НОВА СВЕМИРСКА АВАНТУРА: Планирају истраживање Венере након неколико деценија паузе

МИСИЈА ка једној од најсуровијих планета Сунчевог система поново се враћа у фокус светске науке - Русија планира да оживи истраживање Венере, деценијама након првих совјетских мисија ка том циљу.

НОВА СВЕМИРСКА АВАНТУРА:  Планирају истраживање Венере након неколико деценија паузе

Фото: АИ/Гемини

Руска свемирска агенција "Роскосмос", заједно са Руском академијом наука, предложила је да се истраживање планете Венере настави најкасније до 2036. године, путем аутоматских, беспилотних сонди. План је део шире стратегије развоја руског свемирског програма, који тежи технолошкој самосталности и дугорочном развоју међупланетарних истраживања.

Русија на овај начин почиње повратак једном од својих најзначајнијих, али и најзахтевнијих свемирских програма. У нацрту председничког указа о принципима државне политике у области космичких активности наглашава се да ће кључни пројекти бити они који обезбеђују технолошки суверенитет, безбедност и економску ефикасност, а истраживање Венере се издваја као један од приоритета након 2036. године.

Према плановима, свемирска летелица "Венера-Д" требало би да буде основа нове експедиције, а њено лансирање се очекује управо у том периоду. Ова мисија би представљала наставак дугогодишњих напора да се разуме екстремна атмосфера Венере, њени облаци сумпорне киселине, као и услови на површини који су међу најсуровијима у целом Сунчевом систему.

Финансирање пројекта заснива се на државном улагању које се процењује на око 4,5 билиона рубаља, што указује на то да Русија овај програм посматра као стратешки корак, а не само научни пројекат.

Историјски гледано, Совјетски савез је био један од пионира у истраживању Венере. Совјетске сонде су током деценија слале десетине летелица ка тој планети, укључујући и мисије "Вега 1" и "Вега 2", које су први пут омогућиле да балони у атмосфери Венере директно мере ветрове и температуре. Ти експерименти су се сматрали технолошким подвигом свог времена, јер су у екстремним условима успели да пренесу податке пре него што су наставили пут ка Халејевој комети.

Након распада Совјетског Савеза, Русија је готово у потпуности прекинула међупланетарне мисије ка Венери. Рад на новом пројекту је обновљен тек почетком 2000-их, али је у међувремену мењао облик и партнере. Првобитно је био планиран као заједничка мисија са америчком свемирском агенцијом НАСА, али је та сарадња званично прекинута 2022. године услед геополитичких тензија и санкција.

Након тога, "Роскосмос" је пројекат "Венера-Д" у потпуности преобликовала у национални програм. То значи да ће будуће мисије бити развијане и реализоване искључиво у оквиру руских научних и технолошких капацитета.

Иако се лансирање још увек налази у далекој будућности, најава показује повратак дубоким свемирским истраживањима и покушај да се оживи једна од најуспешнијих научних традиција из времена совјетског свемирског програма.

(рт.рс)

БОНУС ВИДЕО - ЖЕНА УБИЛА МУЖА НА ЧУКАРИЦИ: Први снимци са места злочина

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

ТРАМП ПОТПИСАО НАРЕДБУ 13219: Дејтонски споразум и Резолуција 1244 се морају поштовати

ТРАМП ПОТПИСАО НАРЕДБУ 13219: "Дејтонски споразум и Резолуција 1244 се морају поштовати"

ПРЕДСЕДНИК Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп продужио је данас ванредно стање на националном нивоу у вези са Западним Балканом, у складу са Законом о међународним ванредним економским овлашћењима, објављено је данас на сајту Федералног регистра САД.

24. 06. 2026. у 17:38 >> 17:45

УДАРНО: Зеленски тврди да је Лукашенко прихватио ултиматум

УДАРНО: Зеленски тврди да је Лукашенко прихватио ултиматум

КОМУНИКАЦИОНА опрема за коју Украјина тврди да је помагала у подршци руским нападима дронова са територије Белорусије престала је да ради, рекао је председник Украјине Владимир Зеленски новинарима данас, неколико дана након што је издао ултиматум белоруском председнику Александру Лукашенку.

24. 06. 2026. у 18:41

Коментари (0)

ПРИЧА О НАЈСТАРИЈЕМ СРПСКОМ КРСТУ