НОВИ УДАР БРИСЕЛА НА МОСКВУ: ЕУ усвојила додатне санкције против руског војног комплекса и „флоте у сенци”
САВЕТ министара спољних послова Европске уније формално је усвојио нови пакет рестриктивних мера усмерених против Руске Федерације, којима су под санкције стављена 34 појединца и 47 правних субјеката.
Foto: Unsplash/Antoine Schibler antoine_schibler
На јучерашњем заседању у Луксембургу, којим је председавала висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас, европски шефови дипломатија одлучили су да додатно пооштре економски и политички притисак на Кремљ. Као непосредан повод за овај потез наведени су последњи жестоки ваздушни удари на Кијев, у којима је тешко оштећена Кијевско-печерска лавра.
Удар на војну индустрију и кинеске добављаче
Овај најновији пакет санкција директно циља структуре које омогућавају наставак руских војних операција. Према званичним документима Савета ЕУ, новим мерама је обухваћено укупно седам појединаца и 21 предузеће који кроз војно-индустријски комплекс и ланце снабдевања подржавају ратне напоре Москве.
На црној листи су се нашла позната имена попут Научно-производног удружења „Лавочкин” (део корпорације Роскосмос), војног технополиса „ЕРА”, као и Фонда за напредна истраживања Владе Руске Федерације, који ради на развоју напредних беспилотних система. Посебно је значајно што Брисел овим потезом покушава да пресече ланце снабдевања из трећих земаља. Под санкцијама су завршиле и две кинеске компаније – Shenzhen Minghuaxin и Xinxiang Richful Lubricant Additive (један од највећих тамошњих произвођача адитива за мазива). ЕУ тврди да ове фирме снабдевају руску војну индустрију кључним компонентама и опремом за беспилотне летелице.
Лов на „флоту у сенци” и нафтне путеве
Други кључни стуб нових мера јесте сузбијање трговине руском сировом нафтом која се одвија мимо западних ограничења. Под санкције су стављена два водећа појединца у овом сегменту – Тахир Гарајев (оснивач компаније Coral Energy, данас 2Rivers Group) и Константин Рогач, поморски брокер оптужен за обезбеђивање лажних осигурања и прикривање стварног порекла руске нафте.
Поред њих, рестрикције су уведене за још 24 компаније из Русије, Либерије, Турске, УАЕ, Азербејџана и Хонгконга, које су повезане са управљањем такозваном руском „флотом у сенци”. На овом удару Брисела нашле су се и нафтне, односно бродске транспортне структуре руских енергетских гиганата, пре свега компаније „Лукоил-Западни Сибир” и „Гаспромњефт шипинг”.
На удару и Молдавија
У сенци главног пакета усмереног против Москве, Савет ЕУ је у Луксембургу усвојио и посебне казнене мере против шест појединаца оптужених за покушаје дестабилизације Молдавије. Како је саопштено, реч је о особама повезаним са мрежом одбеглог бизнисмена и молдавског политичара Илана Шора и партијама наследницама његове организације, које су наводно финансиране из Русије. Брисел тврди да је циљ ових структура био да кроз тајне дезинформационе операције и изборне манипулације утичу на политичке процесе у Кишињеву. Као и у случају руских држављана, овим лицима је имовина унутар ЕУ потпуно замрзнута, уз изречену строгу забрану путовања и транзита кроз државе чланице Уније.
На мети пропаганда, црква и случај Наваљни
Европска унија није заобишла ни идеолошки, ни правосудни апарат Москве. Санкционисано је 10 појединаца означених као „пропагандисти” који учествују у ширењу руских наратива, међу којима су познати новинари Анатолиј Кузичев и Кирил Фјодоров. Под казненим мерама нашао се и утицајни митрополит Руске православне цркве Тихон (Шевкунов) — аутор чувеног бестселера „Несвети а свети” и човек кога западни медији често описују као „Путиновог духовника” — као и Председничка фондација за културне иницијативе, основана декретом Владимира Путина.
Такође, Брисел је на црну листу додао 15 појединаца (укључујући руске судије, тужиоце и припаднике ФСБ-а) и једну организацију због њихове улоге у прогону и смрти опозиционара Алексеја Наваљног 2024. године. У оквиру истог пакета, Савет ЕУ је и формално продужио важење рестриктивних мера повезаних са анексијом Крима и Севастопоља за још годину дана – односно до 23. јуна 2027. године.
Шта доноси „21. рунда”?
Иако су јучерашње одлуке већ ступиле на снагу, висока представница Каја Калас нагласила је у Луксембургу да је ово само увод у много свеобухватнији и амбициознији 21. пакет санкција, који је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен званично представила неколико дана раније. Земље чланице ЕУ тренутно воде интензивне преговоре како би тај велики пакет био усвојен до средине јула.
Према најавама, предстојећа „21. рунда” донеће до сада најригорозније мере на финансијском и технолошком плану. Тако се, по први пут, уводи могућност потпуне блокаде услуга везаних за крипто-имовину за фирме из трећих земаља које помажу Москви да заобиђе казнене мере. Истовремено се спрема и нова црна листа за банке, којом се планира проширење забране трансакција на још 31 руску банку, као и оштре мере против 20 финансијских институција широм света. Овај пакет предвиђа и трајну рампу, односно забрану уласка у ЕУ за све борце који су ратовали у редовима Војске Руске Федерације, док ће економски део бити заокружен комплетним ембаргом на увоз одређених руских производа од рибе, пре свега бакалара.
Може ли Брисел да стегне обруч?
Усвајањем нових санкција у Луксембургу, Европска унија је јасно ставила до знања да не намерава да одустане од политике економског притиска, без обзира на све гласније дебате унутар саме Уније о ефикасности оваквих мера. Брисел тврди да су досадашњи глобални пакети већ коштали Кремљ између 1 и 1,3 билиона евра. Међутим, чињеница да је ЕУ сада приморана да директно санкционише компаније из Кине, Турске и УАЕ јасно показује да Москва успешно проналази алтернативне путеве и рупе на глобалном тржишту. Док Кијев непрестано притиска Запад тражећи потпуни ембарго на поморски извоз руске нафте, Брисел се за сада држи тактике постепеног „стезања обруча” око руских ланаца снабдевања. Тиме се економски сукоб дефинитивно претвара у дуготрајан и исцрпљујући рат на финансијском пољу.
БОНУС ВИДЕО:
УКРАЈИНА: Снимци после ракетног напада на Кијев
Препоручујемо
ПОКУШАЈИ ОБУЗДАВАЊА МОСКВЕ: Трамп не искључује поновно увођење санкција руској нафти
16. 06. 2026. у 15:27
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
ДРАМА НА НЕБУ: Руски авиони избацили уређаје близу британског носача авиона, хитно дигнути Ф-35
ВЕЛИКА Британија пресрела је два руска авиона након што је преместила носач авиона ка Арктичком кругу ради подршке мисијама НАТО.
06. 07. 2026. у 09:38
НОВИНАРКА МАРИЈА НАЂЕНА МРТВА У АУТУ: Камере снимиле последње тренутке
ГРЧКУ је потресла вест о изненадној смрти новинарке Марије Антонијанаки, која је пронађена мртва у свом аутомобилу у Ираклиону на Криту.
06. 07. 2026. у 10:26
"СПАВАО БИХ С ЊОМ И ОЖЕНИО ЈЕ!" Скандал премијера Аустралије са Кајли Миног - оженио се пре 6 месеци, а сад се извињава
АУСТРАЛИЈСКИ премијер Ентони Албанезе упутио је недвосмислено извињење због коментара о поп звезди Кајли Миног које је прошле недеље изнео током гостовања у једном подкасту. Његове изјаве изазвале су талас осуда, а критичари су их назвали „потпуно непримереним” и поручили да „омаловажавају функцију премијера”, пише Би-Би-Си.
06. 07. 2026. у 18:21 >> 18:21
Коментари (0)