ПОТРЕС У ПАРИЗУ КОЈИ ПЛАШИ БРИСЕЛ: Марин Ле Пен креће у јуриш на Јелисејску палату, суверенисти спремају „рушење“ ЕУ изнутра

МАРИН Ле Пен је и званично започела своју четврту председничку кампању, након што јој је Апелациони суд у Паризу преиначио казну и скраћивањем забране вршења јавних функција отворио чист простор за кандидатуру.

Фото: Горан Чворовић

Овом дуго очекиваном пресудом, суверенистички блок окупљен око партије Национално окупљање добио је моћан ветар у леђа и скинуо правосудну омчу која је претила да десничарску лидерку трајно елиминише из политичке арене. Према најновијим анкетама, Ле Пенова бележи рекордан раст популарности и убедљиво води у трци за председника Француске, остављајући далеко иза себе кандидате десног центра попут Едуара Филипа и бившег премијера Габријела Атала.

Национално окупљање први пут доминира у свим кључним демографским категоријама — од урбаних средина до традиционално уздржане популације пензионера. Велики политички потрес на Сени више није само хипотеза огорчених еврократа, већ реалност која Брисел држи у стању пуне борбене приправности.

Правосудни Дамоклов мач и логистички кошмар кампање

Судски процес који је претио трајном елиминацијом из политике иконе француске суверенистичке деснице због афере са фиктивним асистентима у Европском парламенту, добио је специфичан епилог. Апелациони суд у Паризу јесте формално потврдио кривицу за злоупотребу новаца, али је казну политичке дисквалификације свео на рок који је практично већ истекао.

Ипак, овај условни тријумф долази са високом ценом: десничарској лидерки одређена је затворска казна од годину дана коју мора да издржава код куће, под строгим режимом електронског надзора.

фото: Kenzo TRIBOUILLARD / AFP / Profimedia

Како би потпуно оборила осуђујућу пресуду, она је одмах упутила жалбу Касационом суду. Овај правни маневар у француском систему аутоматски одлаже извршење кућног притвора и ношење електронске наногице, омогућивши јој да за сада потпуно слободно покрене теренску кампању широм земље. Међутим, председничка трка ће се и даље одвијати под правим правосудним Дамокловим мачем: уколико највиши суд донесе коначну одлуку у наредном периоду, икона деснице би могла да се суочи са незапамћеним логистичким кошмаром — да у самом финишу изборне трке носи електронску наногицу и да за сваки излазак на митинг тражи посебну дозволу суда.

Ауторитарни покушаји кочења суверениста кроз правосудне полуге очигледно су изазвали снажан контраефекат. Код гласача је додатно учвршћен антиестаблишмент наратив о „прогону народних лидера“, који директно диригују бриселске и домаће глобалистичке елите, што је за десницу постало најјаче погонско гориво.

Рушење Брисела изнутра, а не „Фрегзит”

За разлику од ранијих година када је заговарао радикални излазак Француске из Европске уније и напуштање евра, суверенистички блок је еволуирао и потпуно променио стратегију. Садашња званична доктрина Националног окупљања гласи: „рушење Брисела изнутра” кроз директно наметање сопствене националне агенде и преобликовање ЕУ у лабави савез, односно „Европу нација”.

Француски десничарски двојац који чине Марин Ле Пен и Жордан Бардела већ увелико припрема терен за први велики окршај са европском бирократијом. Главна тачка сукоба биће Седмогодишњи буџетски план Европске уније, у оквиру којег Национално окупљање најављује радикално смањење финансијских доприноса Француске у заједничку касу у Бриселу. С обзиром на то да је Париз други највећи нето платиша у ЕУ, овакав потез могао би потпуно да паралише функционисање и финансијску стабилност Уније.

Фото: Горан Чворовић

Поред овог буџетског удара, суверенисти припремају серију тектонских промена које из корена мењају досадашња правила игре у Европи. Пре свега, инсистира се на уставним реформама које би француском националном праву дале апсолутни приоритет над европским законима, чиме се директно разграђује правни поредак Брисела. Истовремено, план укључује увођење агресивних протекционистичких економских мера и отворено игнорисање заједничких правила европског тржишта. То се пре свега односи на проглашење потпуног државног суверенитета над енергетском политиком.

