ЗАЛУЖНИ ПОСЛАО ПОРУКУ СВИМ УКРАЈИНЦИМА: Многи мисле да Русија губи рат, али то није тачно

ВАЛЕРИЈ Залужни, актуелни украјински амбасадор у Уједињеном Краљевству и бивши главнокомандујући Оружаних снага Украјине, који је недавно, барем према изворима Украјинске правде, на директно питање председника Володимира Зеленског да ли ће се кандидовати ако председнички избори буду одржани на јесен, одговорио: „Да”, објавио је у конзервативном британском дневнику The Telegraph текст у којем упозорава да се, упркос руским проблемима на фронту и успешности украјинских далекометних удара на енергетску инфраструктуру, не сме претпостављати да је Русија изгубила рат.

Wiktor Szymanowicz/ZUMA Press Wire / Фото: Shutterstock Editorial / Profimedia

Све већи број западних аналитичара, наводи овај међу Украјинцима изузетно популарни генерал, сматра да је Русија заправо већ изгубила рат. Као доказ томе наводе успешне украјинске нападе на логистичке капацитете, ударе на кључну инфраструктуру и постепено слабљење руског војног положаја, закључујући да се сукоб приближава крају.

Међутим, такво тумачење, упозорава, представља опасно погрешно разумевање рата. Оно одражава склоност да се догађаји посматрају кроз призму појединачних успеха на фронту, уместо кроз ширу стратешку слику.

Модерно ратовање, како наводи, више не награђује тактичке победе на начин на који је то некада чинило. Напредак у технологији беспилотних летелица, прецизног наоружања и система надзора темељно је променио бојиште, чинећи одлучујуће пробоје тешким за обе стране. Ово више није рат брзих маневара.

Ово је рат исцрпљивања. Сваки тактички добитак данас долази уз изузетно високу цену. Положаји се могу заузети, али њихово задржавање, довођење појачања и евакуација рањеника постали су све тежи због непрекидног надзора беспилотним летелицама.

Успех на фронту мери се метрима, а не километрима, и често се постиже по цени која је несразмерна његовој стварној стратешкој вредности. Исто важи и за подручја изван прве линије фронта. Све ефикаснији украјински напади на руску логистику и кључну инфраструктуру Москви су нанели стварне губитке.

Међутим, такви напади су скупи, технолошки захтевни и, у крајњој линији, обострани. Русија, како наводи, и даље задржава способност да узврати једнаком или чак већом снагом. Ниједна страна не може рачунати да ће овакав облик ратовања довести до одлучујућег стратешког исхода. Фронт је стога достигао стање које се може описати као својеврсна равнотежа.

Да ли је Русија изгубила?

фото: Stanislav Krasilnikov / Sputnik / Profimedia

Русија нема војне капацитете за потпуно освајање Украјине, али такође, истиче, Украјина тренутно не располаже средствима којима би искључиво војном силом ослободила читаву окупирану територију. Војна равнотежа постала је стање међусобног онемогућавања, а не одлучујуће победе.

Порука која је изазвала тектонски потрес у Кијеву: „Да, намеравам да постанем нови председник Украјине!”

- Да ли је Русија, дакле, изгубила? Ако се као мерило узме питање да ли је Кремљ остварио своје изворне политичке циљеве, одговор је очигледно негативан. Али, пораз подразумева више од неуспеха у остваривању почетних амбиција. Русија и даље води рат, држи под окупацијом знатан део украјинске територије и није показала никакву намеру да оконча сукоб под условима који би представљали признање пораза - наводи Залужни.

С друге стране, упозорава, ни Украјина још не може прогласити потпуну победу. Кијев је спречио Русију у остварењу њених главних циљева и нанео озбиљну штету руској привреди и војсци, али и даље у великој мери зависи од западне финансијске помоћи, војне опреме и технолошке подршке, док се истовремено суочава са све већим унутрашњим притисцима.

Москва је, како наводи, тога свесна. Њена стратегија све више се заснива не на брзом напредовању, већ на економском, војном и психолошком исцрпљивању Украјине. Русија и даље располаже већим резервама људства и снажнијим индустријским капацитетима у неколико кључних сектора, укључујући производњу балистичких пројектила. Противваздухопловна одбрана сама по себи не може у потпуности неутралисати ту предност.

Друга пресудна варијабла је међународна подршка. Способност Украјине да настави да води рат, како истиче, у великој мери зависи од континуиране помоћи њених савезника, а управо се на том пољу појављују забрињавајући знаци замора. Политичке промене у Вашингтону и трајне поделе унутар Европе отварају оправдана питања о томе може ли се садашњи ниво подршке одржавати неограничено дуго. Дипломатски самити и пажљиво режиране демонстрације јединства имају симболичку вредност, али не значе нужно и трајно политичко јединство потребно за дуготрајно супротстављање Русији.

фото: Stanislav Krasilnikov / Sputnik / Profimedia

- Због тога се рат више не може процењивати првенствено према помацима на фронту. Линија фронта и даље има велики војни значај, посебно у контексту будућих територијалних договора, али више није једини показатељ стратешког успеха. Сукоб се проширио на подручје логистике, индустријских капацитета, критичне инфраструктуре, противваздухопловне одбране и, на крају, отпорности друштва. Чак је и сам појам територије постао знатно сложенији него у првим фазама инвазије. Копнени коридор који повезује Русију са Кримом некада се сматрао једним од најважнијих стратешких добитака Москве. Међутим, развој способности за нападе великог домета и ратовања беспилотним летелицама постепено је умањио његову вредност - наводи Залужни.

Непрестани напади на снабдевачке правце дуж Азовског мора повећали су логистички притисак на Крим и отворили озбиљна питања о дугорочној одрживости руске контроле над тим подручјем. Несташице горива и поремећаји у снабдевању цивилног становништва показују да сама физичка окупација више не гарантује стратешку сигурност.

Такви притисци, наводи, јачају украјинску позицију у свим будућим преговорима, али не уклањају ризике са којима се суочава сама Украјина. Руски напади на украјинске градове и критичну инфраструктуру наставиће се, због чега ће улагања у противваздухопловну одбрану и отпорност цивилног друштва бити једнако важна као и успеси на бојишту.

Ко је спреман да понуди стратешку визију?

фото: Stanislav Krasilnikov / Sputnik / Profimedia

Такође, ратови исцрпљивања не стварају јасне победнике у класичном смислу, већ се одлучују издржљивошћу. Пресудно питање није ко ће заузети следеће село или уништити наредно складиште муниције. Кључно је које ће друштво моћи дуже да подноси економски, војни и психолошки терет дуготрајног сукоба, уз истовремено очување међународне подршке потребне за његово вођење. Управо ће то, а не појединачни тактички успех, одредити како и када ће овај рат бити окончан.

Такође сматра да је превише аналитичара и даље усредсређено на свакодневна померања линије фронта, због чега постоји опасност да изгубе из вида ширу стратешку стварност. Када се говори о завршетку рата, расправа се поново враћа на НАТО. Украјина, наводи, има све разлоге да буде захвална на подршци коју су чланице НАТО-а пружиле и коју настављају да пружају. Али поштовање према Савезу не би смело да спречи искрену процену његових слабости.

Наиме, рат у Украјини, истиче, отворио је непријатна питања о томе да ли је НАТО уопште спреман за сукобе 21. века. Средишњи проблем није само војна способност, већ и стратешка култура. НАТО је настао на врхунцу Хладног рата, када је његов основни задатак био одвраћање Совјетског Савеза уз истовремено спречавање директног сукоба нуклеарних сила. Избегавање ескалације постало је темељно начело на коме је Савез изграђен, сматра Залужњи. Такав начин размишљања и данас је дубоко укорењен. Савез остаје незаменљив, али институције обликоване за једно историјско раздобље не могу претпоставити да су аутоматски прилагођене захтевима неког другог.

- Природа ратовања драматично се променила. Технологија беспилотних летелица, прецизни удари, сајбер ратовање и изузетно брз технолошки развој захтевају другачији приступ одвраћању и колективној одбрани. Безбедносна архитектура која се првенствено заснива на управљању кризама, уместо на обликовању њихових исхода, ризикује да заостане за стварношћу савремених сукоба. Будућа безбедност Европе, на крају, неће зависити само од оних који су спремни да се бране, већ и од оних који су спремни да понуде нову стратешку визију континента. Украјина је показала да је спремна да учини оно прво. Питање на које још нема одговора гласи: Ко је спреман да учини оно друго? - закључује Залужни за The Telegraph.

БОНУС ВИДЕО: 

Нови серијал на Документарној ТВ "Од илузије до спознаје" 

Препоручујемо

Свет

0 2

ПАКЛЕНА НОЋ ИЗНАД РУСИЈЕ! Москва тврди да је оборено чак 376 украјинских дронова, пожари бесне на више локација

10. 07. 2026. у 13:18

Свет

0 0

КРЕМЉ БЕЗ УВИЈАЊА: Кијев неће мир – настављамо СВО и ширимо безбедносну зону!

10. 07. 2026. у 12:33

Свет

0 6

КОНСТАНТИНОВКА ЈЕ САМО ПОЧЕТАК: Руска војска разбила седам неосвојивих тврђава за седам дана

10. 07. 2026. у 12:23

Свет

0 1

ПОЉСКИ ШЕФ ДИПЛОМАТИЈЕ ЗАКУКАО: Русија поново нешто спрема у Европи!

10. 07. 2026. у 12:03

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације