерти "Лонли планета", једног од најпознатијих светскихтуристичких водича, уврстивши српску престоницу међу најбоље европскедестинације које треба посетити током 2026. године.
31. 10. 2025. у 10:03
ТРИ ЖИВОТА СПОМЕНИКА СРЕМСКИМ ЈУНАЦИМА ВЕЛИКОГ РАТА: Камени орао у Батајници крије нестварну сагу о борби против заборава
КАМЕНИ орао испред Соколског дома у Батајници је споменик изгинулим српским добровољцима из овог дела Срема у Великом рату, али и сведочанство да сећање није безопасно и да увек има људи који су спремни да ризикују много да би га очували. Један од њих је Милутин Обрадовић, једини који је, недавно 13. октобра положио цвеће пред меморијалом.
30. 10. 2025. у 14:21
Vladotimor
26.07.2023. 09:10
Срећно!
Nada
26.07.2023. 09:12
Zelim vam mnog SRECE i ZDRAVLJA! Ovakve vijesti me cine sretnom.
Dana
26.07.2023. 10:20
Lepa porodica. Srećno!
vredni i pametni
26.07.2023. 11:08
bravo deco...zivot ide dalje...sa srecom vam bilo sve
Marko
26.07.2023. 12:38
I sam poticem iz tog kraja, otjeran 1995. I kako idem stariji sve me vise vuče rodni kraj, tuče nostalgija. A opet, ne želim svojoj porodici ni 1% onoga što sam ja dozivio, ne želim da mi djeca sama odrastaju, da razmišljam šta je ako odu do obližnjeg gradića u školu i slično. Većina ljudi je krenula naprijed ali i dalje ima mnogo ludaka, proslava Oluje i poruke koje se salju tada su dokaz da su strasti samo skrivene, nikako nestale. Pozdrav i svako dobro ovim divnim mladim ljudima kao i legendi dr Jokicu!
Ne napisaste
26.07.2023. 13:40
Da je Republika Hrvatska obnovila kuću?
Pedja
26.07.2023. 15:47
Sve je to lepo, ali uskoro ce i njihov sin kad krene u skolu i kada mu pocnu ispirati mozak sa hrvastvom, jer im je to u skolskom programu, osetiti gde se nalazi, i jednostavno utopiti u okolinu. I Jokicev naslednik ce postati jedan od konvertita, kao sto su u ostalom i skoro svi hrvati (pokatoliceni srbi) iz ovog kraja postali pod pritiskom kroz istoriju. Nazalost, mi smo iako smo prosli mnoge golgote uceni da oprastamo, ali oni nisu, i to ce do veka ostati tako.