ОД КОМЛОВА СЕ ЦИПОВКА ПРАВИ: Чланице групе "Мелизми" у Кикинди оживеле сећање на војвођански хлеб (ФОТО/ВИДЕО)
10. 06. 2023. у 12:00
ЛАКО је данас домаћицама умесити хлеб. Коцкица свежег квасца може да се купи у свакој радњи, брашна има разних врста, да се бира "кол'ко волеш".
Фото: Р. Шегрт
Има и машина да меси тесто, па не мора женска рука да се умори. Али не меси се овако сваки хлеб. Онај стари, што се "на месец смеје", не прави се брзо. Некада буде велики и тежак до пет кила, а некада мањи "да се на пут понесе". Тај се циповка зове. Еее, то је хлеб.
Многи Војвођани знају за такав лебац, али га нема у пекарама. Мало ко га данас пече. И мало ко зна шта је комлов.
- Некада давно свака војвођанска кућа месила је хлеб. Онај велики, за доста чељади и да траје више дана. Као квасац користио се комлов. То је природни квасац, који се прави од мешавине пшеничног и кукурузног брашна којој се, некада давно, додавала и јунећа жуч. То се умеси са водом и онда се обликују плочице. Оне се поређају на платно од кудеље и стављају се на сушење, најпре на сунце, а онда на промају. Комлов се најчешће остављао на таван, јер тамо струји ваздух. Дан пре него што домаћица жели да умеси хлеб, парче комлова потапа у воду и после извесног времена меси тесто, као што и данас радимо са квасцем - описује Биљана Мандић, чланица групе "Мелизми".
Према записима Вука Караџића циповка је "мањи хлеб који се на пут носи". У Банату, али и другим крајевима Војводине, циповка личи на велику печурку. Тесто брзо нарасте, па при печењу искипи из посуде тако да се створи капа као код печурке. Кора постаје браон боје, хрскава је и тако чува средину која дуже остаје ваздушаста.
Месила се пре 300 година
ЦИПОВКА се у Војводини правила још пре 300 година. То је "нарочит хлеб" и као такав је од 2016. у регистру нематеријалног културног наслеђа Србије. Назив потиче од мађарске речи "ципов" којм се означава мали хлеб. Сличан израз постоји и у румунском, украјинском и словеначком језику.
- Хлеб се месио ручно, у наћвама, дрвеној посуди. Жена је морала да буде снажна да би умесила хлеб. Тесто је требало добро руком да се "изради", а онда се остављало да се одмара. Циповка се пекла у паорској пећи. Од једног парчета комлова месила се циповка која је могла три дана да храни четворочлану породицу. Женама из равнице добро је познат комлов, јер је свака кућа морала да га има. Последње парче никада се није користило за хлеб, већ се остављало за нови квасац - каже Мандићева, која потиче из кикиндске породице Зарић, у којој су се одувек, па и данас, неговали стари банатски обичаји.
Причу о циповки и комлову, недавно је представила Женска певачка група "Мелизми", која негује традиционалну музику, обичаје и занатске вештине жена. Изложбу "Од комлова циповка" приредиле су у КЦ Кикинда.
Препоручујемо
"НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Колико Срби у дијаспори чувају свој идентитет, језик, културу...
27. 05. 2023. у 07:00
ЧУВАЈУ ТРАДИЦИЈУ: Фолклораши из Крајшника освојили „Златни опанак“ у Ваљеву (ФОТО)
24. 05. 2023. у 17:45
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
2025. НЕЋУ ПАМТИТИ ПО ДОБРОМ: Ацо Пејовић проговорио о великим губицима - "Не могу заборавити такве ствари"
ПЕВАЧ Ацо Пејовић дочекао је Нову годину на бини, пред својим верним фановима у Будви.
01. 01. 2026. у 10:53
БРИСЕЛ И НАТО СЕ ОВОМЕ НИСУ НАДАЛИ Руска одлука дрма Европу: Бригада маринаца посатаје дивизија на вратима ЕУ (ВИДЕО)
ВОЈНО-политичка ситуација између Русије и европских држава улази у фазу опасне ескалације. Москва је изненада донела одлуку да постојећу 336. гардијску бригаду морнаричке пешадије, стационирану у Калињинградској области, реорганизује и подигне на ниво дивизије.
30. 12. 2025. у 20:45
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
КАКО ЈЕ ЧКАЉА ДОБИО СТАН: Живео са породицом у гарсоњери, а онда је уследила изненадна посета у новогодишњој ноћи
ЛЕГЕНДАРНИ глумац и један од омиљених комичара бивше Југе, Миодраг Петровић Чкаља забављао је генерације гледалаца. "Паја и Јаре", "Камионџије", "Сервисна станица", "Љубав на сеоски начин", Врућ ветар", "Пут око света" су само нека од остварења у којима је играо и изазивао код људи једну од лепших емоција - смех.
01. 01. 2026. у 12:31
Најновије из рубрике
ЧУДЕСНИ ПЛЕС МАЛЕ ЕМИЛИЈЕ: Девојчица из Ниша освојила два злат и сребро на такмичењу у Загребу
МЕЂУ више од 3.000 плесача из целе Европе, на такмичењу EuropeanChampionship Winter Zagreb, одржаном недавно у главном граду Хрватске, посебно се издвојила Емилија Стевановић из Ниша, чланица Teatro dancestudija. Ова девојчица од 11 година освојила је две златне медаље, и тоу категоријама савремени плес и мјузикл, док је у дисциплини шоу денсзаузела друго место. То јој је донело и пласман на гала вече, резервисано за двадесет најуспешнијих и најзапаженијих извођача.
30. 12. 2025. у 12:00
СПОМЕНИК ВЕЛИШИНОЈ ЖРТВИ И ХРАБРОСТИ
УДРУЖЕЊЕ "Клуб младих Коловрат-Сељашница" у Пријепољу, покренуло је иницијативу и добило сагласност и закључак Општинског већа да се у овом граду на Лиму подигне споменик капетану Војске Југославије Велиши Кијановићу кога су албански терористи 17. маја 2001. убили из заседе недалеко од Бујановца.
27. 12. 2025. у 21:40
САБОРНИ ТРИЈУМФ У НИКЕЈИ: Пре 1.700 година Константин Велики је сазвао све хришћанске епископе и променио историју
ТОК светске цивилизације промењен је пре 1.700 година у Никеји, данашњем Изнику, у малоазијској Турској, на Првом васељенском сабору, на шта треба подсетити поткрај године у којој се обележава ова велика годишњица. Скуп у цркви Свете Софије, Божје премудрости, која и данас чврсто стоји у центру модерне оријенталне вароши опасане древним ромејским зидинама, означио је рађање православља и хришћанског Римског царства, али и наговестио будући раскол са духовним поданицима епископа Рима.
26. 12. 2025. у 19:45
ЗА МИЛЕВУ ТРАЖЕ НОБЕЛОВУ НАГРАДУ: Све је више гласова који упућују на важност научног рада преве жене Алберта Ајнштајна
ЉУДСКА срећа је, верујем, ипак лепша од сваког другог успеха. На оверечи Милеве Марић Ајнштајн (1875-1948) подсетила је Светлана Матић, аутор изложбе о првој српској математичарки и физичарки, која је послеБеограда приказана у Бечу. Изложба "150 година од рођења Милеве МарићАјнштајн" биће у Конзулату Србије у Бечу наредних месец дана.
26. 12. 2025. у 13:00
Коментари (0)