Француски суверенисти планирају једнострани излазак из заједничког ЕУ система формирања цена и замрзавање домаћих цена струје искључиво на основу трошкова сопствене нуклеарне производње, што представља директан шамар европском тржишту енергената. На крају, ова стратегија предвиђа и строгу ревизију одбрамбене политике кроз оштро противљење било каквом ширењу надлежности Европске комисије на сектор заједничке војне набавке и одбране, чиме се ставља тачка на покушаје стварања централизоване европске армије.

Крај Макронове ере заједничке ЕУ војске и одвраћања

Јачање Националног окупљања означава де факто крај спољнополитичке и безбедносне визије Емануела Макрона, који у финишу свог мандата грозничаво заговара дубљу интеграцију и проширење француског нуклеарног кишобрана на остале чланице Европске уније. Извори из војних и дипломатских кругова већ отворено упозоравају да би суверенистичка Француска урушила заједничке програме финансирања европске одбране. Десничарски блок такве фондове види искључиво као недопустив губитак суверенитета и беспотребно преливање француског новца у бриселске бирократске ходнике.

Фото: Tschaen Eric/Pool/ABACA/Shutterstock Editorial/Profimedia

Истовремено, када је у питању НАТО пакт, партија показује очигледан геополитички прагматизам због комплексности актуелне безбедносне архитектуре на континенту. Ипак, Жордан Бардела је децидно потврдио стратешку намеру суверениста да Француску изведу из обједињене војне команде Алијансе, чим се за то стекну услови по окончању сукоба у Украјини. Овакав потез представљао би коначни раскид са заједничком одбрамбеном доктрином Запада и потпуни повратак војној независности Париза из времена Де Гола.

Европа пред неизбежним преобликовањем и новом геополитичком стварношћу

Питање на политичкој сцени више није да ли суверенистички блок у Француској јача, већ да ли уопште постоји опција која у овом тренутку може да заустави његов незаустављив марш ка Јелисејској палати. Правосудни процес који је првобитно био конципиран као политичка омча за Марин Ле Пен, у коначном расплету се претворио у њену највећу победничку платформу и симбол отпора елитама. Пред Француском, али и пред комплетном Европском унијом, налазе се неизбежне тектонске промене које ће прекројити мапу моћи на континенту.

Фото: Горан Чворовић

Радикално одвајање Париза од досадашњег бриселског федералистичког курса неће довести до моменталног нестанка Европске уније, али ће је трансформисати до непрепознатљивости — у лабави савез суверених држава. Овакав развој догађаја де факто ће ставити тачку на традиционалну немачко-француску осовину која је деценијама диктирала темпо интеграција. Наступа нова ера у којој ће кључни национални интереси бити једино легитимно мерило европске политике.

БОНУС ВИДЕО: РАФАЛ СРПСКО-ФРАНЦУСКИХ ОДНОСА: Др Зоран Милосављевић: Није само наслов

Препоручујемо

Свет

0 1

ПРЕТРЕСИМА ОСУЈЕЋУЈУ СУВЕРЕНИСТЕ: Интезивна истрага против националних десница у Француској, Италији, Шпанији, Белгији

01. 07. 2026. у 23:59

Свет

0 0

ЛЕ ПЕНОВА ЗАГРМЕЛА: Нећу на изборе ако будем морала да тражим дозволу судије да одем на пијацу!

02. 07. 2026. у 17:06

Политика

0 0

ВУЧИЋ ПОНОВО НА МЕТИ ХРВАТА: Сада ја крив јер је Србија добила боље "Рафале"

17. 07. 2026. у 13:34

Политика

0 2

ФРАНЦУСКО "НЕ" ЗА ТЗВ. КОСОВО У ЕВРОПСКОМ ПАРЛАМЕНТУ! Шта за Србију значи став већине француских посланика?

16. 07. 2026. у 12:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације