Свет

ЧЕТВРТ МИЛИОНА СИЛОВАЊА ДЕЦЕ ИСПОД РАДАРА: Велика афера секусуланог злостављања девојчица дрма Велику Британију

Горан Чворовић - стални дописник из Париза

22. 06. 2026. у 17:21

Податак о чак двеста педесет хиљада силованих девојчица чији су предатори годинама искоришћавали њихове слабости и рањивост, оставља јавност у чуђењу и неверици, уз тражење одговора на безброј питања везаних за један од највећих друштвених и политичких скандала у Великој Британији.

ЧЕТВРТ МИЛИОНА СИЛОВАЊА ДЕЦЕ ИСПОД РАДАРА: Велика афера секусуланог злостављања девојчица дрма Велику Британију

Број од 250.000 жртава данас се често појављује у медијима и политичким расправама, али није званично потврђен као коначан. Оно што, међутим, није спорно, јесте да су током више деценија хиљаде малолетних девојчица биле изложене сексуалној експлоатацији од стране организованих група мушкараца, као и да су поједине институције годинама заказивале у њиховој заштити, што све скупа довољно звучи монструозно.

Пре тачно годину дана објављен је независни национални извештај који је урадила баронеса Луиз Кејси о читавом догађају и влада је обећала акцију. Ове године почела је шира национална истрага, полиција је добила додатна средства, а јавност и медији почели су да постављају питање шта је до сада урађено. Сама Кејси је ових дана изашла у јавност са поруком да влада и институције нису спровели довољно препорука из њеног извештаја. То је поново покренуло медијску пажњу.

Реч је о феномену група које су врбовале малолетне девојчице, задобијале њихово поверење, а затим их уводиле у круг сексуалног искоришћавања. Најпознатији случајеви откривени су у градовима попут Ротерама, Рочдејла, Олдама и Телфорда, али истраге су показале да проблем није био ограничен само на неколико локалних средина.

За разлику од слике коју би могао да створи сам израз "мрежа", јер се у извештају управо о томе говори, није постојала јединствена организација која је управијала активностима на нивоу целе земље. Није било централне "команде", хијерархије или вође који би координисао деловање свих групација.

Уместо тога, радило се о десетинама, па и стотинама локалних група које су функционисале независно једна од друге. Медутим, истраживаче, полицију и јавност посебно су запрепастили готово идентични обрасци понашања који су се појавијивали у различитим деловима земље.

Жртве су најчешће биле девојчице узраста између 11 и 16 година. Многе су долазиле из сиромашних породица, домова за незбринуту децу или проблематичних фамилијарних окружења. Починиоци су управо у њима препознавали најлакше мете. Процес готово никада није почињао насиљем. Напротив, уследили би поклони, мобилни телефони, вожње аутомобилом, пажња, осећај припадности или обећања о љубави. Тек касније долазило је до уцена, претњи, групних силовања и сексуалне експлоатације.

Према судским пресудама и исказима жртава, многе девојчице није злостављао само мускарац који их је пробитно врбовао. Оне су често "прослеђиване" другим мушкарцима из исте групе, одвођене у приватне куће, станове, хотеле или аутомобиле, где су их сексуално злоставијале многобројне особе. У појединим случајевима постојали су и елементи подвођења и организованог искоришћавања ради сексуалних услуга, мада нису сви случајеви одговарали класичној дефиницији проституције.

Посебно узнемирујући део приче представља чињеница да су многе жртве годинама покушавале да упозоре околину на оно што им се догађа. Обраћале су се наставницима, социјалним службама, полицији, па чак и лекарима. Неке су имале медицинске налазе и сведоке који су потврђивали њихове тврдње. Упркос томе, институције често нису реаговале или су то чиниле недовољно одлучно. У више извештаја наводи се да су поједине девојчице сматране "проблематичним тинејџеркама", а не жртвама озбиљних кривичних дела.

Управо због тога велики политички потрес је изазвало и питање како је могуће да су институције толико дуго остале слепе и неме пред очигледним проблемом. У претходном независном извештају о Ротераму из 2014. процењено је да је око 1.400 деце било сексуално експлоатисано измеду 1997. и 2013. године.

Тај документ представљао је прекретницу после које је тема доспела у средиште британске јавности. Још током двехиљадитих, поједини новинари, социјални радници, полицајци и саме жртве упозоравали су да се у неким градовима одвија организована сексуална експлоатација малолетница. Било је и судских процеса који у почетку нису привукли већу националну пажњу.

Преломни тренутак догодио се 2012. године, када је у Рочдејлу осуђена група мушкараца због сексуалног искоришћавања девојчица, да би две године касније извештај о Ротераму показао размере проблема и изазвао прави политицки земљотрес.

Додатну контроверзу изазвало је питање етничког порекла починилаца. У више најпознатијих случајева међу осуђенима је био значајан број мушкараца британско-пакистанског порекла. Због тога се у јавности отворила расправа о томе да ли су институције избегавале да се баве тим проблемом из страха од изазивања међунационалних тензија.

Најновији извештај баронесе Кејси из 2025. године додатно је подстакао ову дебату. У њему се наводи да су у појединим подручјима, посебно у деловима северне Енглеске, мускарци пакистанског и ширег јужноазијског порекла били несразмерно заступљени међу осумњиченима за групну сексуалну експлоатацију деце. Као пример наводи се анализа полиције грофовије Шири Манчестер према којој су особе азијског порекла чиниле око 52 одсто осумњичених у одређеним случајевима, иако представљају знатно мањи део, око 21 одсто, локалног становништва.

Међутим, Кејси истовремено упозорава да су национални подаци непотпуни и недовољно систематски прикупљани да би се изводили закључци за целу земљу. Другим речима, наводи се да чињеница, да су британско-пакистанске групе биле доминантне у појединим најпознатијим аферама, не значи аутоматски да су чиниле већину починилаца таквих злочина у Великој Британији. Али, јасно је да су имале веома значајан удео у кривичним делима.

Слично важи и за верску димензију проблема. Пошто су многи починиоци били британски Пакистанци, велики број њих био је муслиманске вероисповести. Верски представници у Великој Британији више пута јавно су осудили сексуално злостављање деце и подржали спровођење истрага и кажњавање починилаца, али су и истовремено упозоравали да се одговорност не сме генерализовати и оптуживати читава муслимананска заједница.