ЕВРОПА НА ИВИЦИ НУКЛЕАРНОГ ПОНОРА: Балтичке државе и Финска уступају територију за НАТО нуклеарни арсенал, Москва покренула контрамере

НАМЕРА појединих држава на источном крилу НАТО пакта да укину деценијске законске и уставне баријере како би омогућиле распоређивање и транзит америчког нуклеарног оружја на својој територији довела је војно-политичку ситуацију на европском континенту до тачке усијања.

ЕВРОПА НА ИВИЦИ НУКЛЕАРНОГ ПОНОРА: Балтичке државе и Финска уступају територију за НАТО нуклеарни арсенал, Москва покренула контрамере

Marek Uliasz / imageBROKER / Profimedia

Док Финска и Литванија предузимају конкретне правне и логистичке кораке ка потпуној нуклеаризацији својих граница према Руској Федерацији, Москва упозорава да ови потези неће донети безбедност источној Европи, већ ће те земље претворити у директне мете за нуклеарни одговор.

Финска легализовала атомске бомбе, Литванија мења Устав

Најрадикалнији заокрет у досадашњој архитектури безбедности на северу Европе извела је Финска. Званични Хелсинки је и формално ставио тачку на своју вишедеценијску војну неутралност и антинуклеарну политику. Фински председник Александер Стуб потписао је измене Закона о атомској енергији, чиме је званично омогућено складиштење, али и транзит нуклеарних бојевих глава преко финске територије. Овај закон отвара врата за НАТО авионе способне да носе тактичке нуклеарне бомбе типа Б61 директно уз руску границу.

Сличним путем убрзано креће и Литванија. Група од 50 посланика у литванском Парламенту поднела је предлог амандмана за измену члана 137. Устава, који је до сада изричито забрањивао распоређивање оружја за масовно уништење на територији ове балтичке републике. Литвански председник Гитанас Науседа јавно је подржао ову иницијативу, нагласивши да је поменута уставна одредба „застарела“ и да Вилњус мора постати део активног „нуклеарног одвраћања“ против Русије.

Нови литвански премијер Миндаугас Синкевичијус такође форсира овај процес кроз хитно усклађивање војног законодавства, како би се уклониле све инфраструктурне препреке за прихват америчких нуклеарних капацитета и трајно стационирање НАТО снага дуж границе.

Вашингтон шири „Нуклеарно дељење” на исток

Ове акције Балтичких држава и Финске нису изоловани потези, већ представљају део шире стратегије о којој се увелико преговара унутар западног војног блока. Вашингтон је сигнализирао отвореност за проширење свог програма "Нуклеарно дељење" (Nuclear Sharing) ван тренутних шест европских база, распоређених у пет држава чланица - Немачкој, Италији, Белгији, Холандији и Турској.

Сувалки коридор као буре барута

Посебан безбедносни изазов у новонасталој ситуацији представља Сувалки коридор – уски појас земље дужине око 65 километара који спаја Белорусију (савезницу Русије) са руском ексклавом Калињинград, а који уједно раздваја Пољску и Литванију. С обзиром на то да се Литванија налази директно између Калињинграда и Белорусије, војни аналитичари упозоравају да би потенцијално распоређивање НАТО тактичког нуклеарног оружја у овој регији аутоматски претворило Сувалки коридор у најкритичнију тачку на планети. Сваки покушај промене војног статуса кво на овом простору могао би да изазове моменталну реакцију Оружаних снага Руске Федерације како би се заштитила ексклава Калињинград.

Поред Пољске, управо су балтичке земље изразиле највећи интерес да постану домаћини за америчке авионе двоструке намене, попут ловаца пете генерације Ф-35, који могу да носе термонуклеарне гравитационе бомбе. У ову опасну прерасподелу моћи убрзано се укључује и остатак нордијског круга. Шведски премијер Улф Кристерсон већ је сигнализирао отвореност за преговоре о европском нуклеарном кишобрану, док су потези данске премијерке Мете Фредериксен и потписивање нуклеарног споразума са Француском отворили оштру дебату о укидању седам деценија старе забране стационирања туђег атомског оружја у тој земљи.

У међувремену, Немачка унутар Европске уније покушава да успостави сопствени нуклеарни оквир, док са Лондоном заједнички развија хиперсоничне пројектиле. Ови заједнички кораци западног блока додатно подижу улог у овој геополитичкој игри, убрзано претварајући некада мирни север и исток Европе у офанзивну лансирну платформу уперену директно ка Руској Федерацији.

Нова гвоздена завеса

Реакција Руске Федерације на ову убрзану милитаризацију била је оштра и конкретна. Портпарол Кремља Дмитриј Песков поручио је да одлука о укидању забране нуклеарног оружја у Балтичким државама неће повећати њихову безбедност. Напротив, Песков је нагласио да ће ови потези „значајно повећати ниво опасности“ за саме те земље, јер ће Русија бити приморана да предузме снажне војне и техничке контрамере како би заштитила своје националне интересе. Истовремено, портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова оценила је потезе Хелсинкија као "победу слепе русофобије над здравим разумом".

На терену, Москва је већ повукла радикалне логистичке и војне потезе који материјализују ова упозорења. Русија је најпре привремено обуставила комплетан железнички саобраћај кроз свих пет граничних прелаза са Финском, потпуно зауставивши путнички, теретни и превоз возила. Паралелно са овом блокадом, Москва је затворила и по један кључни гранични прелаз са Естонијом и Летонијом, чиме је економски и инфраструктурно почела потпуно да се одсеца од својих северозападних суседа, ефикасно спуштајући нову гвоздену завесу. Ова одмазда је брзо добила и своју директну војну димензију, пошто су извори из одбрамбених структура у Москви потврдили да су Финска и Балтик, ступањем нових закона на снагу, званично уврштени на листу "потенцијалних мета" за руски нуклеарни одговор и неухватљиве хиперсоничне системе попут "Орешника".

Корак ближе тачки без повратка

Улазак Финске и Балтика у нуклеарну архитектуру НАТО пакта представља најопаснију фазу ескалације свеобухватне конфронтације између Русије и Запада од завршетка Хладног рата. Покушавајући да се сакрију под амерички нуклеарни кишобран, Хелсинки и Вилњус су заправо избрисали тампон-зону која је деценијама осигуравала стабилност на северу Европе. Уместо веће безбедности, коју су лидери ових земаља обећавали својим грађанима, добили су затворене границе, прекинуте економске везе и статус примарне мете у случају глобалног сукоба. Европа се тиме опасно приближила сценарију у којем би и најмања погрешна процена, на линији раздвајања, могла да запали фитиљ нуклеарног арсенала.

ВИДЕО БОНУС: 

НАТО БИ ДА ХАПСИ СРПСКЕ ПОЛИЦАЈЦЕ! Ко жели да стави мету на чело полицији Србије???


 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

ИРАН ПОСЛАО ХИТНУ ПОРУКУ НАШИМ КОМШИЈАМА: Немојте то да дозволите Америци!

ИРАН ПОСЛАО ХИТНУ ПОРУКУ НАШИМ КОМШИЈАМА: Немојте то да дозволите Америци!

ИРАН је данас упозорио Бугарску да не дозволи Сједињеним Америчким Државама коришћење своје територије за војне операције против Техерана, након што је бугарска влада најавила да ће тражити одобрење парламента за размештање америчких авиона за допуну горива у тој земљи.

21. 07. 2026. у 18:37

НОВА ФАЗА СУКОБА НА БЛИСКОМ ИСТОКУ: Иран први пут директно напао ову земљу!

НОВА ФАЗА СУКОБА НА БЛИСКОМ ИСТОКУ: Иран први пут директно напао ову земљу!

ИРАН је саопштио да је у петак извео нове нападе на америчке објекте на Блиском истоку, укључујући и први директан напад у Сирији, након шесте узастопне ноћи америчких удара на иранске војне објекте.

17. 07. 2026. у 12:51

Коментари (0)

ПРВА СЕЗОНА ТЕАТРА ХУМАНОСТИ: Четири премијере које су спојиле уметност и хуманост