НЕМАЧКА МИНИРА "ФРАНЦУСКИ" БУЏЕТ: Процурео интерни документ из Берлина у коме се тражи смањење заједничке ЕУ потрошње

Немачка захтева да наредни седмогодишњи буџет ЕУ буде смањен за 400 милијарди евра, упозоравајући да је договор о предлогу плана потрошње од 2 билиона евра "немогућ" у садашњем облику, уз позив на уравнотеженије буџетске резове.

Foto: AP Photo/dpa,Bernd Jutrczenka

Берлин, као главни финансијер европског буџета, забринут је због великог повећања у односу на претходни вишегодишњи финансијски оквир, који је за период 2021–2027 износио 1.300 милијарди евра, што је скок од чак 27 одсто. Чак и уз тражено смањење из интерног документа до ког су дошли медији, Немачка би и даље морала да уплаћује више од 50 милијарди евра годишње,

Канцелар Фридрих Мерц изјавио је да би ови буџетски планови подразумевали да Немачка плаћа најмање 15 милијарди евра, а вероватније око 20, више годишње него до сада, оценивши садашње бројке као "неприуштиве и неуравнотежене".

Берлин се већ дуго залаже за већа смањења из предлога Европске комисије за период 2028–2034, заједно са групом "штедљивих" земаља у које се убрајају Шведска, Аустрија и Холандија. Често се помиње и Данска, а по појединим питањима и Финска. Ове државе сматрају да буџет ЕУ не треба значајно да се повећава, противе се новом заједничком задуживању и желе строжу контролу расхода.

С друге стране је Француска, чије ставове по буџетским питањима мање-више подржавају Италија, Шпанија, Пољска, Португалија, Грчка, Белгија по многим питањима, као и већи део држава централне и источне Европе када је реч о кохезионим фондовима. Колике су разлике, показује и то што су Француска, Италија и Пољска, насупрот ставу Берлина, заједно тражиле укидање рабата који имају Немачка, Холандија, Шведска, Аустрија и Данска.

Рабат, односно буџетски попуст, уживају неке богате земље, које у буџет ЕУ уплаћују више него што из њега добијају. Имају договорене корекције, односно плаћају мање него што би то радиле по обичној формули. Ове земље сваке године остварују више од 9 милијарди евра буџетских олакшица. У претходном циклусу, пре шест година, та уштеда је износила 7,6 милијарди. Париз и Варшава, којима се придружује и Рим, траже укидање овог попуста зато што сматрају да није логично да најбогатије земље истовремено траже мањи буџет, а још имају и привилегије на своје уплате.

То је уствари наслеђе старог британског рабата. Велика Британија је некада имала велики попуст јер је сматрала да превише плаћа у буџет ЕУ. После Брегзита, систем рабата није потпуно нестао, већ су неки задржали своје корекције.

Захтев из Немачке за смањењем "неодрживог буџета" потврдио је постојање две струје. Немачка и "штедљиви" посматрају првенствено колико њихове земље уплаћују у буџет ЕУ. Француска и јужне државе више гледају на то шта ЕУ треба да финансира, а на горућем списку су одбрана, индустрија, пољопривреда, кохезија, енергетска транзиција. Сматрају да за нове геополитичке изазове треба већи заједнички буџет.

Ствари су ипак донекле изнијансиране и не ради се о класичној подели "Немачка против Француске". Када је реч о величини буџета и заједничком задуживању, може се рећи да су Шведска, Аустрија и Холандија чврсто уз Немачку, док је Француска ближа Италији, Шпанији и Пољској, али се савезништва мењају у зависности од конкретне буџетске теме. На појединим питањима тако долази до неочекиваних савезништава. На пример, Француска и Немачка заједно се, уз Шпанију, Италију и Пољску, противе спајању Кохезионе политике и Заједничке пољопривредне политике у један фонд, док Холандија, Шведска и Финска подржавају ту реформу.

Многи аналитичари став Берлина зато не тумаче као отворени сукоб са Француском, већ као својеврсно кочење француске визије ЕУ. Разлог је што се Берлин и Париз већ месецима разилазе око неколико кључних питања. Пре свега, француски председник Емануел Макрон заговара већи заједнички буџет ЕУ, ново заједничко задуживање, више европских средстава за одбрану, индустрију и конкурентност и нове европске порезе којима би се финансирао буџет. Насупрот томе, Мерц инсистира на мањем буџету, одбацивању новог заједничког задуживања, смањењу доприноса држава чланица, већој дисциплини у трошењу и реформи постојећих фондова.

У јуну је кипарско председништво ЕУ компромисно предложило укупно смањење од два одсто, што су критиковале земље које дају највећи допринос у буџет, међу којима и Немачка. Берлин је затражио уравнотеженија смањења, посебно у традиционалним областима финансирања као што су кохезиона политика и пољопривреда. Мерц је такође поручио да је равнотежа између главних стубова буџетског програмирања подједнако неизвесна као и питање на који начин би ЕУ уопште требало да финансира своје приходе.

Ирска, која је од Кипра од 1. јула преузела шестомесечно ротирајуће председавање Саветом ЕУ, задужена је да до састанка лидера, предвиђеног за средину октобра, припреми ревидовани преговарачки оквир. Такође ће морати да поново покрене преговоре који су тренутно у застоју о приходима на нивоу ЕУ, који би требало да допринесу финансирању буџета.

Мерц је позвао да се постигне договор до краја године како би се обезбедила сигурност планирања пре ступања буџета на снагу почетком 2028. године, имајући такође у виду и одржавање кључних избора следеће године у Француској, Пољској и Италији. Наредни дугорочни буџет ЕУ мора једногласно да усвоји свих 27 држава чланица, а баш немачко-француско размимоилажење могло би да доведе до оштрих расправа и евентуалног успоравања у календару.

ФИСКАЛНА (НЕ)РАВНОТЕЖА

Француска тренутно има висок буџетски дефицит и ограничен фискални простор, па би јој одговарао већи заједнички европски буџет из ког би се финансирали одбрана, индустрија и стратешки пројекти. Немачка, као највећи нето учесник у буџету ЕУ, сматра да би огроман део додатног терета пао управо на немачке пореске обвезнике. Берлин зато тражи да се прво прерасподеле постојећа средства, уместо да се буџет значајно повећава.

Препоручујемо

Свет

0 0

ОТКРИВЕНО ЗАШТО ЈЕ МЕЛАНИЈА ПРОГОВОРИЛА! Саветник: Желела је да стане уз Епстинове жртве

05. 07. 2026. у 18:10

Свет

0 0

ГЛЕДАЈТЕ КАКО РУСКИ РАТНИ БРОДОВИ СТИЖУ У КИНУ: Уследиће заједничка акција и трајаће седам дана

05. 07. 2026. у 18:06

Свет

0 1

ОТВАРАЈУ СЕ ТАЈНИ ДОСИЈЕИ: НАТО држава обећала да ће открити информације о оружју које је пребачено у Украјину

05. 07. 2026. у 17:51

Регион

0 0

ЕКСПЛОЗИЈЕ ОДЈЕКУЈУ МОСТАРОМ: Пожар захватио минска поља - Животи људи опасно угрожени

05. 07. 2026. у 17:37

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације