РАСКОЛ ПОД КУПОЛОМ БОСФОРА: Савез Москве и Анкаре се руши, Турска војно и економски везује своју судбину за Украјину

ВИШЕГОДИШЊА деликатна дипломатска игра балансирања, коју је турски председник Реџеп Тајип Ердоган водио између Москве и Запада, суочава се са најдубљом кризом од избијања сукоба на истоку Европе.

Фото: Танјуг/АП/Khalil Hamra/printscreen youtube cuso/AA/ABACA/Abaca Press/Profimedia

Прагматично савезништво Турске и Русије – дуго засновано на снажним личним односима двојице лидера, капиталним енергетским пројектима и повременом заједничком пркосу НАТО-у – сада се озбиљно руши под притиском нове реалности. Иако званична Анкара покушава да задржи престижну улогу посредника у мировним преговорима, потези повучени у протеклим месецима не остављају простор за дилему: Турска убрзано и стратешки преусмерава свој војно-индустријски и економски компас директно према Кијеву.

Крај војне и енергетске идиле

Оно што је почело као прећутни пакт о ненападању и обостраној економској користи, брзо се претворило у озбиљну безбедносну стрепњу званичне Анкаре. Преливање ратних дејстава на Црно море и учестали инциденти са руским беспилотним летелицама, које су у више наврата повредиле турски ваздушни простор, присилили су Турску да заузме знатно оштрији и дефанзивнији став према Москви. Истовремено, Анкара трпи незапамћен притисак Вашингтона и Брисела због улоге транзитног чворишта за заобилажење антируских казнених мера.

Суочене са директном претњом америчких секундарних санкција кроз извршне уредбе Беле куће, турске банке су у првој половини ове године ушле у фазу масовног затварања рачуна и готово потпуно обуставиле обраду плаћања са руским финансијским системима. Овај потез задао је тежак ударац билатералној трговини и туризму. Највећи геополитички заокрет ипак се дешава на војном плану: Анкара је покренула преговоре о враћању руских противваздушних система С-400 Москви или њиховом трајном повлачењу из употребе. Тиме Ердоган покушава да потпуно укине америчке санкције и деблокира дуго очекивани уговор о куповини америчких невидљивих ловаца Ф-35.

Војни пакт Анкаре и Кијева

Док се односи са Москвом хладе и улазе у фазу узајамног неповерења, безбедносна сарадња Анкаре и Кијева достиже свој историјски максимум. На дипломатским и војним састанцима, турски председник Реџеп Тајип Ердоган и његов украјински колега Владимир Зеленски преточили су некадашњу трговину у отворени одбрамбени пакт. Украјина и Турска већ дуго нису само партнери у пукој куповини чувених беспилотних летелица типа "Бајрактар". Две државе су данас дубоко у фази заједничке производње и трансфера високих војних технологија.

На основу потписаних билатералних споразума о међусобном признавању система контроле квалитета одбрамбених производа, инжењери двеју земаља заједнички развијају напредне ваздухопловне системе, ракетну одбрану и најсавременије системе за електронско ратовање. Истовремено, изградња велике фабрике компаније "Бајкар" у Кијевској области ушла је у завршну фазу, упркос константним ракетним претњама из Русије. Ипак, круна ове сарадње долази из турских бродоградилишта у Истанбулу. Тамо се успешно приводи крају опремање модерних противподморничких корвета класе "Ада" – предвођених водећим бродовима "Хетман Иван Мазепа" и "Хетман Иван Виговски" – чиме Анкара директно помаже Кијеву да обнови своје поморске капацитете на Црном мору.

Економски интереси и обнова након сукоба

Поред очигледне војно-техничке димензије, Турска у Украјини види једну од највећих економских прилика. Дуго очекивано ступање на снагу Споразума о слободној трговини, који су две земље коначно и потпуно ратификовале, широм је отворило врата за масовни прилив турског капитала на украјинско тржиште. Примарни циљ овог економског савеза јесте убрзано подизање билатералне трговинске размене на пројектованих 10 милијарди долара годишње, чиме би се надокнадио пад изазван рестрикцијама на руском тржишту.

На терену, турске грађевинске и инфраструктурне компаније годинама чврсто држе водеће позиције у Украјини. До средине текуће године, гиганти попут конзорцијума "Онур груп" и "Догуш констракшн" у престоници и на истоку земље уговорили су пројекте вредне на десетине милиона долара, преузимајући лавовски део посла у санацији порушених мостова, кључних саобраћајница и девастираних енергетских постројења. Кијев је Анкари ставио на располагање потенцијални портфолио тежак чак 50 милијарди долара, јасно стављајући до знања да ће земље које делују као безбедносни гаранти имати апсолутни приоритет у послератној реконструкцији земље.

Балансирање на ивици новог поретка

Турска се данас налази у завршној фази дубоког преобликовања своје спољне политике према НАТО-у и Европи. Иако ће Ердоган, због специфичног геополитичког положаја и зависности од руских гасовода "Плава струја" и "Турски ток", настојати да по сваку цену одржи отворене канале комуникације са Владимиром Путином, сада је потпуно јасно да је ера стратешког партнерства Москве и Анкаре неповратно завршена.

Анкара све отвореније види Кијев као своје главно безбедносно сидро на Црном мору. Кроз снажну одбрамбену и економску доминацију у текућој обнови Украјине, Турска се позиционира као кључни заштитник европских граница од руског утицаја, истовремено наплаћујући своју нову улогу и Западу и Истоку.

БОНУС ВИДЕО: 
Скандал на трибини Прогласа: Блокадери тукли новинара

Препоручујемо

Свет

0 20

РАСПАДА СЕ ПАРТНЕРСТВО СА ПУТИНОМ: Украјина добила кључног савезника у НАТО-у

08. 06. 2026. у 09:25

Свет

0 4

РУСИЈА ЈЕ ПОКРЕНУЛА МАСОВНИ УДАР НА УКРАЈИНУ: Једно од последњих жаришта отпора ВСУ на југу ДНР стављено под контролу

08. 06. 2026. у 16:11

Свет

0 1

СРЦЕ ЗА ГЛАСАЧЕ И ШАМАР МОСКВИ: Пашињан слави победу уз Queen (ВИДЕО)

08. 06. 2026. у 15:54

Свет

0 1

"ПАЖЉИВО ПРАТИМО" Кремљ: Предузимамо све мере да осигурамо безбедност Русије

08. 06. 2026. у 12:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације