РАЂА СЕ ВОЈНА СВЕТСКА БАНКА: Иницијатива Канаде која ће бити промовисана на самиту НАТО у Анкари

Канада жели да уз подршку савезника оснује међународну банку за одбрану која би повољним кредитима финансирала јачање војне индустрије, у тренутку када западне земље настоје да убрзају наоружавање и смање зависност од САД.

Credit: Paul McKinnon / Alamy / Profimedia

Званична Отава намерава да током самита НАТО који се одржава у Анкари 7. и 8. јула објави списак од десетак држава оснивача будуће "Светске банке за одбрану, безбедност и отпорност" (ДСРБ).

Идеја канадског премијера Марка Карнија је да се на овај начин супротстави ономе што сматра постепеним урушавањем традиционалног светског поретка предвођеног Вашингтоном. Канада иницијативу представља као пројекат окупљања држава средње моћи. Реч је о геополитичкој категорији земаља које нису глобалне суперсиле попут САД или Кине, али имају значајну економску, политичку и војну тежину, као што су Канада, Италија, Шпанија, Белгија, Холандија, Јужна Кореја, Аустралија… Ове земље немају приступ тако јефтином капиталу као највеће економије.

Банка би требало да обезбеди повољно финансирање одбрамбених пројеката савезника и компанија из војне индустрије. Финансирала би одбрамбене пројекте, посебно у земљама које теже долазе до повољног финансирања, као и мала и средња предузећа у одбрамбеној индустрији. Намењена је државама које желе да купују или производе војну опрему, произвођачима наоружања и војне технологије, пројектима војне инфраструктуре, логистике, сајбер безбедности и отпорности. Финансирала би читав ланац производње.

Функционисала би тако што би државе оснивачи улагале почетни капитал и гарантовале за банку. Захваљујући тим државним гаранцијама, банка би добила веома висок кредитни рејтинг, па би могла да се задужује на међународним тржиштима по ниским каматама. Тако прикупљен новац затим би пласирала кроз повољне зајмове и гаранције за пројекте одбране. Циљ је да се укупно мобилише око 100 милијарди фунти, односно око 133 милијарде долара.

Постоје два главна разлога зашто се уопште прави нова банка. Први је што европске државе желе да много брже повећају производњу оружја и муниције него што то омогућавају постојећи буџети. Други разлог је политички. У Канади и делу Европе расте бојазан да више не може потпуно да се рачуна на дугорочну америчку подршку, посебно због промена у њеној политици према НАТО.

Зато се тражи нови финансијски инструмент који би био мање завистан од Вашингтона. Не треба при том заборавити да је станар Беле куће Доналд Трамп покушавао донедавно да Канаду "приволи" да постане део САД што је Отава глатко одбила.

Пројекат, међутим, наилази на препреке у Европи. Због тога још није извесно колико ће држава приступити новој банци. И управо ту постоји велика дилема, јер би највећи број чланица требало да буду управо европске државе. Марк Карни је изјавио да постоји "критична маса" земаља, али их није именовао.

Неке државе, попут Немачке, сматрају да није потребно оснивати нову институцију. Из Берлина поручују да ЕУ већ развија сопствене инструменте финансирања одбране, попут програма САФЕ. Ипак, иако се држи по страни, Берлин би могао да постане посматрач.

Резерве изражава и Велика Британија која за сада одбија идеју да се придружи банци, дајући предност сопственом пројекту финансирања одбране заједно са Холандијом и Финском. Ипак, Лондон разматра могућности усклађивања.

- У сталним смо разговорима са Лондоном – поручила је главни канадски преговарач Изабел Хјудон.

Више извора навело је да су Италија, чланица Г7, као и Шпанија, Турска, Белгија и Украјина анализирале предлоге, и да су неке од њих, на основу незваничних информација, заинтересоване да размотре евентуално прикључивање. Холандија је саопштила да неће учествовати, док за Јужну Кореју постоји педесет одсто шанси да се прикључи пројекту, вероватно у каснијој фази, како је навела Изабел Хјудон, додајући да ниједна друга чланица Г7 за сада није пред потписивањем приступања.

За сада се Канади званнично придружио једино Луксембург, који ће постати европско седиште банке. Што се тиче светског седишта, налазиће се, вероватно, у неком од највећих канадских градова, као што су Торонто, Монтреал, Отава или Ванкувер.

Велике банке, међу којима су Џеј Пи Морган, Дојче банка, Комерцбанка и ИНГ, придружиле су се пројекту заједно са канадским финансијским институцијама РБЦ, БМО, ЦИБЦ, Националном банком Канаде, Скотијабанком и ТД банком.

Самит у Анкари биће важна етапа која ће показати да ли постоји довољно снажан замах да се ова идеја конкретизује. Тај тренутак би требало би да означи политичко лансирање пројекта, али не и почетак рада банке. Она ће вероватно почети да функционише тек неколико месеци касније, када буду завршене правне и финансијске процедуре.

Ова идеја показује да се одбрана све више посматра као засебан финансијски сектор, који добија сопствене међународне институције, слично као што их деценијама имају развојна инфраструктура или енергетика. То говори да западне земље очекују дуг период високих војних улагања, а не само привремено повећање буџета због рата у Украјини. Земље НАТО и њихови савезници суочавају се са све већим потребама у области одбране услед тензија са Русијом, забринутости због војног јачања Кине и изолационистичких тенденција у САД.

Препоручујемо

Свет

0 0

ЛЕ ПЕНОВА НАДМУДРИЛА ПАРАГРАФЕ: Како је правна борба лидерке француских суверениста уродила плодом

09. 07. 2026. у 06:00

Свет

0 1

ГОРИ ИРАНСКА ЖИЛА КУЦАВИЦА: Трамп није случајно поделио фотографију напада на овај ирански град (МАПА)

09. 07. 2026. у 00:06

Свет

0 3

"ОВО ЈЕ ОДМАЗДА ЗА ЈУЧЕРАШЊЕ БОМБАРДОВАЊЕ БРОДОВА, БИЋЕ ГОРЕ" Трамп управо поделио језиву фотографију из Ирана, па запретио (ФОТО)

08. 07. 2026. у 23:43 >> 23:47

Свет

0 0

ФРОНТ НАТО ПРОТИВ РУСИЈЕ: Заједничком декларацијом у Турској завршен самит Северноатлантске алијансе (ФОТО)

08. 07. 2026. у 23:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације